Момо Капор и болдеризам

Када нам неко од пријатеља пошаље нешто написано на латиници, коју појединци нетачно називају српска латиница, о чему смо више пута писали, то можемо и да опростимо, јер садашња техника ради чудо и ми врло брзо ћирилизујемо текст, а пријатеља благонаклоно упозоримо да нам убудуће шаље текстове на ћирилици. Проблем настаје са такозваном болдованом, или по нашки ћелавом енглеском латиницом. Момо Капор је доњи текст вероватно писао ћирилицом, али болдеризам (b) као део науке о расрбљавању, је толико узео маха, да кад би га ставили у математичку једначину са латиницом (l), то би изгледало отприлике овако f (b) + f (l) = rasrbljavanje. Приметили сте да смо математичку једнаначину целу написали латиницом. Резултат збира ове две функције је баш такав, да би неки наш човек који је збир ове две функције, могао да се презива на пример Rasrbljanović или болдовано Rasrbljanovic. 

Момо Капор је вероватно и не знајући газио асвалт заједно са нашим очевима, баш као и тенкови неки дан, јер како окарактерисати реч кинематограмофонигимопластикум коју сам ја још као клинац научио од оца, који је за ту „идими дођими реч“ рекао да има тачно целу азбуку у себи, односно 30 слова. На моју примедбу да се нека слова понављају, благо је рекао да то уствари није ни битно, јер је у питању шала. После смо упознали Перу, Мику и Лазу и остале јунаке Дорћола, Славије и Балканске улице, који су своје мангуплуке сигурно плаћали народној милицији светопетровском кајганом, иако су за данашње мангуплуке били малобебански. Они се сигурно нису бунили као Момин јунак из доњег текста, али су се гарантовано смејали онако као што пише. Да би сазнали како, прочитајте и уживајте у деболдеризованом тексту тенкисте београдског асвалта Моме Капора.

Болдовани текст нам је послао пријатељ Љубиша Гвоић наш познати картограф. Деболдеризација је била тежа од превода.

Милорад Ђошић, члан УО

Српског Удружења Ћирилица Београд

пензионисани пуковник авијације-пилот 

                             Момо Капор и преводиоци

 Када ми се неки писац хвали како перфектно говори

шест језика обично му саветујем да се запосли на

некој хотелској рецепцији.

Тамо чезну за таквима! Ја, лично, имам великих

мука и са матерњим. Једва нађем речи које су ми

потребне за сва чуда која нам се догађају.

Још у гимназији, редовно сам ишао на поправне

испите из француског, руског и српске граматике.

Никако да ухватим једно слободно поподне и

научим тај енглески!

Једна надобудна дама у неком отменом

дипломатском друштву покушала је да ме увреди:

“Како нам то, ви, откривате Америку у својим

књигама, а не знате енглески?”- питала ме је.

“Госпођо”, казао сам, “Колумбо је, такође,

открио Америку, а није знао ни речи енглеског!”

Сироти наши преводиоци! Колико ли је тек њима тешко

када покушају да преведу непреводиво. Пише ми један

из Америке:

“У вашој причи, коју управо преводим, постоје неки

нејасни изрази, па вас молим да ми их објасните. Пишете

да је то коштало као /кајгана светог Петра . /Одакле знате да је

св.Петар јео омлете?

Ако је, пак, јео, колико је могла да кошта та

кајгана када је толико скупа? Од колико јаја? У којој

валути је плаћена? Да ли бих тај израз могао да

преведем као: */Сент.Петер’с скремблед егс?/*

Када смо код јаја, код вас сам пронашао израз /

јаје на око/? Шта је то? */Ег он ај/*? Зашто би

неко ставио јаје на око? Да се

можда, код вас очна обољења не лече јајима?

Унапред захвалан итд...”

Један други ме пита у писму, шта то значи да је

малишан био /“пљунути отац”/? Ко му је и зашто

испљувао тату? Да ли се код нас пљују очеви и којом

приликом? Занима га, такође, израз /“буни се к’о Грк

у апсу” /Због чега је

тај Грк затворен код нас и зашто је протестовао? И

како је, уопште, могуће да некоме /“падне секира у

мед”/? Откуд секира у меду? Зар се мед не чува у

теглама или затвореним посудама?

Са изразом /“спава к’о заклан”,/ имао сам највише

неприлика. Како превести на цивилизовани језик, да неко

тако добро и слатко спава, као да су га преклали? Да ли

смо се кроз историју толико дуго клали да нам је покољ

већ ушао у метафоричне снове?

Но, највише питања добио сам у вези са поетском

сликом да је један тип /“прднуо у чабар”,/ то јест,

чабрирао, што је потпуно непреводиво ни на какав језик!

Мада је и то тешко, човек би, ипак, лакше могао да објасни какав је

неко, кога зову /“мртво пувало”/

(мртав а пуше) али како објаснити типичан београдски

израз који има толико скривених значења, а не значи

ништа – /ландара пишоре/! Или када је неко помало

блескаст, па га зову /инди-минди-саја-паја/? Да не

помињем стари израз: /Шатро, Пера, Мика, Лаза/!

Преводиоце занима још и то зашто су за нас толико

удаљена баш шпанска села? (То су за мене шпанска

села), кад има много удаљенијих, као што су, на

пример, новозеландска или перуанска?

Добро је да се нису сетили да ме питају шта значи /

растури га к’о Бугарин ћурку/ И због чега се неко /

смеје к’о луд на брашно/? Шта има смешно у брашну?