Вијест која је одјекнула у Црној Гори да је једна ученица гимназије „Нико Роловић“ у Бару почела да долази на наставу покривена хиџабом, изазвала је различите коментаре, како вјерске, тако и свјетовне
„Своје законско право да на наставу долази под хиџабом искористила је само једна ученица. Није била потребна никаква дозвола Министарства просвјете, све је у духу закона и вјерских слобода“, каже за Новости директор Гимназије „30 септембар“ у Рожајама Фејзо Мурић.
У ЈУ „Средња стручна школа“ у овом граду на наставу под хиџабом долазе и професорице.
„Тачно је. Неколико наставница долазе „покривене“ на наставу, али, мора се истаћи да овдје није ријеч о фереџи која покрива лице. Обавили смо одређене консултације са Министарством просвјете и није било никакве сметње да ученице и наставнице долазе тако одјевене у школу“, потврђује то за Новости директор Средње стручне школе Есад Црновршанин.
Ипак, један од професора Гимназије „Нико Роловић“ у Бару одбио је да држи наставу одјељењу у којем се налази ученица са хиџабом.
Отац ученице каже да би било најбоље да се одлучи да ли је све по закону, а о томе ће одлучити Уставни суд Црне Горе, коме се иницијативом обратио дио професора барске гимназије, тражећи тумачење да ли се ношењем хиџаба крши Општи закон о образовању и васпитању, којим су „вјерска обиљежја у државним школама забрањена”.
„Моја кћерка је дошла на наставу покривена тек након консултовања Управе школе са Министарством просвјете, који су јој одобрили редовно похађање наставе. Међутим, и поред такве одлуке ресорног Министарства од појединих професора је удаљавана са наставе. Неки су пријетили да неће у другом полугодишту одржавати наставу ако на часу буде моја кћерка са марамом на глави. Ипак, она је остала и даље при својој одлуци, сматрајући да је хиџаб дио практиковања ислама и да је то њена дужност док су професори тражили мишљење Уставног суда. Како се ближи друго полугодиште, плашим се да Уставни суд неће донијети одлуку тако брзо и да не дође до нежељених посљедица по моју кћерку јер ће наићи на реакцију и ученика од којих до сада није имала неугодних ситуација“, рекао је Медо Куч, очигледно забринут због реакција једног броја професора.
Он је додао и да је разочаран и самим ставом управе школе.
„Није моја кћерка једина у Црној Гори која носи хиџаб. У другим градовима има доста дјевојчица које носе мараме и иду у школе, али то нема овакав одјек. У медијској кампањи ових дана поред фотографија које нијесу њене стоје и погрешни иницијали што говори да се о овоме проблему мора обавијестити омбудсман“, истакао је Куч.
Просвјетни радници из Бијелог Поља, гдје живи мјешовито становништво, оцијенили су да није мјесто вјерским обиљежјима у образовним установама. У школама у том граду, како тврде, није забиљежен случај ученица које долазе са марамама или хиџабом на наставу.
Наставник у Основној школи „9. мај” у селу Сутиван Идриз Хамзић, каже за Дан да до сада ниједна ученица није долазила у школу са марамом на глави.
„Пропагирању вјере у школским клупама нема мјеста. Ко жели да се бави вјеронауком или на било који начин за то има склоности, нека се тиме бави ван школе и школског дворишта. Зато смо и поносни да смо током свих година постојања сачували школу од било које злоупотребе у вјерске сврхе, са било које стране да долази“, казао је Хамзић.
Директори Гимназије „Милоје Добрашиновић” и Средње стручне школе из тог града Милко Ковачевић и Божидар Љујић истакли су да се није десио случај да је нека дјевојчица дошла на наставу или у двориште са хиџабом. Они су казали да није било захтјева за то од ученица муслиманске вјероисповијести.
Из Министарства просвјете је саопштено да у образовно-васпитним установама до сада није било проблема који се односе на јавно испољавање вјерских обиљежја ученика или запослених.
„Уколико и има таквих случајева, они никада нијесу били предмет пажње јер је и установама и Министарству важно да се наставни процес одвија редовно и по плану, као и да ученици поштују наставне обавезе и правила понашања у школи и да поштују права других“, нагласили су у овом владином ресору.
Према ријечима протојереја барског Јована Пламенца, ношење хиџаба ни у школама није спорно. Он додаје да Црна Гора треба да буде држава свих, и држава вјерских слобода.
„Оно што мени смета су дупли стандарди, па имамо бројне случајеве да је православни народ, апсолутно већински, дискриминисан. Тако, рецимо, најсвјежији примјер је богојављенско светковање, гдје се широм Црне Горе окупило много вјерника, много младића, па и жена и дјеце је пливало за богојављенски крст, а медији о томе готово да нису писали, са неким изузецима. С друге стране, огроман медијски простор се, рецимо, даје припадницима ЛГБТ популације, који организују Параду на коју дође неколико стотина људи, и то добија огроман јавни значај“, казао је Пламенац.
Подсјећамо, социолог Срђан Вукадиновић и протојереј-ставрофор Велибор Џомић казали су ЦдМ-у да не виде ништа спорно у томе што је дјевојка са хиџабом дошла у школу, наглашавајући да је право жена муслиманки да у школама носе бурке или хиџабе, исто као и мушкараца и жена да носе крстове, Давидове звијезде или полумјесеце.
Члан 5 Оштег закона о образовању и васпитању гласи:
„У јавној установи и установи којој је додијељена концесија за извођење јавно важећег образовног програмаобразовања и васпитања је свјетовног карактера.
У установи из става 1 овог члана није дозвољено религијско дјеловање осим у установама које су лиценциране као средње вјерске школе“.
Извор: ИН4С
„Своје законско право да на наставу долази под хиџабом искористила је само једна ученица. Није била потребна никаква дозвола Министарства просвјете, све је у духу закона и вјерских слобода“, каже за Новости директор Гимназије „30 септембар“ у Рожајама Фејзо Мурић.
У ЈУ „Средња стручна школа“ у овом граду на наставу под хиџабом долазе и професорице.
„Тачно је. Неколико наставница долазе „покривене“ на наставу, али, мора се истаћи да овдје није ријеч о фереџи која покрива лице. Обавили смо одређене консултације са Министарством просвјете и није било никакве сметње да ученице и наставнице долазе тако одјевене у школу“, потврђује то за Новости директор Средње стручне школе Есад Црновршанин.
Ипак, један од професора Гимназије „Нико Роловић“ у Бару одбио је да држи наставу одјељењу у којем се налази ученица са хиџабом.
Отац ученице каже да би било најбоље да се одлучи да ли је све по закону, а о томе ће одлучити Уставни суд Црне Горе, коме се иницијативом обратио дио професора барске гимназије, тражећи тумачење да ли се ношењем хиџаба крши Општи закон о образовању и васпитању, којим су „вјерска обиљежја у државним школама забрањена”.
„Моја кћерка је дошла на наставу покривена тек након консултовања Управе школе са Министарством просвјете, који су јој одобрили редовно похађање наставе. Међутим, и поред такве одлуке ресорног Министарства од појединих професора је удаљавана са наставе. Неки су пријетили да неће у другом полугодишту одржавати наставу ако на часу буде моја кћерка са марамом на глави. Ипак, она је остала и даље при својој одлуци, сматрајући да је хиџаб дио практиковања ислама и да је то њена дужност док су професори тражили мишљење Уставног суда. Како се ближи друго полугодиште, плашим се да Уставни суд неће донијети одлуку тако брзо и да не дође до нежељених посљедица по моју кћерку јер ће наићи на реакцију и ученика од којих до сада није имала неугодних ситуација“, рекао је Медо Куч, очигледно забринут због реакција једног броја професора.
Он је додао и да је разочаран и самим ставом управе школе.
„Није моја кћерка једина у Црној Гори која носи хиџаб. У другим градовима има доста дјевојчица које носе мараме и иду у школе, али то нема овакав одјек. У медијској кампањи ових дана поред фотографија које нијесу њене стоје и погрешни иницијали што говори да се о овоме проблему мора обавијестити омбудсман“, истакао је Куч.
Просвјетни радници из Бијелог Поља, гдје живи мјешовито становништво, оцијенили су да није мјесто вјерским обиљежјима у образовним установама. У школама у том граду, како тврде, није забиљежен случај ученица које долазе са марамама или хиџабом на наставу.
Наставник у Основној школи „9. мај” у селу Сутиван Идриз Хамзић, каже за Дан да до сада ниједна ученица није долазила у школу са марамом на глави.
„Пропагирању вјере у школским клупама нема мјеста. Ко жели да се бави вјеронауком или на било који начин за то има склоности, нека се тиме бави ван школе и школског дворишта. Зато смо и поносни да смо током свих година постојања сачували школу од било које злоупотребе у вјерске сврхе, са било које стране да долази“, казао је Хамзић.
Директори Гимназије „Милоје Добрашиновић” и Средње стручне школе из тог града Милко Ковачевић и Божидар Љујић истакли су да се није десио случај да је нека дјевојчица дошла на наставу или у двориште са хиџабом. Они су казали да није било захтјева за то од ученица муслиманске вјероисповијести.
Из Министарства просвјете је саопштено да у образовно-васпитним установама до сада није било проблема који се односе на јавно испољавање вјерских обиљежја ученика или запослених.
„Уколико и има таквих случајева, они никада нијесу били предмет пажње јер је и установама и Министарству важно да се наставни процес одвија редовно и по плану, као и да ученици поштују наставне обавезе и правила понашања у школи и да поштују права других“, нагласили су у овом владином ресору.
Према ријечима протојереја барског Јована Пламенца, ношење хиџаба ни у школама није спорно. Он додаје да Црна Гора треба да буде држава свих, и држава вјерских слобода.
„Оно што мени смета су дупли стандарди, па имамо бројне случајеве да је православни народ, апсолутно већински, дискриминисан. Тако, рецимо, најсвјежији примјер је богојављенско светковање, гдје се широм Црне Горе окупило много вјерника, много младића, па и жена и дјеце је пливало за богојављенски крст, а медији о томе готово да нису писали, са неким изузецима. С друге стране, огроман медијски простор се, рецимо, даје припадницима ЛГБТ популације, који организују Параду на коју дође неколико стотина људи, и то добија огроман јавни значај“, казао је Пламенац.
Подсјећамо, социолог Срђан Вукадиновић и протојереј-ставрофор Велибор Џомић казали су ЦдМ-у да не виде ништа спорно у томе што је дјевојка са хиџабом дошла у школу, наглашавајући да је право жена муслиманки да у школама носе бурке или хиџабе, исто као и мушкараца и жена да носе крстове, Давидове звијезде или полумјесеце.
Закон, пак, говори другачије
Члан 5 Оштег закона о образовању и васпитању гласи:
„У јавној установи и установи којој је додијељена концесија за извођење јавно важећег образовног програмаобразовања и васпитања је свјетовног карактера.
У установи из става 1 овог члана није дозвољено религијско дјеловање осим у установама које су лиценциране као средње вјерске школе“.
Извор: ИН4С
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!