Јавно слушање измена Закона о култури

У Скупштини Србије одржано је јавно слушање на тему Нацрта измена и допуна Закона о култури. Учествовало је велики број културних посленика, а министар Иван Тасовац је оценио да је све протекло у врло конструктивној атмосфери.

Председница Одбора за културу и информисање Весна Марјановић рекла је да је на скуп позвано више од 300 представника институција, удружења и појединаца из области културе, јавља Танјуг.

Mинистар културе Иван Тасовац

Дискусија је снимана, а предлози се још могу достављати електронским путем, тако да ће све примедбе бити детаљно проучене.

Марјановићева је истакла значај културе у кризним временима, а Тасовац се сагласио, уз напомену да се већ кренуло са две важне инвестиције - у Народни и Музеј савремене уметности.


"Код измена закона циљ је да буде функционалан, да створимо механизме да оно што у њему пише не буде само листа жеља, већ да може да се спроведе. Овај документ схватам као закон о јавном интересу у култури", нагласио је министар културе.

Тасовац је прецизирао да је стратешко опредељење Министарства јачање установа културе, професионализација и транспарентност у раду.
Министар културе је изразио задовољство што се измене закона доносе на демократски начин и додао да је данашњи скуп иницирало ресорно министарству, јер су се појавиле изјаве да су јавне расправе биле формалност.

"То није тачно, стигао је 201 предлог, од тога 71 мејлом и нова верзија нацрта је доста тога већ усвојила, а сада ћемо видети како још да га унапредимо. Рок доношења закона није прецизиран и зависиће од броја нових предлога", рекао је министар.

Највећи број учесника скупа имао је примедбе на члан 14 којим се укидају национална признања за врхунски допринос у култури.

Како је рекла Весна Ињац Малбаша из Националног савета за културу, чињеница је да су различити притисци код доделе утицали на смањивање угледа тог признања, али то није разлог да се оно брише, већ треба применити стриктне услове за добијање.

Савет сматра да није добро што је укинут институт "установа културе од националног значаја" и да закон треба да наведе које су централне установе, а не да, на пример, Народна библиотека Србије конкурише за статус заједно са свима осталима.

Примедба Савета је и да је превисок проценат од 25 одсто буџета који Министарство може да додели без конкурса.

Тасовац је одговорио да је питање такозваних национаних пензија пажљиво разматрано.

"Нисмо се руководили финансијском уштедом него тиме у шта су се претвориле, избрисале су се границе културе и естраде, а и у окружењу ћете тешко наћи нешто слично", рекао је Тасовац.

У вези са дискреционим правом од 25 одсто изјавио је да га до сада ни једном није користио.

Историлар уметности Бранислав Димитријевић затражио је да закон наведе критеријуме по којима оснивач бира чланове управних одбора националних установа кутуре, да то буду људи са академском квалификацијом и то из области којом се бави конкретна установа.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да је садашњи термин "филмска уметност и остало аудио-визуелно стваралаштво" бољи, али не довољно и затражио да се врати појам кинематографија који обухвата и филмску уметност и производњу, дистрибуцију и приказивање филма.

С друге стране, Удружење филмских уметника Србије сматра да треба задржати термин филмска уметност, по узору на грчки закон, рекао је Божидар Зечевић.

Професионално удружење балетских уметника задовољно је враћањен појма балет, али не и термином извођачке уметности јер та реч не прави разлику између аутора и интерпретатора.

Координациони одбор уметничких удружења залаже се за прецизирање статуса самосталних уметника, као и тога која су удружења репрезентативна. Сличан је став УЛУПУДС-а, који предлаже и увођење појма уметничка фотографија.

Друштво конзерватора тражи да се прецизира мрежа установа за заштиту културног наслеђа - о којима брине Република, а о којима локална самоуправа.

Тасовац је приметио да смо сви на речима за децентрализацију, али се устежемо када то дође до праксе, а сви нивои власти морају да поделе одговорност.

Удружење композитора има примедбе у вези са конкурсом за статус фестивала и манифестација од општег интереса у култури, али је министар указао да се морају пазити приоритети, јер има око 1.000 фестивала које финансира МКС, што је превише и нереално.

Народни посланик Срђан Драгојевић предложио је да се у члан 6, који одређује општи интерес у култури, унесе "изградња и унапређење установа за представљање културног стваралаштва".

Низ предлога односио се на подршку домаћем стваралаштву, заштити српског језика и ћирилице, затим да закон призна фондације као субјекте у култури, да се уз културно наслеђе уведе појам природног наслеђа, да се поред самосталних уметника додају самостални стручњаци у култури, да се модернизију систематизације радних места у установама културе...

После више од три сата разговора, Тасовац је захвалио на конкретним примедбама и конструктивном тону расправе.

"Све ћемо примедбе размотрити, али не могу све бити усвојене. Надам се да ће сличан тон бити и у будућим расправама, јер ће после овог општег закона бити донет низ посебних закона", рекао је министар.


Извор:  РТС :: Јавно слушање измена Закона о култури

0
in