У Хрватској ни покојници немају право на ћирилицу!

Ако из Срема, преко окупиране Српске Крајине, кренете пут Винковаца, на самом уласку у град наићи ћете на таблу која вас обавештава о градовима пријатељима. Хрвати су педантни, рекли би неки Срби, о свему мисле, ништа не препуштају случају. Све им је уредно. Улице нису прљаве као наше, травњаци су покошени, а трговци услужни. Једном речју, могу нам бити „узор“ у свему. А да ли је баш тако? 

 

Поред наведеног обавештења, преко читаве табле је исписано велико латинично слово „У“ са „крижом“ у врху, које вас такође обавештава о једној битној чињеници: „Нисте добродошли, ако сте Србин!“ То вас, наравно, неће ни најмање изненадити, јер је мржња према Србима одавно постала уобичајени, саставни део хрватског фолклора. И не само фолклора већ пожељна, суштинска, карактерна одредница сваког „свесног домољуба“. 

 

Отићи ћете у град, обавити послове због којих сте дошли, уколико су ти послови у неким државним установама службеници ће вам, кад је то могуће, покушати ускратити ваша законом загарантована права, кад виде да сте упорни, тешка срца ће попустити само ако су сви потребни документи којим располажете преведени са српске ћирилице на хрватску латиницу, иако по међународним законима то није обавезно. Пошто сте Србин, врло брзо ћете схватити да ти закони за вас не важе. 

 

На јавним установама нећете видети разбијене ћириличне табле, јер их у Винковцима и нема, ако их желите видети, па макар и разбијене, можете отићи у Вуковар. 

 

Кад након обављеног посла кренете у православну цркву да запалите свећу својим покојницима на зиду парохијског дома ће вас дочекати графит исписан великим латиничним словима „УБИЈ СРБИНА“! То је „нормално“! Убити Србина у Хрватској „није неки нарочит грех“. Кажњиво је кад неким случајем убијете вука. Вукови су за разлику од Срба заштићени законом. 

 Недавно је један „демократски освешћени Хрват“ оставио фекалије у олтару Цркве Светог Прокопија у Рајевом Селу. Је ли ово врхунац „успона“ на европској лествици развоја културног, моралног, интелектуалног и духовног система вредности, или постоји још неки степеник?! На то питање тешко да вам ико може са сигурношћу одговорити!

Кад дођете на православно гробље, поред тога што вам је великим словом „У“ исписаним на металној табли и на надгробном споменику пожељена „добродошлица“, тамо вас чека нешто над чим би се згражали и у Нацистичкој Немачкој, али у Хрватској не... Они су превазишли своје менторе и отишли корак даље доказујући да је из „хрватског“ језика реч срам одавно избачена! Ни један споменик, ни једна надгробна плоча која је исписана ћирилицом није остала неоштећена! Све су оскрнављене! Сад више не можете да се не сетите стихова великог песника Јована Дучића:

„На згаришту ти држе говоре, 
На губилишту подло пирују, 
На буњиштима саде ловоре… 
И мртве уче сад да мирују.“

У Хрватској, ћирилица није дозвољена чак ни покојницима! Ако мислите да би требала да буде дозвољена, онда сте ви „србочетнички екстрем“ који не признаје Хрватску за своју домовину, најбоље је да одете и да се више никад не враћате, без обзира на то што сте тамо рођени и што тамо имате старе родитеље о којима треба да бринете. То вам не даје право на „дрскост“ да будете оно што јесте и да располажете оним што је ваше. Према „обичајном праву“ које овде влада, оно што је српско припада бившим Србима, и само бившим Србима! Никако садашњим!

Нема никаквих наговештаја да би се ускоро могло нешто променити на боље! Осим ако ... никад се не зна!?

Илија Огњеновић Благојевић