на жалост, морам на два пута у наредних пар дана. У ствари, до понедељка имам прилично луд распоред. Зато ће овај пост бити “пачворк”, покушаћу да неколико ствари појасним и “запушим неколико рупа”.
Old Ez је поставила ово питање:
Степски, треба да више – много више – пишеш на теме из културе. По мом мишљењу, културни аспект овог рата је најважнији. Узгред буди речено, чини ми се да је у ситуацији акутних социјалних поремећаја мало вероватно да ће ожењен свештеник бринути о свом стаду, пре ће журити кући својој жени и деци, пре свега се старати о њиховој безбедности. Претпостављам да би такав појединац једноставно био “лош свештеник”. Да ли у православним обредима постоји проблем непотизма и наследно-феудалног свештенства / црквених положаја?Жао ми је, нисам имао времена да одговорим. Срећом, мој пријатељ јеромонах (или свештеник-монах) јесте. Ево његовог одговора:
Да покуша да одговори православни свештеник-монах (неожењен, по дефиницији):
То, да ће ожењен бринути о својој жени и деци, то се подразумева (како би се иначе могло очекивати да ће проповедати породичне вредности ?). Само по себи, ово не би требало да нас брине : видимо ожењене професионалце у многим службама од виталне важности (полицији, међу болничким особљем, ватрогасној служби и тако даље), чијим пословима ни најмање не смета пуко постојање жене и деце . Пре ће, нажалост, управо породица бити донекле занемарена због посла који захтева пуно времена. Православни обреди су дуги, и уз обавезу да се пажња посвети многим верницима, то понекад оставља последице на породицу свештеника, баш као што се дешава са породицама других, свом послу преданих, професионалаца. Зато супруга свештеника мора дати јасну сагласност за службу свог мужа, да би он био рукоположен за свештеника од свог епископа. То такође објашњава зашто православни верници подржавају и зашто су стрпљиви са својим ожењеним свештеницима, када је реч о чувању интимности и породичног живота њихових пастира.
Такође, морамо узети у обзир да није обавезно да неожењеном свештенику недостаје породица. Шта је са родитељима или удовицама мајкама, о којима син свештеник брине у парохијском дому исто као што би о деци? Шта је са браћом и сестрама и свим нећацима и нећакама? Уосталом, сама реч “непотизам” долази од привилегија додељених нећацима и нећакама. У католичкој цркви, то се свакако односи на ванбрачну децу подигнуту као “нећак”, да би се избегла јавна стигма, али се у бар исто толико случајева односи на стварне нећаке и нећакиње неожењених (и вероватно чедних) свештеника, који су имали тенденцију да неправедно промовишу интересе својих рођака.
Што се тиче наследног свештенства, то је очигледна опасност, баш као и за било коју другу професију у традиционалном друштву, кад постоји тенденција да деца наслеђују занимање својих родитеља (а посебно оца). По себи, то није тако скандалозно: кад видимо да је син војника, судије / адвоката, стручњак или политичар наставио очев посао, ми мало негодујемо, мада је морало бити и “нефер предности” у њиховом обучавању. И син свештеника је добро обучен, готово по дефиницији. Док син полицајца не може пратити свог оца у обављању дужности, за сина свештеника се очекује да ће служити у цркви, када тата слави ! Ово даје, буквално, године бесплатне праксе – служења у олтару, хору и сваковрсним парохијским активностима.
Да ли имамо наследне линије свештеника? Да, имамо. Да ли је то знак лоше праксе ? Не мора бити, али да, нажалост, може да дегенерише, нарочито у време друштвеног превирања, када свештеници понекад и отворено штите интересе своје породице (као и многи други стручњаци). Шта имамо да се избегне ова тенденција? Имамо неожењене епископе ! У старој цркви смо имали ожењене епископе, у вековима када је служба бискупа била много сличнија служби данашњег парохијског свештеника. Али чим је епископ почео да управља и координира великим бројем свештеника, претња од наследне управљачке улоге је одмах откривена – и на њу је узвраћено. Додуше, овај систем је добро функционисао. Добро, више од једног и по миленијума, и још увек не показује знаке да му је потребна озбиљна поправка.Уколико имате било каквих додатних питања, слободно их поставите оцу – Father “PM” (скраћено од priest-monk , свештеник монах, јер бих стварно волео да га “скренем” на овај блог:-)
[Напомена: Ако ме сећање не вара, некада је канонски било забрањено да синови свештеника постану свештеници, али је то касније укинуто, јер се показало да није проблем. Немојте ме цитирати - нисам озбиљно проучавао канонско право више од 25 година, можда је мој склеротични мозак то умислио.]
Подкаст: Снимићу га у понедељак и покушати да га поставим истог дана. Ако не будем тада могао, да кажемо да ће бити у уторак следеће недеље.
Руски мук о МХ17: Многи од вас су се чудили зашто Руси седе на доказима. Да вам кажем, а у кућу бих се опкладио, да Руси, не само да имају све радарске снимке из свог војног надзора, већ имају и снимке све пресретнуте радио комуникације између овог авиона и контроле летења. Радио сам неке послиће за обавештајну службу ратног ваздухопловства европске земље у којој сам се родио и могу вам рећи да смо снимали – све. Чак и далеко од нас. И поуздано знам да то раде и Руси. Па зашто мук ?
1) Совјетска / руска војничка култура је тотално опсесивно-компулзивно тајновита. Руска војна обавештајна служба је још гора. За неколико редова величине. Да, Путин може да нареди да се објави шта год хоће, али ће бити много отпора, отезања и, посебно, аргумената због чега то није баш најбоља идеја. И они су у праву, јер
2) Зашто откривати своје обавештајне податке и начинити велики дипломатски faux-pas када ће ова ствар највероватније процурети сама по себи. Не мислим на јавну дипломатију, већ ону праву, закулисану дипломатију. Да ли неко стварно верује да Руси не знају о 11/9 ? Да је Путин стварно искрен када је причу о инсајдерском послу назвао глупошћу (што је урадио неколико пута). Могу вам рећи да поуздано знам да постоји много неписаних правила између САД и Русије, ствари око којих су се обе стране сложиле. Да се Русија умеша у питање 11/9, САД би то сматрале за велики непријатељски акт, провокацију првог реда, и само Бог зна шта би Ујка Сем онда урадио. Дакле, овде важи правило “држ’ се подаље од наших унутрашњих проблема”, и обе стране га се више или мање придржавају, чак и када се претварају да тако не чине. Амерички историјат је у том погледу много гори, али ето, нека буде да су Руси старомодни, постоје ствари које неће урадити Америци тек да би је осрамотили или повредили. Али Руси, са својим “цуркањем”, Америци поручују – “ајд’ оптужуј нас још и биће још цуркања”. Дакле, у “правој светској дипломатији” оваква цурења су претња. Такође сам сигуран да Руси Америци говоре: “Добро, поцепали сте своје лажно заставче, сада немојте да нам плачете – носите се с тим, покопајте ако желите, али немојте, бре (прим. прев.), да нас нервирате са смешним оптужбама. Будите добри, иначе ће бити још цуркања.
Латински хришћани су се веома узнемирили зато што сам говорио о прошлости. Могу ли да предложим да размисле о томе да је на жртвама злостављања да одлуче да ли ће и колико дуго он / она подсећати насилника и све остале шта је све она / он морала да издржи, а не на злостављачу да жртви каже да зачепи ?
Подмукли коментари: На новом блогу се ради, али ја желим да и овде постепено уведем правила модерације која сам планирао за нови блог. Можете их видети овде и овде (на српском – прим. прев.). Замолићу вас да обратите пажњу на Правило 3: “Сваки коментар с намером да ме разбесни ће ме разбеснети и у бесу ће бити уклоњен”. Само кажем …
Оливер Стоун: Погледајте његов интервју са једним од најподмуклијих, најлибералнијих, најпроСАД, најпроционистичкијим и најпроништанигденеваља репортером у Русији, Владимиром Познером: (Знам, Познер је паметан и стално насмејан. Опет је одвратан курвин син, ништа бољи од Савика Шустера.)
Фасцинантно поређење на сајту Гилада Ацмона:
Следећих неколико дана: Даћу све од себе да коментаре уређујем што брже могу. Љутима због спорог темпа модератора могу једино да кажем: “Жао ми је, имам и ја живот у невиртуелном свету.”
Живели и поздрав свима,
The Saker
Извор: The Vineyard of the Saker: Hodgepodge of this and that
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!