Сједињене Америчке Државе су на спектакуларан начин поново успоставиле своје трансатлантско лидерство у Украјинској кризи. Очекивања да ће самит АСЕМ у Милану (октобар 16-17) отворити пут за укидање санкција ЕУ против Русије су испарила. Није било пробоја као таквог, једини опипљиви резултат је начелни договор да ће Русија испоручивати гас у Украјину током зимске сезоне.
Немачка је заузела изненађујуће тврд став према Русији - "све или ништа"- идентичан са америчким, инсистирајући на томе да је суштинско питање суверенитет и територијални интегритет Украјине, што Москва мора да поштује. Из перспективе Запада, лакмус тест руске искрености ће бити каснија сарадња у примени предлога да ОЕБС надзире међународну границу између Украјине и Русије.
Западни ставови су постали чвршћи на основу процене да: а) су руске снаге и даље присутне у Украјини. (Према НАТО-у, није било повлачења руских снага са украјинске границе); б) Русија покушава да "делегитимизује" заказане парламентарне изборе у октобру у Украјини и изборе за локалне органе у децембру. (Проруски сепаратисти предлажу да одрже свој референдум.)
Све у свему, Европљани се уједињују око става САД да не може бити укидања санкција против Русије, осим и све док сви услови из споразума у Минску у потпуности не буду испуњени. Сасвим је разумљиво што САД не изгледају узнемирено што њена чврста политика гура Русију у кинески загрљај.
Обамина администрација није заинтересована за компромис с Москвом у вези Украјине. Очигледно, са нуклеарним преговорима са Ираном који иду добро, како извештаји наговештавају, Вашингтон стиче нове опције у Ираку и Сирији, без потребе да зависи од Москве (која је у сваком случају против Исламске државе).
Аутор: М.К. Бадракумар
Извор: Indian Punchline
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!