 |
| др Перо Солар |
Рођен
je у сели Клековци код Козарске Дубице на Петровдан 1947 за коју је
подједнако везан као и за Србију. Живи и ради у Београду.
Прочитајмо шта песник каже о очевом сату.
ОЧЕВ САТ
На сјајном поклопцу
Мог очевог сата
Ћирилицом пише:
Моме сину – тата
Било је то давно
Слика је још жива
Игро сам се с децом
У сенкама шљива
Облачиће мирне
Као бела стада
Чешљао је ветар
Изнад винограда
Сутон је падао
На очево лице
Сањао сам сине
Неке беле птице
Узми овај сат
Чувај га и пази
Ја сам већ уморан
А сунце залази
Време које прође
Неће да се врати
Једном ћеш га и ти
Своме сину дати
Узео сам сат
Ставио на уво
И очево срце
У њему сам чуо
И прође ме језа
Нека чудна зима
Кад сам му видео
Росу у очима
Пришао сам брзо
Сео му у крило
И питао тихо
Тата шта је било
Пригрли ме чврсто
И приви на груди
Само се ти играј
И добар ми буди
Па додаде благо
Са призвуком туге
Ја ћу скоро поћи
На пут преко дуге
Ујутро сам хтео
Да пробудим тату
Милујући прстом
Поклопац на сату
Устани татице
Липов чај те чека
Моја мала рука
Ливада и река
Обећо си јуче
Да ћемо на реку
Где си некад и ти
Шето уз мог деку
Видећемо сунце
У гранама ива
И лет ластавица
Изнад родних њива
У соби тишина
И време је стало
Само срце сата
Гласно је куцало
У души ми почеше
Крици да се роје
А срце са сатом
Куцало је моје
Зрачак сунца му је
Нестао са лица
Летео је к небу
Као бела птица
Дочека га пљусак
Изнад нашег луга
На источном небу
Појави се дуга
Боже ако тамо
Беле птице живе
Зашто сузе капљу
Са небеске шљиве
Немоћан и тужан
Ја сам оца звао
Да му вратим сат
Који ми је дао
Неко ми је дугу
Показао само
Буди јунак сине
Твој тата је тамо
Тамо иза дуге
Рече ми још неко
Биће увек с тобом
Иако далеко
Протекло је време
Имам и ја сина
Личи баш на мене
Из оних година
Загледан у прошлост
Свог јединца гледам
Сaт ми је у руци
Али му га недам
Зато што ће увек
Све док ја постојим
Куцати са срцем
Очевим и мојим
Ђуро Солар
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!