О приповетци написаној у априлу 1902-ге. Пре тачно 112 година.
Од стране истог.
1. Људи су се оставили размишљања јер од тога могу да имају само штете.
2. Ја српски брав сам се одважио на такав један, да кажем, рискантан потез – мишљења.
3. Од њега се не тражи да мисли јер нити је министар нити одборник или што такво. А ипак је он предузео напуштени људски занат. А и да хоће то да буде, морао би да вежба што мање сопственог мишљења, напротив.
4. По његовом сањалачком погледу и тужном изразу лица се могао препознати мислилац.
5. Гледајући Србе како поред њега пролазе крутог хода и држања, мене обузе велика туга и бол од велике неправде, те Сивоња поче да мисли.
6. Срби су поносни на отаџбину а ми волови на то колико можемо да повучемо. И никад се са швабама нисмо око отаџбине неко око вуче.
7. Галоња му замери да треба да се окане лудирања и да се прихвати хране јер му се Сивоњи виде ребра. ``Да је добро мислити, то људи не би оставили нама воловима. Та нас срећа не би снашла!``, подвуче Галоња Сивоњи.
8. Јесте они имају Косово итд., па и моји су ту учествовали, али каква је ту њихова заслуга што су им претци били такви. Предак му је погинуо да он буде слободан. А шта он ради са том слободом:`` Украде туђе врљике, седне и он на кола, па ја вучем и њега и врљике, а он на колима спава. Сад је продао врљике, пије ракију, не ради ништа и поноси се светлом прошлошћу.``
9. Па и моји су вукли џабану и проче, кажу мучили их турци. Нас су мучили и Срби и турци.
10. Поносе се вером а не верују у ништа. Код Срба је велика врлина само ако не чини нека зла, а већ за добра и се и непита. Свели су себе на бескорисне ствари , само не чини зло.
11. Мој воловски род је у томе неупоредиво бољи, по свим питањима. А опет вучемо и заборављамо зло које нам се чини.
12. Мора да је то о грађанским слободама и правима. А опет кад им џандар каже да гласају они гласају, ако каже не они не. Па их и бије, а они ништа, а ми барем мукнемо и репом.
13. Закључак
Па и тај мој пијани газда што краде, има слободу, и то је нешто. А ови други само да ништа не раде и да се поносе прошлошћу, својих старих.
``А ми волови остали смо исто тако вредни и корисни радници као што су наши стари били.``
Аутор: Брат Канадски
Истинито је да стварно нестадоше волови са наших путева. А сећам се када су вукли воловска кола, полако додуше али велике терете. Мада је ово Домановићева сатира и може се уствари применити на људе који само раде и ћуте, и све праштају. И тога нестаде, да ли?
ОдговориИзбриши