Voltaire Network: Одбијање премијера Виктора Орбана и његове владајуће партије Фидес да се придруже новом америчком и ЕУ хладном рату против Русије, посебно када је Орбан пристао да се изгради гасовод Јужни ток, поред оштре усвојене политике против страних банака и енергетских компанија , изазвало је узбуну у западним престоницама. Према Вилијаму Енгдалу, сада се мора поставити питање: да ли ће Мађарска бити следећа земља америчко-евроунијски спонзорисане промене режима ?
Мађарска и њен националистички премијер, популиста Виктор Орбан, дошли су у жижу политичке елите Вашингтона. Грех му је ? Не савија се под често деструктивним диктатом Европске комисије: покушава да дефинише мађарски национални идентитет. Али његов смртни грех је продубљивање односа са Русијом и пркошење Вашингтону потписивањем уговора са "Гаспромом" о довођењу руског гасовода Јужни ток у ЕУ преко Мађарске.
Сам Орбан је прошао политичко путешествје од кад је 1998. године изабран за (другог најмлађег) премијера Мађарске. Тада је надгледао улазак Машарске заједно са Пољском и Чешком републиком у НАТО - уз протест Русије - и у Европску унију.. Као премијер, за далеко просперитетнијих времена за ЕУ, Орбан је смањио порезе, укинуо факултетску школарину за добре студенте, проширио материнске бенефиције, и привукао немачку индустрију са јефтином мађарском радном снагом. Један од његових америчких "саветника" тада је био Џејмс Дентон, повезана са вашингтонском НВО склоној обојеним револуцијама, "Фридом хаус". Изгледало је да је Орбан миљеник вашингтонских неоконзервативаца. Награду Слободе неоконзервативног Америчког института за предузетништво. [1]
Али 2010. године, после шест година у опозицији, Орбан се вратио, овај пут са звонком већином његове партије Фидес - Мађарског грађанског савеза. У ствари, Фидес је саосвојила апсолутну већину (68%) у парламенту, што му је дало довољно гласова да измени устав и донесе нове законе, како се и десило. Иронично, у егземпларном случају "дрште лопова", Обамина администрација и Европски парламен су га оптужили за стављање превише моћи у руке Фидес-а, а Данијел Кон-Бендит из европских Зелених стварање Мађарску по моделу Венецуеле Уга Чавеза. [2] Орбан дефинитивно не игра по одобреном правилнику Брисела за политички субмисивне политичаре Европске уније. У европским медијима Фидес су почели да демонизују као мађарску верзију Уједињене Русије, а Орбана као мађарског Путина. То је било у 2012.
Сада је Атлантистима и њиховим следбеницима у ЕУ зазвонило на узбуну када се Орбан успркосио захтеву ЕУ да заустави изградњу важног руског гасовода Јужни ток.
Руски гасовод Јужни ток би уз немачко-руски Северни ток Европској унији гарантовао да може заобићи ратом захваћену Украјину, чему се САД противе из очигледних разлога.
Орбанова влада је прошлог јануара најавила 10 милијарди долара вредан посао са руском државном нуклеарном компанијом за обнављање мађарске једине нуклеарне електране Пакс, изграђене у совјетско доба руском технологијом.
Што је Вашингтону привукло пажњу. Као и када је прошлог лета критиковао САД што нису коначно решиле глобалну финансијску кризу коју су изазвале америчке банке и танка америчка банкарска регулатива - а похвалио Кину, Турску и Русију као боље моделе. Што је објавио речима не превише различитим које сам ја користио, да западне демократије "вероватно неће бити у стању да у наредним деценијама сачувају своју глобалну конкурентност, која ће бити смањена сем ако се озбиљно не промене." (4)
Поред тога, Орбанова влада је успела да Мађарску ослободи од вишедеценијског разарајућег робовања Међународном монетарном фонду. Мађарско Министарство привреде је августа 2013. објавило да је, захваљујући дисциплинованој буџетској политици, отплатило преосталих 2,2 евра дуга ММФ-у. Нема више тегобних од ММФ-а изнуђених приватизација државне имовине, нема условљавања. Председник Централне банке Мађарске је онда захтевао да ММФ затвори своје канцеларије у Будимпешти, и приде, по угледу на Исланд, државни тужилац је подигао оптужнице против три претходна мађарска премијера, због криминално високих дугова у које су увалили државу. Што је био преседан који је изазвао потоке хладног зноја у неким европским престоницама, Вашингтону и Вол стриту.(5)
Али су звона за узбуну најгласније одјекивала када су Орбан и његова партија Фидес, заједно са суседном Аустријом, дали зелено светло за руски гасовод Јужни ток, игноришући тврдње ЕУ да се њиме крше правила ЕУ. А Орбан, Орбан је 6. новембра на минхенском састанку с Немцем Хорстом Зехофером одвратио: “Es lebe die österreichisch-ungarische Energiemonarchie !” (Живела Аустроугарска енергетска монархија).(6)
Америчка елита је сместа дигнута на узбуну. Ултраестаблишментски "Њујорк тајмс" је у главном уводнику крикнуо: "Влада премијера Мађарске Виктора Орбана клизи ка ауторитарности и пркоси темељним вредностима Еуропске уније - и то јој пролази".
"Тајмс" је, пак, открио прави ралог узбуне у Вашингтону и на Вол стриту: "Најновији израз мађарског презира гледе Еуропске уније је када је у понедеоник усвојен закон којим се отвара пут за руски гасовод за природни гас који ће ићи преко Мађарске. Нови закон је у очигледној супротности са септембарским позивом Европског парламента земљама чланицама да одгоде Јужни ток, и економским санкцијама које су Европска унија и Сједињене Америчке Државе наметнуле после руских акција у Украјини. Уместо исказивања благе забринутости због антидемократске политике, Европска унија би требало да почне да кажњава Мађарску. Жан Клод Јункер, председник Европске комисије, би требао да искористи своја овлашћења и на оставку натера господина Навраксикса." (7) Тибор Навраксикс тек што је био именован за новог европског комесара за образовање, културу, омладину и спорт, положај у Бриселу који нема никакве везе са гасоводима.
Следеће што можемо очекивати је да Национална задужбина за демократију и уобичајене НВО иза којих стоје Сједињене Америчке Државе изнађу оправдања за покретање масовних опозиционих протеста против партије Фидес и Орбана, због његовог неопростивог злочина што покушава да Мађарску учини независном од украјинског лудила које је створила Америка.
Извори аутора:
[1] "Orbán Address at Receiving Freedom Award", American Enterprise Institute, May 1, 2001
[2] "Hongrie: Daniel Cohn-Bendit compare Viktor Orban à Chavez et Castro", RTBF.be, 18 January 2011.
[3] "Strange Bedfellows: Hungary Leans Toward Russia", by Brent Ranalli, The Globalist, March 10, 2014.
[4] "Prime Minister Viktor Orbán’s Speech at the 25th Bálványos Summer Free University and Student Camp", Website of the Hungarian Government, July 30, 2014.
[5] "Hungary Sheds Bankers’ Shackles", by Ronald L. Ray, AFP, August 23, 2013.
[6] "Seehofer receives controversial Hungarian State Chief", Britan Today, November 6, 2014.
[7] Hungary’s Dangerous Slide, by The Editorial Board, The New York Times, November 5, 2014.
Аутор: Вилијам Енгдал
Извор: Hungary’s Viktor Orban: Washington’s New Enemy Image, by F. William Engdahl
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
 |
| Сергеј Лавров и Виктор Орбан /© RIA Novosti / Eduard Pesov/ |
Сам Орбан је прошао политичко путешествје од кад је 1998. године изабран за (другог најмлађег) премијера Мађарске. Тада је надгледао улазак Машарске заједно са Пољском и Чешком републиком у НАТО - уз протест Русије - и у Европску унију.. Као премијер, за далеко просперитетнијих времена за ЕУ, Орбан је смањио порезе, укинуо факултетску школарину за добре студенте, проширио материнске бенефиције, и привукао немачку индустрију са јефтином мађарском радном снагом. Један од његових америчких "саветника" тада је био Џејмс Дентон, повезана са вашингтонском НВО склоној обојеним револуцијама, "Фридом хаус". Изгледало је да је Орбан миљеник вашингтонских неоконзервативаца. Награду Слободе неоконзервативног Америчког института за предузетништво. [1]
Али 2010. године, после шест година у опозицији, Орбан се вратио, овај пут са звонком већином његове партије Фидес - Мађарског грађанског савеза. У ствари, Фидес је саосвојила апсолутну већину (68%) у парламенту, што му је дало довољно гласова да измени устав и донесе нове законе, како се и десило. Иронично, у егземпларном случају "дрште лопова", Обамина администрација и Европски парламен су га оптужили за стављање превише моћи у руке Фидес-а, а Данијел Кон-Бендит из европских Зелених стварање Мађарску по моделу Венецуеле Уга Чавеза. [2] Орбан дефинитивно не игра по одобреном правилнику Брисела за политички субмисивне политичаре Европске уније. У европским медијима Фидес су почели да демонизују као мађарску верзију Уједињене Русије, а Орбана као мађарског Путина. То је било у 2012.
Сада је Атлантистима и њиховим следбеницима у ЕУ зазвонило на узбуну када се Орбан успркосио захтеву ЕУ да заустави изградњу важног руског гасовода Јужни ток.
 |
| Траса гасовода Јужни ток |
Орбанова влада је прошлог јануара најавила 10 милијарди долара вредан посао са руском државном нуклеарном компанијом за обнављање мађарске једине нуклеарне електране Пакс, изграђене у совјетско доба руском технологијом.
Што је Вашингтону привукло пажњу. Као и када је прошлог лета критиковао САД што нису коначно решиле глобалну финансијску кризу коју су изазвале америчке банке и танка америчка банкарска регулатива - а похвалио Кину, Турску и Русију као боље моделе. Што је објавио речима не превише различитим које сам ја користио, да западне демократије "вероватно неће бити у стању да у наредним деценијама сачувају своју глобалну конкурентност, која ће бити смањена сем ако се озбиљно не промене." (4)
Поред тога, Орбанова влада је успела да Мађарску ослободи од вишедеценијског разарајућег робовања Међународном монетарном фонду. Мађарско Министарство привреде је августа 2013. објавило да је, захваљујући дисциплинованој буџетској политици, отплатило преосталих 2,2 евра дуга ММФ-у. Нема више тегобних од ММФ-а изнуђених приватизација државне имовине, нема условљавања. Председник Централне банке Мађарске је онда захтевао да ММФ затвори своје канцеларије у Будимпешти, и приде, по угледу на Исланд, државни тужилац је подигао оптужнице против три претходна мађарска премијера, због криминално високих дугова у које су увалили државу. Што је био преседан који је изазвао потоке хладног зноја у неким европским престоницама, Вашингтону и Вол стриту.(5)
Али су звона за узбуну најгласније одјекивала када су Орбан и његова партија Фидес, заједно са суседном Аустријом, дали зелено светло за руски гасовод Јужни ток, игноришући тврдње ЕУ да се њиме крше правила ЕУ. А Орбан, Орбан је 6. новембра на минхенском састанку с Немцем Хорстом Зехофером одвратио: “Es lebe die österreichisch-ungarische Energiemonarchie !” (Живела Аустроугарска енергетска монархија).(6)
Америчка елита је сместа дигнута на узбуну. Ултраестаблишментски "Њујорк тајмс" је у главном уводнику крикнуо: "Влада премијера Мађарске Виктора Орбана клизи ка ауторитарности и пркоси темељним вредностима Еуропске уније - и то јој пролази".
"Тајмс" је, пак, открио прави ралог узбуне у Вашингтону и на Вол стриту: "Најновији израз мађарског презира гледе Еуропске уније је када је у понедеоник усвојен закон којим се отвара пут за руски гасовод за природни гас који ће ићи преко Мађарске. Нови закон је у очигледној супротности са септембарским позивом Европског парламента земљама чланицама да одгоде Јужни ток, и економским санкцијама које су Европска унија и Сједињене Америчке Државе наметнуле после руских акција у Украјини. Уместо исказивања благе забринутости због антидемократске политике, Европска унија би требало да почне да кажњава Мађарску. Жан Клод Јункер, председник Европске комисије, би требао да искористи своја овлашћења и на оставку натера господина Навраксикса." (7) Тибор Навраксикс тек што је био именован за новог европског комесара за образовање, културу, омладину и спорт, положај у Бриселу који нема никакве везе са гасоводима.
Следеће што можемо очекивати је да Национална задужбина за демократију и уобичајене НВО иза којих стоје Сједињене Америчке Државе изнађу оправдања за покретање масовних опозиционих протеста против партије Фидес и Орбана, због његовог неопростивог злочина што покушава да Мађарску учини независном од украјинског лудила које је створила Америка.
Извори аутора:
[1] "Orbán Address at Receiving Freedom Award", American Enterprise Institute, May 1, 2001
[2] "Hongrie: Daniel Cohn-Bendit compare Viktor Orban à Chavez et Castro", RTBF.be, 18 January 2011.
[3] "Strange Bedfellows: Hungary Leans Toward Russia", by Brent Ranalli, The Globalist, March 10, 2014.
[4] "Prime Minister Viktor Orbán’s Speech at the 25th Bálványos Summer Free University and Student Camp", Website of the Hungarian Government, July 30, 2014.
[5] "Hungary Sheds Bankers’ Shackles", by Ronald L. Ray, AFP, August 23, 2013.
[6] "Seehofer receives controversial Hungarian State Chief", Britan Today, November 6, 2014.
[7] Hungary’s Dangerous Slide, by The Editorial Board, The New York Times, November 5, 2014.
Извор: Hungary’s Viktor Orban: Washington’s New Enemy Image, by F. William Engdahl
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!