Аутор: Ајнур Гасимова |
Владимир Путин је 18. децембра на годишњој конференцији за штампу рекао да изградња гасног чворишта на граници Турске и Грчке зависи од Европе, и да би помоћу њега Москва могла да испоручује гас Грчкој, Македонији, Србији и за аустријски Баумгартен.
На Грчку и јужноевропске земље сада се гледа као на кључна приоритетна тржишта за азербејџански гас, јер је планирано да гас са Шах Дениз поља буде испоручиван управо њима.
Трансјадрански гасовод (ТАП), који ће ићи до Италије преко Грчке и Албаније изабран је у ове сврхе, а његови краци ће омогућавати снабдевање гасом земаља насталим после распада југославије - Србије, Црне Горе, Хрватске и Македоније.
Тржишта гаса тих земаља су толико мала да тамо нема места за два снабдевача. Ако Русија уђе на њих са својим гасом, онда ће, благо речено, ситуација постати тешка.
Руски председник је у својој изјави поменуо Баумгартен у Аустрији, град који је крајња тачка Набуко пројекта. Планиран је за снабдевање азербејџанским гасом Европе преко Јужног гасног коридора.
Концепт Набуко пројекта предвиђа изградњу гасовода дугачког 3900 километара, који би ишао кроз Бугарску, Румунију, Мађарску и Аустрију, од турско-бугарске границе до аустријског Баумгартена. Иако је планирано да овај пројекат почиње од границе Турске и Бугарске, неће бити тешко да одредишне земље снабдева гасом од границе Турске и Грчке, где Русија намерава да направи гасно чвориште.
Упркос чињеници да конзорцијум који развија азербејџанско Шах Дениз поље није изабрао Набуко, планирана траса гасовода још није изгубила на релевантности.
Њен главни недостатак је, што се Азербејџана тиче, био то што је капацитет гасовода од 31 милион кубних метара годишње премашивао процењени обим од 10 милијарди кубних метара...
Као резултат, две трећине капацитета гасовода би остале неискоришћене, а привучена и утрошена средства би могла да се врате само из пуног капацитета гасовода.
Међутим, Русија нема такав проблем, спремна је да испоручује око 50 милијарди кубних метара гаса на границу Турске и Грчке, а такав обим је и више него довољан да попуни процењени капацитет Набуко.
Али има још један проблем. Владимир Путин га је сам навео - изградња гасног чворишта зависи од Европе.
Зависи од Европе која је претходно учинила све што је било у њеној моћи да угуши Јужни ток. Од те Европе зависи - жели ли она да добија гас из Турске или не.
Међутим, данас је очигледно да су неке земље већ почеле да изнутра врше притисак на ЕУ.
Бугарска је најавила наставак разговора о Јужном току.
Очигледно је да Бугарска жели да добије додатне преференције унутар ЕУ, пошто њени преговори само са Русијом неће донети никакве резултате.
Иако Русија тек треба да развије нови пројекат изградње гасовода, да нађе средства за његово финансирање и заједнички језик са Европом (што је сада мало вероватно), многе ће ствари зависити од Турске.
Тренутно, Турска није само важна транзитна земља, већ и директни учесник у пројекту Јужни гасни коридор.
Кроз своја државна предузећа, Турска учествује у развоју гасног поља Шах Дениз, гасоводу Јужни Кавказ и један је од највећих акционара пројекта Трансанадолског гасовода (ТАНАП). ТАНАП је пројектован да иде преко целе територије ове земље.
Стога, данас се Турска суочава са само једним питањем: да ли је земља спремна да се такмичи сама са собом?
Аутор: Ајнур Гасимова
Извор:Russia to oppose Azerbaijan in Europe, revive Nabucco
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!