Укратко на тему "мировњака", које хунта жели да довуче у Украјину.
1. "Мировњаци" се, наравно, нигде и ни на који начин не спомињу у Минским споразумима, па је убризгавање идеје о неопходности распоређивања мировних снага УН јасан знак да хунта неће спроводити Минске споразуме (што не чуди, с обзиром на факат да је и пре њих хунта кршила сва своја обећања и постигнуте споразуме). Само апсолутно наивни људи и даље верују у Порошенкову и добру вољу његових власника.
2. Основни мотив за упућивање мировних снага, а како су хунтини представници обнародовали, није на првом месту подршка режиму прекида ватре, већ успостављање контроле над границом ДНР и ЛНР са Руском Федерацијом. Хунта сада не контролише ту границу - оно што треба да стигне у Новорусију лако стиже, нема значајнијих препрека ни за хуманитарну помоћ ни за "военторг". Према Минским споразумима, питање контроле граница се мора решити уз сагласност локалних званичника ДНР и ЛНР, после испуњавања низа услова који су далеко од украјинске стварности.
3. У међувремену, САД и хунта редовно траже пренос контроле над границом као један од главних услова систематских ултиматума. Као што је још летос постало јасно, контрола над границом и промет преко ње су један од кључних маркера који омогућавају да се процени права, а не декларативна политика РФ у Донбасу. Јер контрола над границом је тренутно један од кључних фактора руског утицаја на догађаје у Донбасу, па је сасвим природно што противници РФ покушавају да уклоне ову позицију из сета инструмената Кремља.
4. У Кремљу су одмах видели одакле ветар дува (нарочито после предлога да се "мировњаци" распореде не на линији повлачења тешког наоружања уместо мисије ОЕБС-а, већ тачно на границу с РФ) и прилично јасно рекли да то није оно што је договорено, већ да је кршење већ потписаних споразума. Тешко је поверовати да ће Русија пренети контролу над границом на хунту или западне мировне снаге без успостављања неопходне позиције у Донбасу у границама логике замрзнутог конфликта. Покушај хунте да све реинтерпретира и да уведе идеју о "мировњацима" је заправо тежња да се освети за пораз у Дебаљцеву, намамљивањем Русије у замку мировне логике. Одбијање Русије да дозволи упућивање мировњака (из било ког разлога) западна и украјинска пропаганда ће представљати као одбијање мирног решења сукоба и саботажу минског процеса, иако је у стварности све обрнуто. Русија је сасвим јасно изнела своје услове, иако их друга страна неће уважити. Штавише, да би били сигурни да ће Русија одбити такве предлоге, у њих је унет услов да руски војници не могу бити међу "мировњацима", јер је Русија "земља агресор".
5. Зато ће Русија највероватније закочити или једноставно блокирати идеју размештања припадника мировних снага УН, инсистирајући на раду мисије ОЕБС, чији рад у вези са границе ни на који начин није сметао Русији и народним републикама, али јесте дозвољавао да се добију неки аргументи које у вези гранатирања стамбених четврти и кршења примирја. Хунту, међутим, њено морање да крши Минске споразуме ће у неком тренутку довести до систематских предлога са неприхватљивим и нереалним идејама, који би требало да дискредитују дипломатију РФ и оптуже је за кршење споразума у границама "Нормандијског квартета". Не треба сумњати да ће све ове идеје бити договорене са САД и да ће добити сву потребну информативну и дипломатску подршку.
Генерално, цела ова шарада има манипулативни природу и део је текућег дипломатског рата око Донбаса.
Аутор: Борис Александрович Рожин
Извор: Colonel Cassad (in English)
Превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!