The Saker: Како може изгледати следећа хунтина офанзива против Новорусије ?

Драги пријатељи,

првог јула ове године – непосредно пред неминовни напад Укија – написао сам кратак пост под називом – The Saker: Новоросија – надај се најбољем, припреми за најгоре и пристани на било шта између у којем сам покушао да своје читаоце припремим за могуће последице великог украјинског напада.


Разбор полетов – “извештај после акције”


Гледајући уназад, рекао бих да оно што се заиста десило није била ни најбоља, ни најгора опција, већ нека врста “средњег” исхода: Укији су у почетку скоро одсекли Доњецк од Луганска, али никада нису могли да стварно уђу у те градова и изводе урбане офанзивне операције. Хунтине снаге нису дубоко продрле на територију Новорусије, већ су убрзо биле опкољене и почели су да се формирају чувени “казани” (обручи). Највећи губитак Новоруса је био губитак Славјанска и Крамоторска, које је Стрелков покушао да држи што је дуже могуће, очигледно у нади да ће доћи до руске војне интервенције, иако је одувек знао да је Славјанск неодбрањив. Када је постало јасно да Руси неће доћи, Стрелков је урадио праву ствар и извукао своје снаге из Славјанска у Доњецк.

Све у свему, Новоруске оружане снаге (НОС) су се показале као сила далеко супериорнија од Хунтиних репресивних снага (ХРС), које су патиле од следећих проблема:

• криминално неспособних главних команданата у Кијеву и у оперативном штабу
• ужасне логистике
• ниског морала
• слабе обучености
• лоше координације
• непријатељски расположеног локалног становништва.

Јаче стране ХРС су биле:

• огромна предност у ватреној моћи
• огромна предност у оклопу
• огромна бројчана предност
• монопол на тешко наоружање
• потпуна контрола ваздушног простора
• лична храброст и отпорност војника редовне војске и, посебно, специјалних јединица.

Новоруси су поништавали ове предности никада не представљајући исплатив циљ, великом покретљивошћу и изузетно успешном противваздушном одбраном.
Слабости НОС су биле:

• акутни недостатак ватрене моћи
• акутни недостатак оклопа
• акутни недостатак људи (посебно специјалиста)
• потпуно одсуство тешког наоружања
• одсуство праве централне команде

Јаке стране НОС су биле:

• изузетно висок морал свих мушкараца и жена бораца
• врло компетентни команданти и искусни официри
• веома јаке тактичке вештине
• одлично познавање и коришћење терена
• одличан обавештајни рад (без сумње уз помоћ руске ГРУ)
• изузетно ефикасна противваздушна одбрана (која је Укијима наметнула зону забране летова)
• снажна подршка локалног становништва
• изузетна мрежа високо квалификованих техничара способних да поправе, канибализују, па чак и обнове наоружање са старим, оштећеним и напуштеним укијевским хардвером.

Све у свему, Новоруси су урадили сјајан посао у неутралисању свих предности Укија истовремено максимизирајући своје јаке стране. Било је успона и падова, али ја бих рекао да је резултат офанзиве јули-септембар био сламањење и понижавајући пораз Укија и сјајна победа Новоруса.
Шта ако хунта поново нападне ?

До сада – недеље ујутро – постоји квази консензус да ће хунта ускоро покренути још једну велику офанзиву. Под претпоставком да је то тачно – а и ја мислим да је врло вероватно – шта се може очекивати да ћемо видети ? Осим тога, будући да исти узроци имају тенденцију да произведу исте ефекте, кључно питање је: шта су Укији научили из свог летошњег пораза и шта би овај пут могли да ураде другачије ?

Авај, ја немам приступ било каквим информацијама из прве руке, о томе како се хунта припрема за нови напад. Ево шта сам сазнао из руских и украјинских медија:

Војне фабрике под контролом су радиле дан и ноћ да би произвеле велики број тенкова, оклопних транспортера, пешадијских борбених возила и артиљеријских оруђа. Украјинци су обучавали своје Су-25 и Ми-24 пилоте. Формирали су нове добровољачке јединице и реорганизовали регуларне војне јединице. Укији су изградили одбрамбене линије дуж кључних сектора фронта (такве “одбрамбене” припреме су заправо од кључног значаја за било какве офанзивне планове, јер веома спремни одбрамбени сектор могу одржати бројчано мање снаге, спречавајући противнапад или опкољавање с друге стране). Морамо да претпоставимо да је још људи мобилисано и обучено и да ће следећи напад Укија поново покренути веома велике украјинске снаге против много мањих новоруских. Али да ли ће то Укијима бити довољно за победу?

Не бих рекао.

Оно што Укији припремају је прилично очигледно. Одабраће неколико кључних праваца напада дуж којих ће изводити велике артиљеријске нападе. Ова припремна ватра ће послужити за припрему напада украјинских оклопних јединица (овај пут можемо очекивати да ће украјинска пешадија прописно бранити своје тенкове, а не обрнуто). Украјинци неће терати дубоко у Доњецк и Луганск, већ ће покушати да поново одсеку и опколе Доњецк у “клешта” нападу, а затим да изпреговарају неку врсту квази предаје Новоруса. У најбољем случају, покушаће да уђу у неколико важних предграђа. Не очекујем много акције око Луганска – Доњецк је много више изложен.

Сада, ако сам у праву и то јесте оно што се дешава, онда ћу вас замолити да разумете и запамтите следеће: исправан одговор Новоруса на овај план је да се почне са повлачењем. Нема никаквог смисла да Новоруси заседну и боре се са положаја који су густо покривени украјинском артиљеријом. Током првог украјинског напада, са запрепашћен сам гледао колико људи не разуме значај повлачења у рату. “Ура-патриоти” су посебно били непоколебљиви у мишљењу да је почетно повлачење Новоруса био јасан знак да је, као и увек, “Путин издао Новорусију” (када су НОС кренуле у дугу и бриљантну контраофанзиву, ови “ура-патриоти” су на неко време заћутали, све до тренутка када је Москва зауставила НАФ да заузме Мариупољ, када су наставили са својом мантром).Чињеница је да је повлачење испред супериорних снага логична ствар, поготово ако сте имали времена да се припремите за два, евентуално три, ешалона одбране. Иако не знам засигурно, верујем да су Новоруси управо то радили током целог трајања примирја: припремали добро скривену и слојевиту одбрану.
Надам се и очекујем да ће се НОС, када ХРС опет нападну, пажљиво повући, и увући ХРС унутра, а затим постепено деградирати нападачке снаге. Посебно се надам да су Руси кроз военторг најзад послали нешто навођеног противтенковског оружја.

Друго, недостатак политичког јединства у Новорусији није толико војни проблем колико политички. Већина новоруских команданата је очигледно веома надарена и компетентни су бар колико и Стрелков. Људима попут Безлера, Кононова, Захарченка, Мозговоја, Кодаковског, Мотороле, Гивија и многих других не треба рећи шта да раде да би урадили праву ствар у својој зони одговорности. Слабије козачке јединице су сада очигледно распоређене на руско-новоруској граници, само су у борбама доказане јединице суочене са укијевском страном.

Не мислим да ће укијевска авијација бити од неке велике користи, јер ако ишта, новоруска противваздушна одбрана је још боља. Углавном, бојим се због њихове далекометне артиљерије и њеног броја. Али и у најгорем случају (успешног укијевског напада и одсецања Доњецка) не мислим да ће ХРС надвладати. Уопште не сумњам у то да ће Русија интервенисати уколико Новорусија заиста буде угрожена – отворено, ако буде потребно. Из онога што видим да извештавају сви извори које користим, военторг ради пуним капацитетом, а оружје стиже у у веома великом броју, укључујући оно софистицирано. Мислим да је Путинов план да покуша да одбије нацисте од Новорусије само путем военторга. Али ако то не буде довољно, ја сам уверен да ће се Русија отворено умешати. Нема начина да Русија прихвати пад Новорусије у руке нацистима.

Добра вест је да Укији дефинитивно немају оно што је потребно за дуг, одржив напор. Они ће све ризиковати у једном моћном покрету. Ако у њему не успеју, видећемо налет САД / ЕУ / ОЕБС “дипломатије” да би сачувала Укије, како се одмах враћа за преговарачки сто. Тада ће сукоб поново бити “замрзнут” (на страни Укија и буквално), а фокус ће бити на одржавању режима на власти, или његовој замени нечим другим. После тога, следећи напад може доћи тек на пролеће 2015. године.

Коначно, постоји и оптимистичнија варијанта: прави разлог за хорска упозорења на напад Укија могао би да буде опомињање на руски начин: “Ми знамо шта ви спремате, и ми смо спремни.” Теоретски, то би Укије требало да одврати од напада. Авај, морамо се сетити, да: а) у Кијеву нема праве власти – све одлуке доносе Сједињене Америчке Државе, и; б) циљ следећег напада можда неће бити победа, већ да се Русија увуче у отворену интервенцију. Ја лично верујем да је то био план све време. Већ месецима причам: стварни циљ Англоциониста је да изнуде руску војну интервенцију у Новорусији, док је стварни циљ Кремља да остане изван сукоба и сачува Новорусију живом – средствима военторга с једне стране, и хаосом у Бандерастану с друге. До сада је Кремљ био успешан. Вероватно ћемо ускоро сазнати да ли ће му стратегија поново деловати.


The Saker


Извор: The Vineyard of the Saker: What could the next Junta offensive against Novorussia look like?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски