Поштовани господине Аврамовићу,
Обраћамо Вам се у име Српског Удружења Ћирилица Београд, чији је председник Добрица Ерић, песник.
Наиме, свакодневно нам се јавља макар један грађанин наше земље са питањем, о проблемима дећирилизације, односно, од замене натписа писма на аутобусима, преко тенденциозно латинично исписаних чешљева за бицикле, па до озбиљних шиканирања ( то је прави израз, а не "мобинг" ) на послу у вези са писмом. Ми на свако реагујемо и о томе обавестимо наше пријатеље који су били угрожени.
У вези са горе наведеним јавио нам се и господин др. Слободан Р. Мартиновић из Лазаревца. У питању је упутство за достављање радова за Трећи стручно-научни скуп са међународним учешћем „Актуелности у едукацији и рехабилитацији особа са сметњама у развоју“ у коме се директно тражи да се радови достављају на латиници, линк:
http://www.najstudent.com/
Уједно упада у очи и да је комлетан сајт уприличен на латиници.
У истом писму господин др. Мартиновић нам шаље и по нама шојићевски одговор господина Срећка Потића који Вам у потпуности преносимо:
„Poštovani,
Zahvaljujemo se na iskazanom interesovanju za Skup koji organizujemo, kao i iznetim sugestijama. Programski odbor, između ostalog, određuje pravila koja se tiču procedure prijave sažetaka, a kako ona nisu u suprotnosti sa bilo kojim zakonskim aktom Republike Srbije, nema mesta polemici po tom pitanju. Ukoliko se odlučite za aktivno učešće u radu Skupa, dostavljanjem sažetka na ćiriličkom pismu, on će biti podvrgnut standardnom recenzentskom postupku. U slučaju da zadovolji kriterijume recenzenta i koliko se Vi saglasite sa tim, biće predložen za publikovanje u Zborniku sažetaka koji će u celini biti štampan na latinici.
Srdačan pozdrav.
Ispred Organizacionog odbora,
Srećko Potić“
Господин Потић, вероватно Пироћанац пореклом, а не podrijetlom (сви Потићи су Пироћанци, јер сам и ја Потић по мајци) је очигледно заборавио на Устав Републике Србије
http://www.ustavni.sud.rs/
и Члан 10. истог који говори о језику и писму. Заборављајући Устав, вероватно је заборавио у којој држави живи и ради и ко га плаћа. Заборавио је вероватно и дедине или прадедине гумене Тигар опанке, који се у Пироту зову гумењаци, јер су сада у Србији „in“ Саламандер ципеле. Е, па видите, док су се у Пироту носили гумењаци и свињски опанци наш крај је имао 300.000 оваца, а сад нема ни 30.000. Лично кажем да се тиме поносим, а стидим се речи „in“.
Нажалост, свеопшта жудња за свилом и пинк кадифом као и тенденциозно увијање доњих екстремитета у памук, а не у лан, довели су до тога да су Срби почели да размишљају саламандерски, односно никако, јер гуштер и нема мозак. Он чека Сунце кога све мање има.
Вратимо се на тему, а то је писмо. Господине директоре, с обзиром да водите јавну установу, молимо Вас да упозорите организаторе научног скупа да се Уставно понашају, поготову јер су Хрвати латиницу оверили у УНЕСЦО-у као своје писмо, па ће Вам у складу са тим сви радови бити уписани у хрватску културну баштину, што Вама сигурно није циљ, јер испада да радите научни скуп за Хрвате. С обзиром да страни научници свакако не разумеју српски језик, писмено и у складу са европским стандардима је да исти радове штампају на енглеском језику, а наши на српском језику и ћириличком писму, као и на енглеском, јер ће зборник вероватно бити публикован у иностранству. На тај начин дижете ниво скупа, поштовање и самопоштовање.
Ово вам најдобронамерније пишемо, јер све више Срба указује на лошу праксу јавних предузећа, па би могли непотребно да се нађете у мрежи судства.
С поштовањем,
Милорад Ђошић, члан УО Српског Удружења Ћирилица Београд,
пензионисани пуковник авијације - пилот
У Београду,
на Крстовдан
27. септембар 2014. године
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!