Свако слуша и чује оно што хоће. Ми из Српског Удружења Ћирилица Београд, чак и нешто што је лоше покушавамо да ублажимо и да окренемо на добро, а добро да брусимо да испадне још боље. Тако нас учи председник Добрица Ерић.
Слушајући нашег Патријарха Иринеја и његову беседу на
устоличењу владике Јована Ћулибрка у Пакрацу нисмо ни приметили хушкачке
елементе. Кренимо редом.
Кажу да презиме о човеку доста говори. Ево, извућићемо на тренутак
из анонимности извесног лика који се презива Хушка. Дакле „бранитељ“
Хушка који хушка. Шта хушка, кога хушка, против кога хушка и на крају
зашто хушка, Хушка? Њему и њима се није свидео свидео говор Патријарха и
они су се згрозили:
Замислите ликове који се згражавају над говором Патријарха:
Замислите лика који поново
хушка, лика чији су дедови и прадедови помогли да у непосрдној близини
буде изграђен највећи српски град под земљом. Град у коме вечно живи
милион Срба.
Ало бре Хушко, не
хушкај више, јер нисмо ми хтели да разбијемо Југославију. Наши су је
дедови направили и почивала је на крви српских ратника, на оној крви
коју је Пуниша Рачић знао да наплати, кад су га питали колико кошта.
За Ћирилизовано:Милорад Ђошић, пензионисани пуковник - пилот и члан УО Српског Удружења Ћирилица Београд
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!