Лавров је својим говором показао значајан напредак, дошао је врло близу признања кијевске хунте као нацистичког режима. Штавише, Лавров је храбро изјавио: "Нажалост, наше западне колеге су склоне да затварају очи пред свим оним што су рекле и учиниле кијевске власти, укључујући распиривање ксенофобије. Дозволите ми да цитирам: "Украјински социјал-национализам подразумева украјинску државу као истокрвну и једнорасну заједницу." Чему следи: "Питање тоталне украјинизације државе биће решено за три до шест месеци чврстом и уравнотеженом државном политиком." Аутор ових речи је Андреј Билецки, командант пука "Азов", који је активно ангажован у војним активностима у Донбасу. И други активисти, са стеченим позицијама у политици и власти, као што су Дмитриј Јарош, Олег Тјањибок и лидер Радикалне партије у Врховној ради Олег Љашко, јавно су и више пута позивали на етнички чисту Украјину и истребљивање Руса и Јевреја. Те изјаве нису успеле да изазову било какве реакције западних престоница. Мислим да данашња Европа не може себи да допусти опасност од ширења неонацистичког вируса.... А опет, без обзира на све то, неке западне земље су више пута гласно позивале на подршку кијевским властима и њиховој милитаризацији друштва и државе..." - MFA of Russia | 02/07/2015 | Foreign Minister Sergey Lavrov delivers a speech and answers questions during debates at the 51st Munich Security Conference, Munich, February 7, 2015
На основу реченог, изгледа да је руски министар спољних послова мало потегао из недавног чланка Ерика Зусеа: “Social Nationalism”: The Ideology of the “New Ukraine” | Global Research
А исказана истинољубивост стиже у тренутку када је нови Мински мировни план формулисан у форми "имплементације" претходног Минског споразума, али сада са причом о широј демилитаризацији па чак и распоређивању мировних снага.
Иако Лавров није користио термин нацизам, учинио је све изузев да га спомене, уз помоћ термина као што су "социјал-национализам", "украјинизација", "етничко чишћење Украјине", "истребљивање Руса и Јевреја", "неонацистички вирус" и "милитаризација друштва и државе". Он се, међутим, уздржао да ову нацификацију повеже са режимом и хунтом у целости. Дакле, после скоро тачно годину дана, руска дипломатија и званична политика ипак није прекршила свој ранији званични табу.
Овај корак напред само још више истиче проблем досадашњег приступа и политике Русије. За сада је све само не званично или је умал' па званично да је кијевска хунта фашистичка - што се тиче официјелне Москве. То значи да решавање сукоба више није само генерално питање како помирити две стране, већ две странке, од којих је једна самосвесно и одлучно не само и једино антируска, већ је, у ствари, пре свега нацистичка. А друга је антинацистички покрет отпора. Другим речима, проблем и питање је како ће се решити рат, фундаментални сукоб са нацизмом, али онај који има непоколебиву и много јединственију подршку од САД, ЕУ и НАТО-а? У том смислу, Лавров је поновио стару, претходну мантру, која је коришћена када се Москва није усуђивала да кијевске нацисте назове нацистима. Па је тако, у истом говору, Лавров такође рекао, пошто је описао режим у великој мери као "национал-социјалистички" (или нацистички), да: "Украјинска криза не може да се реши војном силом. То је потврђено прошлог лета, када је ситуација на бојном пољу приморала учеснике да потпишу Мински споразум. И што је и сада потврђено, када је још један покушај да се оствари војна победа пропао."
На исти начин, Лавров је поново изјавио да сукоб (са украјинским нацизмом) треба да се реши кроз директне разговоре (са нацистичким режимом) и уставним реформама, које би требало да буду прихватљиве за исти тај режим (а за које ни хунте ни Запад не показују никаквог интереса).
Овде је, како Ел Мурид правилно истиче (и као што и сам доследно и стално чиним), реални и фундаментални политички (али и егзистенцијални) проблем сукоба и рата у Украјини нацистичка карактер хунте и њеног режима. Никакав прекид ватре, "лош мир" или повијање пред Империјом и хунтом (види недавни чланак Израела Шамира), ни пацификација или умиривање нацизма неће решити или се, ма и издалека, носити са овим фундаменталним проблемом. Не лечи се рак говорећи канцерозним туморима дипломатске лажи или разоружавањем тела или одбацивањем његове отпорности.
Стога је питање, ако се мисли питати озбиљно (а не само умирити критичаре и опет их успавати): како ћеш то створити "заједнички политички простор" - заједнички и са нацизмом и са антифашистичким снагама - тако да нацисти задрже "државни суверенитет" и контролу над државом и њеним снагама безбедности (и готово свим медијима)?
Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: On Sergey Lavrov's Guarded and Late Munich Admission that the Kiev Regime is Nazi (But Where Else Ought This Recognition to Be Made than in Munich?)
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!