Драгослав Бокан о "противницима немачке историјске школе" и инима

Сви причају о народу и у име народа ("бранећи његове интересе"), али се, истовремено, постављају - својим ставом - у типичну позицију припадника елите.

Толико распричаних елаборација, ненормалне самоуверености, наводне непогрешивости, тобож "поверљивих информација" (из дневне штампе и сличних "извора"), готово "надљудских знања" (као да су лично присуствовали најповерљивијим разговорима Путина, Обаме, Меркелове, Камерона...), фанатичне убеђености у једину исправност искључиво сопствених ставова... као да живимо међу мудрацима са Тибета, све од реда потомцима и најбољим ученицима великих античких философа, богонадахнутих Светих Отаца, средњовековних духовника, тајанствених друидских пророка на челу са мистичним Мерлином (по легенди: сином девице и ђавола), нестварно моћним маговима (најсличнијим фаустовском лику Ал Паћина из филма "Ђавољи адвокат")...

Та невероватна, напросто речима неописива самоувереност, којом се унапред и "одокативно" процењују тек започети процеси, тек постављени државници, још недовољно јасни политички и цивилизацијски процеси, и најпоузданијим аналитичарима необјашњиви феномени... одлика је ових надобудних аматера који нас, из дана у дан, у стопу прате и засипају својим блесавим и опасно уопштеним прогнозама и нетраженим судовима.

Прочитавши пар контраверзних књига из апокалиптичких едиција Ратибора Реја Ђурђевића, неколико пригодних брошура о "Хазарима" и "владарима света", понеки чланак са интернета у коме се зајапурено описује "ко заправо влада планетом" и неке пригодне ревизионистичке студије о праисторијском пореклу Срба (које по правилу, посебно у последње време, потписују самозвани "противници немачке историјске школе", све од реда непревославни српски и други словенски аутори, трајно фасцинирани пренемањићком и прехришћанском, паганском епохом наше историје)... ови злогуки пророци са небеских и нама смртницима недохватних висина гледају нас остале, ипак и даље запитане над тајнама политике, историје и цивилизације. Са презиром и сажаљиво оцењују нашу (њима апсолутно неразумљиву) радозналост и склоност упорном и системском читању академске литературе и најразличитијих извора са свих идеолошких и философских страна које се уопште могу замислити.

Показало се много горим и по нашу националну судбину опаснијим ово инстант-"знање" нагло просветљених патриота и антиглобалиста, него сав удружени труд наших отворених, оних спољашњих непријатеља.
Судећи по последицама је сигурно и нажалост - баш тако.


Аутор: Драгослав Бокан
Извор: Dragoslav Bokan