На наводни терористички напад на француски сатирични магазин Шарли ебдо се може гледати на два начина.
Један од њих је да би се на енглеском говорном подручју, бар већем делу, сатира сматрала за говор мржње, и да би сатиричари били ухапшени. Али су муслимани у Француској искључени из привилеговане категорије, сатира их вређа и свете се.
А зашто би муслиманима сатира сметала? До сада су муслимани сигурно свикли на лицемерност и двоструке аршине Запада. Нема сумње да су муслимани љути што не уживају заштиту као друге мањине, али зашто би се светили за сатиру а не за учешће Француске у ратовима Вашингтона против муслимана, ратовима у којима их је побијено на стотине хиљада ? Зар бити убијен није озбиљнија ствар од бити исмеван?
Други начин на који би се на напад могло гледати је да је напад испланиран да подупре вазални статус Француске у односу на Вашингтон. Осумњичени могу бити и криви, и жртвени јарци. Само се сетите свих терористичких завера које је ФБИ сковао да би опасност од тероризма Американцима изгледала стварна, као нешто озбиљно:Human Rights Watch: 'All of the high-profile domestic terrorism plots of the last decade, with four exceptions, were actually FBI sting operations' - Hit & Run : Reason.com
Француска трпи због санкција које је Вашингтон наметнуо Русији. Бродоградилишта трпе штету јер не смеју да испоруче што су Руси наручили, због вазалства Француске према Вашингтону, а и друге области француске привреде јако осећају негативне ефекте санкција које су НАТО марионете морале да наметну Русији по наређењу Вашингтона.
Француски председник је ове недеље рекао да се санкције Русији морају окончати (исто је рекао и немачки вицеканцелар).
Тако не може. То је за Вашингтон превише самосталне спољне политике Француске. Да ли је Вашингтон васкрсао "Операцију Гладио", ЦИА-не бомбашке нападе против Европљана у времену после Другог светског рата, нападе за које је Вашингтон окривљавао комунисте и користио их да уништи комунисте на европским изборима? И управо тако, као што је свет наведен да верује да комунисти стоје иза терористичких напада "Операције Гладио", сада се муслимани окривљују за напад на француски сатирични часопис.
Стари Римљани су увек прво питали: Ко има користи? Одговор: не Француска, не муслимани, већ светска хегемонија САД. Америчка хегемонија над светом је оно што ЦИА подржава. Америчка хегемонија над светом је спољна политика коју су САД наметнули неоконзервативци.
Према Националном јавном радију (National Public Radio), Шарли ебдо је питање слободе говора. САД имају слободу говора, тврде мудре главе Националног јавног радија, али су је терористи отели од Француза.
О каквој слободи говора у САД може бити речи када је новинар Њујорк тајмса Џејмс Рајзен психички мучен и теран да открије свој извор, упркос чињеници да Рајзена и његов извор штите Устав САД и одредбе закона о заштити извора. Очигледно, у САД је "национална безбедност" преча од свега осталог.
"Национална безбедност" нема никакве везе са нациналном безбедности. Има везе једино са заштитом криминалаца у америчкој влади, да не сносе одговорност за своје злочине. Кад год чујете да се Вашингтон позива на "националну безбедност" можете бити сто посто сигурни да је влада починила још један злочин. Национална безбедност је маска за криминалне операције Вашингтона. "Национална безбедност" спречава да злочини владе изађу на светлост дана и, самим тим, штити владу од одговорности.
Какву ли ће улогу "национална безбедност" имати на суђењу наводном бомбашу на Бостонском маратону, Царнајеву.Царнајев је у притвору од априла 2013., а под оптужницом од 22. априла исте године. А опет, с избором пороте се почело тек јануара 2015. Чему толико одуговлачење? Истина, право на брзо суђење више не значи ништа, али са свим могућим оптужбама које влада против Царнајева има, поред оне за бомбашки напад, за које влада каже да их подупиру сведоци, и пошто су медији браћу Карнајев већ прогласили кривима, толико кашњење је загонетка. А од самог Џохара Царнајева до сада ништа нисмо чули. Тешко је а не помислити да суђење Царнајеву касни не би ли се супротставило његовом ослобађању и јавност прихватила да је крив, с обзиром да су алтернативни медији постављали многа незгодна питања, па се жели да буду заборављена.
Штампа и ТВ су прослеђивали објашњења владе без испитивања. Међутим, алтернативни медији су сасвим другачије поступали у сваком аспекту случаја. Како нам показује свака влада од Клинтоновог режима, најсигурнија претпоставка је да све што влада каже јесте лаж.
Најсумњивији аспект догађаја је брзина којом се армија од 10 000 тешко наоружаних војника - војске састављене од полицајаца разних надлежности и припадника Националне гарде и са тенковима и оклопним транспортерима појавила на улицама Бостона. Никада пре тако велике снаге и са тешком војном опремом нису употребљене у потери, камоли у хватању једног рањеног и ненаоружаног деветнаестогодишњег клинца.
Тако брзо окупљање и распоређивање таквих снага указује на предпланирање. Оно што је представљено као потера за тешко рањеним осумњиченим више личи на пробу и преседан за блокирање једног од највећих градова у Америци, док војни одреди са упереним оружјем истеравају грађане из њихових домова и спроводе претресе куће, иако све то ништа није допринело хапшењу наводног кривца. Могућност да би иједно домаћинство скривало тешко рањеног наоружаног бегунца који умире у недостатку медицинске помоћи равне су нули.
И не само да је затворен Бостон са предграђима, већ је Федерална управа за авијацију затворила ваздушни простор изнад Бостона и забранила слетање на аеродром Логан. Зашто?
Неколико других градова у Масачусетсу, па чак и неке друге државе, ставили су своје полицијске снаге у приправност. Зашто?
На сцени су били ФБИ, Биро за алкохол, дуван, ватрено оружје и експлозив, ЦИА, Управа за борбу против дрога и Национални контратерористички центар. Врховни јавни тужилац САД је на располагање ставио све ресурсе Министарства правде САД. Зашто?
Једини могући одговор: да би се подигао ниво страха да би јавност прихватила затварање Бостона и полицијску инвазију на домове грађана. Бесмислено је да опасност од тешко повређеног ненаоружаног 19-годишњака може да оправда такав трошак и гажење уставних права грађана.
Мање лаковерна особа се мора запитати није ли бомбашки напад био оркестрирани догађај у циљу усклађивања акција државних, локалних и федералних власти у затварању великог града. Анкетирани Бостонци, њих 42%, су јула прошле године изразили сумњу у званичну верзију догађаја.
Лаковерни увек кажу да ако је завера постојала онда би неко проговорио. И заиста, људи причају. Али узалуд. На пример, за време првог мандата Џорџа Буша, "звиждач" из НСА је Њујорк тајмсу ракао да НСА заобилази суд (FISA Court) и шпијунира америчке грађане без налога. Према америчком закону, НСА је била у завери са Бушовим режимом да почини озбиљна и најтежа кривична дела (евентуално ради уцене), али је Њујорк тајмс суспендовао причу на годину дана, све док Џорџ Буш није поново изабран и режим добио довољно времена да ex post facto легализује и најтежа кривична дела.
Операција Гладио је била завера држана у тајности деценијама, све док је председник Италије није открио.
Више од стотину припадника интервентне полиције и ватрогасаца су изјавили да су чули и лично искусили вишеструке експлозије по спратовима и чак сутеренима небодера-близанаца Светског трговинског центра, па та сведочења нису имала никаквог ефекта.
Један обичан средњошколски професор физике успео је да обори извештај Националног института за стандарде и технологију о урушавању треће грађевине, WTC 7. Чињеница да је дефинитивно доказано да је ова зграда срушена тзв. контролисаним рушењем ниј имала никакав утицај на званично објашњење.
Копредседник и правни саветник Комисије за 11.9. је објавио књиге у којима говори да су Комисији ускраћиване информације, да су Оружане снаге САД лагале Комисији, да је Комисија "основана да ништа не нађе". Ни Конгрес, ни медији, ни америчка јавност нису показали никакав интерес да се истражи зашто су информације ускраћиване, зашто је војска лагала и зашто је Комисија основана да ништа не нађе. Изузетне изјаве лидера званичне истраге нису имале никаквог утицаја.
Па чак и данас, већина америчког становништва верује у пропаганду Вашингтона да је Русија напала Украјину и анектирала неке њене области. Ни способност расуђивања ни интелигенција нису јаке стране америчке јавности и америчких порота.
Влада Американцима говори шта год хоће и завали се и смеје лаковерној јавности.
Данас се америчка јавност дели на оне који се ослањају на "мејнстрим медије" и оне који користе алтернативне интернет медије. Само ови други имају некакву представу о томе шта се заиста дешава.
Приче о Шарли ебдо и браћи Царнајев неће бити засноване на чињеницама већ на интересима владе. Као и раније, интереси власти ће победити чињенице.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Charlie Hebdo and Tsarnaev’s Trial: Qui bono? - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!