Настављамо
приче о ситним књигама како су се у народним јуначким песмама звала
писма. Ова писма стално пишу, наши расути бисери по целом свету, али их
нико не објављује. Један од њих је и господин Душан Драгић кога не
познајемо, али нам је знан начин писања ситне књиге. Добили смо га путем
мреже сарадника.
Шопинг, како
се некад звала куповина, била је занимација и наших старих. Куповина се
обично обављала на вашарима или на неки значајнији празник, скромно,
смерно. Мушкарци су женама куповали мараме, зубуне (шта ли то беше),
опанке. Себи су куповали шта стигну, нову косу, улар, или седло, наравно
ко је имао коња. У складу са тим тренд је настављен, само што потомци
наших дедова сада иду у шопинг, који је на туђ рачун. Ивањичке гаће нису
што су некад биле, јер се нове жене претерано зноје у њима док копају
празилук, а Борово ципела се више нико и не сећа, јер на нози љубитеља
јарећег печења, једино добро пристоји Саламандер ципела. А народ? Шта
има да се брине? Њему је одавно купљен јарам.
Прочитајте
ћирилизовано писмо нашег расутог бисера Душана Драгића, које је послато
Политици. Не знамо да ли је објављено, јер шта би рекла браћа Рибникар,
ако читамо ово данас.
Милорад Ђошић, члан УО
Српског Удружења Ћирилица Београд
Пензионисани пуковник - пилот
Постована госпођо уреднице,
Живим
у Америци. у Њујорку. Дуго година сам био функционер Уједињених Нација.
Сада сам пензионер. Пажљиво и редовно пратим збивања у нашој земљи
Србији углавном преко Интернета (дневна штампа, недељници, РТС ...).
Сваког лета проведемо по месец до два дана у Србији.
Овдашња српска дијаспора је упозната са тешком финансијско-екон
Ових дана
је било заседање Генералне скупштине Уједињених нација. У нашој
дијаспори се зна да је делегацију Републике Србије предводио Председник
Томислав Николић као и да је делегација господина Николића одсела у
Хотелу Стар Вуд на Леxингтон Авенији. У том хотелу је одсело 50, и
словима педесет, чланова делегације укљуцујући Председника и његову
супругу Драгицу. Било је седам чланова безбедности. Двокреветна соба у
хотелу Стар Вуд кошта 600 до 800 долара на ноћ. Госпођа Драгица Николић
је наводно дошла на конференцију о аутистичној деци. Она је председник
тог заштитног удружења у Србији. Са њом је била и њихова снаја која је
благајник тог удружења. Успут су ишле и у куповину и то баш у радњу
Викториа Сикритс где се продаје ексклузивни женствени доњи веш.
Апартрман хотела Стар Вуд у којем је одсела породица Николић кошта бар
пар хиљада долара на ноћ.
Истовремено
је други део делегације на целу са господином Ивицом Дачићем, Министром
спољних послова, одсео у хотелу Кимберли (50. улица и Медисон авенија).
Њих је било, кажу, 20, и словима двадесет.
Ради
опслуживања седамдесеточлане делегације Републике Србије ангажовани су
не само Стална мисија при УН (што је природно) већ и Генерални конзулат у
Њујорку, Амбасада РС у Вашингтону, генерални конзулати из Чикага и
Канаде. Требало је обезбедити аутомобиле, возаче, преводиоце, пратиоце у
шетњи и куповини, плаћање рачуна у ресторнима итд., итд.
Пре
неки дан је истим поводом (Ген. скупштна УН) у Њујорку боравио Министар
спољних послова Руске Федерације, господин Сергерј Лавров. Са њим је
дошло још седам сарадника (проверено у Сталној мисији Руске Федерације
при УН). Један из обезбеђења, заменик његовог шефа кабинета, представник
за штампу и неколицина стручњака - Украјина, Сирија и сл.
Питање:
Колико је стотина и стотина хиљада Евра коштала екскурзија
седамдесеточлане делегације сиромашне Републике Србије у Њујорк и колико
је ту пензија, плата или доприноса жртвама недавних поплава отишло. Да
ли ти ваши/наши лидери имају образа. Знају ли да СТАНУ ?
С поштовањем,
Душан Драгић
111 Харвард Драјв
Хартсдејл, ЊЈ 120530
САД
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!