Кубо, чувај се!

Читам ситну књигу мог колеге, врхунског пуковника Горана Јевтовића којом пита генерала да ли у НАТО? Док читам натруковано сећам оне наше старе војне, са неким си класић, колега, а са неким си ишао у школу. Сада бих то проширио. Понеки пут се запитам да ли сам и ишао у Војну академију или у Маршал центар. Пошто знам да сам ишао у ВВА и ГШШ, онда се запитам да ли смо као питомци сви чистили  пушке М-48, које су нам и са 70% оштећеним цевима биле драге. Тим добрим танџарама смо за крај чачкалицом скидали прљавштину. 

Колико видим, неки су изгледа чистили М-16, или можда сада служе за чишћење њихових цеви њихових власника. 

Запитам се да ли смо стварно завршавали исте више школе? Вероватно Горан и ја нисмо ишли са њима, јер смо ми већ годинама у пензији.

Шта рећи о гостима емисије? Црну тројку је ипак надвисио Давинић, не само интелектом већ и војном писменошћу. У своје време залагао се за сателитско осматрање непријатељске територије, које стање даје после 24 часа тј. по обради. Значи човек се залагао за те стандарде кад ови из његовог емисијског тима нису ни знали шта је Лајка, а камоли сателит. Ипак да се подсетимо да је "застарели"  МиГ-21 то радио за мање од два сата, у шта је било укључено и развијање аеро-фото снимка.

Шта рећи за мистер Саламандера, дизача рампе, љубитеља сатова, врхунског познаваоца стања у САД, причао му таст? Ништа, о њему је све речено. Шта рећи за генерала који уопште седи са њима? Ништа. Горан је све рекао.

Можда ово причамо ради стандарда СТАНАГ, који кад сам први пут упознао помислих, па ја сам стварно једна, не чукунаскурђеловштина, него праисторија и треба ме послати у "Парк из доба Јуре", да летим на оним огромним птицама.

Птица хеликоптер

Зашто све ово пишем? Наравно да бих још једном потврдио чисту петицу, коју сам дао на писање пуковника Јевтовића, али то и није толико важно, колико је важно да неки стварно мисле да баронминхаузенска реч баш свуда пролази и да могу да нам причају бајке о стандардима и лепоти нечега, што је у задњих 150 година имало небројене агресије, које се сада зову кампање. Подсетимо се само кампање доделе ћебади Бику Који Седи, од кога се племе никад није опоравило, јер су тако вашљива пренела тифус и најмањем Баку. Таквих кампања је било на стотоне, од Филпина 1898. године, где је страдало 600.000 Филипинаца за десет година, до Србије 1999. године, када су мале Бакове замениле мале Милице. 

Која је разлика између Филипинца, Кореанца, Вијетнамца, Ирачанина, Иранца, храброг Сомалијца, Либијца и заблуделог Србина? Нема разлике. Сви су били на нишану М16. Списак је подугачак и за то су писане дебеле анализе.

Можда се неки неће слажити са насловом, а можда се и сложе. Оцените сами ко је на реду.

Волимо Кубу као што она воли нас

Милорад Ђошић, пуковник авијације у пензији - пилот