Десет доктора наука, од тога чак два академика, предложили су др Жарка Лековића, научног сарадника из Историјског института, са књигом „Дробњак 1850-1918“, за државну награду Мирослављево јеванђеље.
Др Жарка Лековића су предложили: др Миомир Дашић, др Зоран Лакић, др Веселин Драшковић, др Драгомир Кићовић, др Нада Томовић, др Наташа Ружић, др Вукајло Глушчевић, др Раденко Шћекић, др Мимо Драшковић, др Маријан Премовић.
Жири за додјелу ове државне награде одлучивао је у саставу: Зувдија Хоџић, Јованка Вукановић, Младен Ломпар, Живко Андријашевић и Богић Ракочевић.
Поменути жири, уопште није узео у разматрање предлог за др Жарка Лековића, иако се ради о импозантном дјелу од 670 страница и чак 3163 фусноте, и имајући у виду научни квалитет ове књиге и њен значај за историографију, етнографију и културну баштину Црне Горе.
Поставља се питање, који су разлози утицали да се маргинализује једна оваква монографија и да буде дисквалификована из конкурса и уопште из одлучивања? Дакле, да будемо јасни, ова књига је у старту дисквалификована, тако да је нису уврстили ни у шири ни ужи избор!
Да ли разлог лежи у чињеници, што је ово дјело писано по највећим научним стандардима историографије, објективно и непристрасно? Или можда ауторово етничко и вјерско опредјељење?
Рецензент књиге „Дробњак 1850-1918“ је редовни професор универзитета у Београду др Радош Љушић. Такође и ментор код кога је радио и одбранио докторат један од чланова жирија др Живко Андријашевић. Очекивало се од др Андријашевића да има барем минимум колегијалности и професионалног приступа. Да не буде дворски, режимски историчар.
Поменути жири је награду додијелио Павлу Горановићу. Немајући намјеру да умањимо књижевно дјело гдина Горановића, нити шпекулације да му је ова награда утјешна сатисфакција умјесто жељеног мјеста министра – питамо се, да ли се на овакав начин обесмишљавају државне награде.
Тим прије, што се награда Мирослављево јеванђеље додјељује за изузетно дјело из области историографије, етнографије, књижевности…Да би апсурд био већи, жири у сличном саставу је прошле године награду додијелио Андреју Николаидису, особи која јавно дезавуише тековине и културну заоставштину династије Немањић! А поносни је лауреат Мирослављевог јеванђеља?!
Извор: ИН4С
Др Жарка Лековића су предложили: др Миомир Дашић, др Зоран Лакић, др Веселин Драшковић, др Драгомир Кићовић, др Нада Томовић, др Наташа Ружић, др Вукајло Глушчевић, др Раденко Шћекић, др Мимо Драшковић, др Маријан Премовић.
Жири за додјелу ове државне награде одлучивао је у саставу: Зувдија Хоџић, Јованка Вукановић, Младен Ломпар, Живко Андријашевић и Богић Ракочевић.
Поменути жири, уопште није узео у разматрање предлог за др Жарка Лековића, иако се ради о импозантном дјелу од 670 страница и чак 3163 фусноте, и имајући у виду научни квалитет ове књиге и њен значај за историографију, етнографију и културну баштину Црне Горе.
Поставља се питање, који су разлози утицали да се маргинализује једна оваква монографија и да буде дисквалификована из конкурса и уопште из одлучивања? Дакле, да будемо јасни, ова књига је у старту дисквалификована, тако да је нису уврстили ни у шири ни ужи избор!
Да ли разлог лежи у чињеници, што је ово дјело писано по највећим научним стандардима историографије, објективно и непристрасно? Или можда ауторово етничко и вјерско опредјељење?
Рецензент књиге „Дробњак 1850-1918“ је редовни професор универзитета у Београду др Радош Љушић. Такође и ментор код кога је радио и одбранио докторат један од чланова жирија др Живко Андријашевић. Очекивало се од др Андријашевића да има барем минимум колегијалности и професионалног приступа. Да не буде дворски, режимски историчар.
Поменути жири је награду додијелио Павлу Горановићу. Немајући намјеру да умањимо књижевно дјело гдина Горановића, нити шпекулације да му је ова награда утјешна сатисфакција умјесто жељеног мјеста министра – питамо се, да ли се на овакав начин обесмишљавају државне награде.
Тим прије, што се награда Мирослављево јеванђеље додјељује за изузетно дјело из области историографије, етнографије, књижевности…Да би апсурд био већи, жири у сличном саставу је прошле године награду додијелио Андреју Николаидису, особи која јавно дезавуише тековине и културну заоставштину династије Немањић! А поносни је лауреат Мирослављевог јеванђеља?!
Извор: ИН4С
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!