Прво, сматрам и видим да САД води малобројна елита која је добра у "кобајаги демократији", али се и проклето добро осигурава да народ гласа на "исправан" начин. Прелиминарне изборе, конвенције, кокусе и саме изборе сматрам мешавином фарсе, видом забаве, релегитимизацијом система и чином секуларне литургије (обликом јавног самообожавања). У САД нема демократије и вероватно је никад није ни било. Међутим, ако се режим не мења, одређени кланови унутар 1% се међусобно боре за контролу режима.
Друго, постоје различити кланови, интересне групе и фракције унутар тихх 1% на врху и они могу, што и чине, да изборни процес искористе не као средство изражавања популуса, већ као начин да наметну своје планове и интересе. често говорим о "старој англогарди" (пре Глупавка, најбоље ју је репрезентовао клан Бушових) и "неоконима", али је много више интересних група (нафта, банкарство, војска, наркотици, фармацеутика, итд) које све учествују у интерној борби за власт.
Према томе, између републикрата и демократора нема стварне разлике, део су део исте елите, , али постоје разлике између различитих политичких личности, које су више или мање усклађене са неком од појединачних интересних група. Зато је Гринвалд у праву када идентификује различите групе које би подржале Хилари - председника. Што нема никакве везе са демократијом, политичким странкама и чак са њеним сопственим ставовима, у питању је само то којој ће се интересној групи она продати.
Чак и за време председниковања ове се групе могу међусобно борити и изазвати промену политике. Избор Обаме је спочетка био победа старе англогарде и пораз неокона, који су се потом вратили на мала врата и преузели контролу.
( Напомена: Стекао сам две америчке факултетске дипломе између 1986. и 1991. године и тада сам био прилично близак са неколико конзервативних "тинк тенк" организација у Вашингтону. Својим очима сам гледао како су агенти израелског лобија, до тада уз "либерале", одједном увидели да су републиканци бољи домаћини и како су почели да стичу контролу над палеоконзервативним "тинк тенк" организацијама и претварају их у гласила неокона. Било је прилично невероватно. Прво су почели да их финансирају, затим да утичу на номинације функционера, на крају подвели под потпуну идеолошку контролу. Најбољи пример такве "субверзије и аквизиције" једне англопалеоконзервативне тинк тенк организације је оно што се десило Центру за јавну етику и политику, али тога је много више.)
Америчка елита је сагласна у погледу већине циљева (светске доминације, богатства, економског феудализма), али се могу, и не слажу се, око метода и приоритета. Израелски лоби је хтео рат са Ираном, стара англогарда није. Победили су ови други. Све док им се интереси поклапају, делују као једно. Али чим запрети реална опасност и стварна претња - извући ће агенду сопствених интереса.
Било опет Клинтон (Хилари) против Буша Џеб) или не, ко год победи на председничким изборима мораће да настави да председава постепеном еродирању америчке империјалне власти и стога одлучи да ли употреба силе (или претња употребом, која је, по много чему, скоро иста ствар) против Русије може, ако не да преокрене, онда барем успори тај процес. Тренутно, да ли ће САД ићи у рат или не зависи и од корелације различитих интересних група унутар 1% и од колективне личности (председник+саветници) која ће седети у Белој кући.
Ово је тренутак када би ментално здрав Џеб Буш (и његово особље) могао бити бољи од помахнитале Хилари (и њеног особља). То никакве везе нема са бити стварно бољи, конзервативан или либералан, јер на тим нивоима нема значајне разлике између левичарско-либерално-демократске и стране десничарско-конзервативно-републиканске - обе су и подједнако на продају, обе представљају псеудодемократију "један долар - један глас", обе творе владе "милијардера за милијардере" и ниједну од њих није брига за 99% планете, чак ни за 99% америчког народа.
Што се тиче Ранд Пола, његова сврха је иста као Дениса Кучинића: да им странке добију више гласова. Осим тога, и за разлику од Кучинића и веома различито од оца му Рона, Ранд Пол је марионета у рукама израелског лобија.
Сада нема никога ко заступа интересе већине америчког народа. Нема "Америчког Путина". И тужно и застрашујуће.
Какогод, то је моје мишљење по овом депресивном питању.
Живели,
The Saker
ПС: Као и увек, Дејвид Ровикс је то најбоље објаснио:
Извор: The Vineyard of the Saker: Hillary, Jeb, Rand or does it make a difference anyway?
Превод: Ћирилизовано за The Saker Српски
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!