Намеће се питање сличне врсте: да ли Москва јесте или (још увек) није предвидела оживљавање идеје народне републике или власти народа (рус. народовластие), која је од самог почетка идеја иза Новорусије и тежњи ка њој. Идеја овакве власти народа је и антифашистичка и антиолигархијска. Део ње је била и одбрана, спречавање рушења споменика Лењину. Сат на кули Кремља Спаскаја треба да се помера у складу с временом.
У том смислу, као што постоје различите врсте и национализма и патриотизма, постоје и различите врсте антикомунизма и одбацивања социјалистичких и левичарскихидеја. Овде, да цитирам, уствари, да парафразирам једног припадника луганске милиције - православни козаци који се боре за Новорусију су више "лево" од било којег такозваног и самопрокламованог левичара којег можете срести на другом месту. Валидност ове тврдње бих проширио, на пример, на Стрелкова и друге ( међу нама буди речено, антиолигархијска десница је оксиморон).
Чињеница је да су људи Донбаса јасно и гласно говорили и говоре против опште распродаје и одбацивања совјета, јер су добро схватили да би у супротном омаловажили и понизили себе, свој рад и дело, и борбу својих дедова и родитеља. То не значи да немају критички став према постојећим проблемима. Далеко од тога.
Сам Стрелков, један од првих вођа Новорусије и човек који никада није био комуниста било какве врсте, чврстог је мишљења (које, на пример, побија Владимир Сурков, веома различити антикомуниста) да је пад Совјетског Савеза због дела неколико функционера с врха био чин издаје државе.
Друга врста антикомунизма је била она Солжењицинова, на пример. Солжењицин није био идеолог. Он је био и остао један од највећих светских писаца. Ако је антикомунизам идеологија и програм капиталистичке олигархије (дакле, либерализам, који је као антиолигархијски, је самоконтрадикторан), Солжењицин му никада није ни припадао, нити га је подржавао. Напротив. Он је био истински хуманиста са оштрим оком за мрачну страну совјетског система. За Запад је, међутим, антикомунизам ишао руку под руку са његовом Drang nach Osten - жељом да уништи Русију као геополитички ентитет и цивилизацију. Ту је Солжењицин, као данас Стрелков и козаци, устао у одбрану Русије, њене цивилизације и матице. Усудићу се, да у ову групу укључим и Дугина.
Док Соловјевљево учење о Антихристу заслужује пажњу, Путинова приврженост Ивану Иљину, жестоком антисовјетском антикомунисти и елитисти (за разлику од Солжењицина), међутим, није плус, већ сметња. Да, мејнстрим Запад мрзи Александра Дугина, и Иљинов антисовјетски антикомунизам јесте у његовим очима заиста велики плус, али никад није био довољно велики па чак ни довољан, без обзира колико често Путин цитирао Иљина или тражио од бирократа да га се држе и поштују, да би се Запад и либерали одрекли своје пусте Drang nach Osten жеље и на Путина заиста гледали као на једног од њих.
Све док "комунизам" бива антиолигархијски, он тежи власти народа. Кад једном почне да ствара и храни своју олигархију, која ће на крају спровести велику инверзију звану перестројка, или либерализација, претвара се у сопствену супротност - нову олигархију. Историјска иронија огледа се у томе што западни олигархски антикомунизам никада није имао проблема са олигархијом као таквом, или са трансформацијом совјетског социјализма у капиталистичку олигархију, већ су други антикомунисти, па чак и комунисти, према њему гајили скоро идентичан критицизам, и скоро из истих разлога - а сада се многи и од једних и од других заједно боре у Новорусији.
Напомена преводиоца: Замолио бих читаоца, оног правог, који не ужива у интелектуалној опуштености и интересује га идејна основа света и догађаја, да сам потражи то мало преведених Сучанових текстова и изјава, и да, ако се служи енглеским језиком, на његовом блогу погледа бар новије чланке и, ако већ не зна ко је у питању, његове биографске цртице. Убудуће ћу га преводити чешће, па...
Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos
Превод: Александар Јовановић за Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!