Широм Европе излазило преко 100 српских часописа. Издавачки подвиг у Паризу. Андрић и Црњански писали на „српском“ у Загребу
СРПСКА периодична штампа је у избеглиштву током Великог рата брзо стала на ноге, баш као и српска војска! Било је то златно, славно доба новинског патриотског издаваштва, о коме наша јавност мало зна. А по преласку српске војске преко Албаније на Крф, у Бизерту и друга привремена прибежишта, “седма сила” која покреће већину тих часописа најпре су, углавном, били сасвим “обични људи”, војници!
“Наша уметност је тамо где смо ми! Изгубили смо нашу
територију, али не и душу”, речи су Бранка Лазаревића, коме крфска
српска периодика и књижевност, што значи и наша укупна национална
култура, много дугују. Истраживањем те штампе дуго се бави историчар
Мирко Дрманац. Свој рад “Српска периодика у избеглиштву 1914-1918”
представио је у Музеју рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.
- Окупацијом Србије 1915. гасе се у њој српски листови, а окупационе власти праве своје, на српском језику, не би ли и тако утицале на покоравање Срба преосталих у домовини. Међу њима се истичу “Београдске новине”, које издају Аустроугари, и “Моравски глас”, чији оснивач су Бугари. “Београдске новине” су излазиле трипут недељно, па свакодневно. Главни уредник им је био хрватски књижевник Милан Огризовић. Оне су, ипак, објављивале текстове из српске културе, вести из Европе... Али, строго је цензурисана била свака реч о српским победама над Аустроугарима. Занимљиво: један од главних сарадника био им је чувени српски писац Бора Станковић, као аустроугарски заробљеник, условљен и натеран да пише за тај лист. После рата због тога је био изложен прогону - објашњава Дрманац.
По измештању Владе
Краљевине Србије у Ниш, ту су 1915. покренути “Југословенски гласник” и
“Дело”. А у избеглиштву, након повлачења из Србије и у српској
(пред)ратној дијаспори у Европи, краће или дуже време излазило је око
стотину српских листова!
- Бранко Лазаревић окупља наше писце у иностранству, “врбује” чак и оне који су у стању тешке апатије дотле одбијали да пишу. “Српске новине”, које он 1916. оснива на Крфу, постају културно средиште. Приступају му чувени Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Јован Жујовић... “Крфски забавник”, којег Лазаревић покреће 1917, чувар је традиције Давидовићевог култног забавника насталог у Србији још столеће раније, а аутори Јован Дучић, Тин Ујевић и Станислав Винавер чине да тај лист постигне најбољи књижевни квалитет - наставља Дрманац.
Међу утицајним српским часописима тада су још били “Антена” и “Правда”, покренути у Солуну 1916, када и “Напред!” у Бизерти, док је годину касније у Риму излазила “Авала”, у Женеви “Књижевна хроника”, у Одеси и Москви “Словенски југ”.
Генералштаб српске војске у Солуну 1918. оснива лист “Ратни дневник”. Прича о листу “La Patrie Serbe” (Српска отаџбина), који је излазио у француском граду Витреу од 1916, баш је чудесна, подвижничка.
- Покренуо га је Драгомир Иконић, родом Чачанин. У Цириху је докторирао психологију, а у Француској је био ментор српским студентима. Први број је штампао личном уштеђевином, јер није имао подршку српских званичника. За тај месечник су писали Бранислав Нушић, филозоф Бранислав Петронијевић, Милан Грол, доста писаца Француза. Имао је тираж 3.500 примерака. Било је то време кад је и француска штампа једва излазила или се гасила, због ратне несташице папира, али овај српски лист се ипак штампао! Уредништво се за папир сналазило и на црној берзи, само да у Француској, главној узданици Срба, промовише српско питање. Завршио је са дугом, којег плаћа нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - прича даље Дрманац.
Српски часописи у егзилу, који су часно остварили своју мисију и били темељ узлету нашег новинског издаваштва, после рата се окрећу - југословенским темама.
СРПСКИ ЛИСТ И У АУСТРО-УГАРСКОЈ!
СРПСКИ лист “Књижевни југ” излазио је 1918, и то јавно а не илегално, ни мање ни више него - усред Загреба, једном од средишта тада још постојеће Аустроугарске! Међу ауторима истичу се Иво Андрић, историчар Владимир Ћоровић, Милош Црњански и други. Ово гласило је, ипак, временом све више тежило културној фузији југословенске књижевности.
Аутор: Милорад Бошњак
Извор: О издањима српске штампе у избеглиштву јавност мало зна | Култура | Novosti.rs
СРПСКА периодична штампа је у избеглиштву током Великог рата брзо стала на ноге, баш као и српска војска! Било је то златно, славно доба новинског патриотског издаваштва, о коме наша јавност мало зна. А по преласку српске војске преко Албаније на Крф, у Бизерту и друга привремена прибежишта, “седма сила” која покреће већину тих часописа најпре су, углавном, били сасвим “обични људи”, војници!
- Окупацијом Србије 1915. гасе се у њој српски листови, а окупационе власти праве своје, на српском језику, не би ли и тако утицале на покоравање Срба преосталих у домовини. Међу њима се истичу “Београдске новине”, које издају Аустроугари, и “Моравски глас”, чији оснивач су Бугари. “Београдске новине” су излазиле трипут недељно, па свакодневно. Главни уредник им је био хрватски књижевник Милан Огризовић. Оне су, ипак, објављивале текстове из српске културе, вести из Европе... Али, строго је цензурисана била свака реч о српским победама над Аустроугарима. Занимљиво: један од главних сарадника био им је чувени српски писац Бора Станковић, као аустроугарски заробљеник, условљен и натеран да пише за тај лист. После рата због тога је био изложен прогону - објашњава Дрманац.
ЗЕМЉАК НИЈЕ ХТЕО ПЕСИМИСТУ ДИСА ИАКО
је главни уредник “La Patrie Serbe” био Драгомир Иконић родом из Чачка,
у том месечнику није објављена баш ниједна песма његовог суграђанина,
чувеног Владислава Петковића Диса! Зато што је Дис био песник песимиста,
а часопис је служио јачању морала.
- Бранко Лазаревић окупља наше писце у иностранству, “врбује” чак и оне који су у стању тешке апатије дотле одбијали да пишу. “Српске новине”, које он 1916. оснива на Крфу, постају културно средиште. Приступају му чувени Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Јован Жујовић... “Крфски забавник”, којег Лазаревић покреће 1917, чувар је традиције Давидовићевог култног забавника насталог у Србији још столеће раније, а аутори Јован Дучић, Тин Ујевић и Станислав Винавер чине да тај лист постигне најбољи књижевни квалитет - наставља Дрманац.
Међу утицајним српским часописима тада су још били “Антена” и “Правда”, покренути у Солуну 1916, када и “Напред!” у Бизерти, док је годину касније у Риму излазила “Авала”, у Женеви “Књижевна хроника”, у Одеси и Москви “Словенски југ”.
Генералштаб српске војске у Солуну 1918. оснива лист “Ратни дневник”. Прича о листу “La Patrie Serbe” (Српска отаџбина), који је излазио у француском граду Витреу од 1916, баш је чудесна, подвижничка.
- Покренуо га је Драгомир Иконић, родом Чачанин. У Цириху је докторирао психологију, а у Француској је био ментор српским студентима. Први број је штампао личном уштеђевином, јер није имао подршку српских званичника. За тај месечник су писали Бранислав Нушић, филозоф Бранислав Петронијевић, Милан Грол, доста писаца Француза. Имао је тираж 3.500 примерака. Било је то време кад је и француска штампа једва излазила или се гасила, због ратне несташице папира, али овај српски лист се ипак штампао! Уредништво се за папир сналазило и на црној берзи, само да у Француској, главној узданици Срба, промовише српско питање. Завршио је са дугом, којег плаћа нова држава, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца - прича даље Дрманац.
 |
| Мирко Дрманац |
Српски часописи у егзилу, који су часно остварили своју мисију и били темељ узлету нашег новинског издаваштва, после рата се окрећу - југословенским темама.
СРПСКИ ЛИСТ И У АУСТРО-УГАРСКОЈ!
СРПСКИ лист “Књижевни југ” излазио је 1918, и то јавно а не илегално, ни мање ни више него - усред Загреба, једном од средишта тада још постојеће Аустроугарске! Међу ауторима истичу се Иво Андрић, историчар Владимир Ћоровић, Милош Црњански и други. Ово гласило је, ипак, временом све више тежило културној фузији југословенске књижевности.
Аутор: Милорад Бошњак
Извор: О издањима српске штампе у избеглиштву јавност мало зна | Култура | Novosti.rs
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!