Где су ови дивни србски волови нестали?

О приповетци написаној у априлу 1902-ге. Пре тачно 112 година. 

Од стране истог.



 Желим овом приликом да истакнем неколико очигледних закључака из ове кратке сатиричне причице:

1. Људи су се оставили размишљања јер од тога могу да имају само штете.

2. Ја српски брав сам се одважио на такав један, да кажем, рискантан потез – мишљења.

3. Од њега се не тражи да мисли јер нити је министар нити одборник или што такво. А ипак је он предузео напуштени људски занат. А и да хоће то да буде, морао би да вежба што мање сопственог мишљења, напротив.

4. По његовом сањалачком погледу и тужном изразу лица се могао препознати мислилац.

5.  Гледајући Србе како поред њега пролазе крутог хода и држања, мене обузе велика туга и бол од велике неправде, те Сивоња поче да мисли.

6.  Срби су поносни на отаџбину а ми волови на то колико можемо да повучемо. И никад се са швабама нисмо око отаџбине неко око вуче.

7.  Галоња му замери да треба да се окане лудирања и да се прихвати хране јер му се Сивоњи виде ребра. ``Да је добро мислити, то људи не би оставили нама воловима. Та нас срећа не би снашла!``, подвуче  Галоња Сивоњи.

8.  Јесте они имају Косово итд., па и моји су ту учествовали, али каква је ту њихова заслуга што су им претци били такви. Предак му је погинуо да он буде слободан. А шта он ради са том слободом:`` Украде туђе врљике, седне и он на кола, па ја вучем и њега и врљике, а он на колима спава. Сад је продао врљике, пије ракију, не ради ништа и поноси се светлом прошлошћу.``

9.  Па и моји су вукли џабану и проче, кажу мучили их турци. Нас су мучили и Срби и турци.

10.  Поносе се вером а не верују у ништа. Код Срба је велика врлина само ако не чини нека зла, а већ за добра и се и непита.  Свели су себе на бескорисне ствари , само не чини зло.

11.  Мој воловски род је у томе неупоредиво бољи, по свим питањима. А опет вучемо и заборављамо зло које нам се чини.

12.  Мора да је то о грађанским слободама и правима. А опет кад им џандар каже да гласају они гласају, ако каже не они не. Па их и бије, а они ништа, а ми барем мукнемо и репом.

13.
Закључак

Па и тај мој пијани газда што краде, има слободу,  и то је нешто. А ови други само да ништа не раде и да се поносе прошлошћу, својих старих.

``А ми волови остали смо исто тако вредни и корисни радници као што су наши стари били.``



Аутор: Брат Канадски

Коментари

  1. Истинито је да стварно нестадоше волови са наших путева. А сећам се када су вукли воловска кола, полако додуше али велике терете. Мада је ово Домановићева сатира и може се уствари применити на људе који само раде и ћуте, и све праштају. И тога нестаде, да ли?

    ОдговориИзбриши

Постави коментар