Нормализација односа са Кубом није резултат дипломатског продора или другачијих погледа Вашингтона. Нормализација је резултат потраге за профитом америчких корпорација на Куби, на пример кроз развој тржишта широкопојасног интернета.
Пре него ли се америчка и кубанска левичарска влада усреће нормализацијом односа, треба да поразмисле о томе да уз нормализацију стиже амерички новац и америчка амбасада. Амерички новац ће овладати кубанском привредом. Амбасада ће бити дом оперативаца ЦИА, чији ће задатак бити подривање кубанске владе. Амбасада ће бити база из које ће САД оснивати НВО, чије ће лаковерне чланове по потреби и у прави час позивати на уличне протесте, као у Кијеву, и омогућити Вашингтону да узгоји нови сет политичких лидера.
Речју, нормализација односа подразумева промену режима на Куби. Ускоро ће Куба бити још једна вазална држава Вашингтона.
Конзервативци и републиканци, као што су Пеги Нунан и сенатор Марко Рубио, јасно су ставили до знања да је Кастро "лош човек који је скоро па рај на земљи претворио у плутајући затвор" и да нормализација односа са Кубом неће "Кастровом режиму пружити легитимитет".
Нунанова је заборавила на Гвантанамо, затвор за мучење затвореника у иностранству Вашингтона, где су изузетни Американци држали и мучили стотине невиних људи у великом делу њихових живота. Кубанској револуцији циљ је био да Кубанце ослободи владавине и израбљивања од страних капиталиста. Какве год имала шансе да у томе успе, пола века непријатељства Вашингтона са кубанским проблемима има везе бар колико комунистичка идеологија.
Радост самоправедних Американаца је бескрајна. Нунанова срећна. Амерички новац ће сада победити Кастрово животно дело. Ако не новац, хоће ЦИА. Агенција дуго чека на освету за Залив свиња, а нормализација односа јој пружа ту прилику.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор:Regime Change In Cuba -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!