Коме треба рат у Карабаху?

Напомена преводиоца: Важност овог питања је очигледна, само бих скренуо пажњу да чланак и коментар, чини ми се, треба читати као поруку из истог извора. Није Весник Кавказа гласило које би потпуно стало уз једну страну у сукобу два, истина проблематична, савезника Русије. Леп пример креативног коришћења језика интернет медија.

У јануару је у Нагорно-Карабаху погинуло 17 јерменских и 3 азербејџанска војника. Јерменски председник Серж Саргсјан је на свечаности посвећеној 23-годишњици Јерменске војске рекао да је земља у жалости због својих губитака и да ће Азербејџан платити за изгубљен живот сваког убијеног јерменског војника. Председник је додао да ће симетрични одговори на несиметричне губитке бити замена за асиметричан одговор. "Те јуначине чекају изненађења", упозорио је Саргсјан.

Политички аналитичар Сергеј Марков је објаснио да су тензије на линији додира оружаних снага две земље реакција на све већу нестабилност на постсовјетском простору и у Украјини. САД, Русија и ЕУ реагују непредвидљиво и грубо и тако повећавају напетост, каже Марков, повезујући Саргсјанове претње са ситуацијом у Јерменији: у напетој ситуацији утицај на бираче захтева ратоборне изјаве.

Андреј Петров, заменик начелника  Информационог и аналитичког центра Московског државног универзитета М. В. Ломоносов, подсећа да се Азербејџан припрема да 2015. године буде домаћин првих Европских олимпијских игара, догађај за ту земљу важан колико су биле и Зимске олимпијске игре за Русију. По његовом мишљењу, рат би ту прилику уништио, без обзира ко прекршио прекид ватре и протокол потписан у Бишкеку. Петров сматра да Јерменија користи конфликт као инструмент стварања лојалности и јединства грађана, кад ауторитет власти опада, при чему треба узети у обзир и да Јерменија у економском и друштвеном развоју заостаје иза Азербејџана.

Јерменским властима треба било каква победа, на пример, покретање догађаја којима ће се обележити стогодишњица геноцида над Јерменима и пропаст Европских олимпијских игара. Стручњак предвиђа да ће, уколико су његове претпоставке тачне, напетост расти током следећа три месеца и да ће кулминирати у мају. Међународни посредници треба да спрече да не избије прави рат.

Коментар
Натанијел 12 каже:

Ви сте представили ситуацију тако као да је Јерменија заинтересованија за ескалацију сукоба. То је ваше мишљење. Подједнако валидна је опција да Азербејџан има више интереса за ескалацију сукоба. За њу има више доказа и валиднија је од теорије да Јерменија тражи невоље по региону.

Цена нафте је пала на 45 долара за барел, што је дупло мања цена од оне из јуна 2014.  Имајући у виду све трошкове које је уврстио у свој годишњи буџет, лако је закључити с каквим се тешкоћама Баку суочава.

И да ће се тек суочити са мноштвом проблема које ће изазивати становништво већ одвојено од богатства земље. Високе цене нафте су омогућиле несигурне и несталне економске бенефиције Азера. Сада када је једини извор прихода испарио, а прича се да ће до пролећа цена пасти чак на 30 долара за барел, лако могу избити друштвени немири. Азерска заједница је већ под диктатуром, финансијски проблеми могу усијати ситуацију.

Зато би Илхам Алијев волео да пажњу својих грађана скрене на Јерменију, да њу окриви за лошу ситуацију. Већ од првих дана 2015. Азербејџан свакодневно напада положаје Јермена, надајући се ескалацији сукоба, да власт спасе образ пред народом. Али ће јој велики губици у будућој бици повећати шансе да буде срушена.

Врло је вероватно да ће се поновити сценарио из 1992. године и да ће Азербејџан претрпети још један сраман пораз од Оружаних снага Јерменије. Јермени су мотивисанији и у њиховим рукама је војни адут: одбрана отаџбине.

Извор: Who needs war in Karabakh? | Vestnik Kavkaza
Превео и приредио за Магацин - национални портал: Александар Јовановић - Ћирилизовано