 |
| Фото: Ројтерс / Алкис Константинидис |
Подршка Грчкој од грађана широм Европе се могла предвидети, јер и друге земље трпе колико и она, каже Леонидас Хрисантопулос, бивши грчки амбасадор. То је порука европским лидерима који су се отуђили од народа коме би требало да служе.
Да ли сте изненађени показаном подршком Грчкој од људи широм Европе?
Не, то се заправо могло и очекивати, јер је и у другим земљама исто тако лоше, посебно у Португалу и Шпанији. Дакле, када смо почели са, назовимо је "револуцијом", и пробудили Европљане, она се разбуктала као пожар - што је добра и јака подршка европских народа и надам се да ће порука стићи до лидера ЕУ, који су се веома отуђили од људи којима је требало да служе све те године.
Да ли сте приметили све већи јаз између политике штедње Брисела и јавног мнења у земљама ЕУ?
Њихов интерес је у питању. Ако наставе са оваквим бескомпромисним ставом и тврдолинијашки, онда и Грчка може да почне с оштром игром и једноставно одбије да сарађује. Наравно, то на крају може довести до изласка Грчке из еврозоне, са више последица по Европу него по Грчку. Дугорочно гледано, за Грчку је излазак из еурозоне чак и користан.
Да ли сте оптимиста у погледу могућег компромиса на састанку у понедељак?
Мислим да нема много шанси за компромис. Резултат састанка би могао да буде некакав текст који нико жив неће разумети, али би задовољио ЕУ. Не би, ипак, имао никакве практичне последице, јер грчка влада нипошто неће одступити од онога што је обећала грчком народу. На пример, прочитао сам у данашњим новинама да је промењена већина мера које је предузео пређашњи режим. Рецимо предлог закона који ће парламент усвојити идуће недеље и којим се сада предвиђа тринаеста пензија за пензионере. Такође, 12 000 евра годишњих примања ће бити најнижа пореска основица. Биће укинут и екстремно висок порез на имовину.
Ако Грчка не добије "премошћавајући" кредит, шта су владине алтернативе?
Оно што ће се уствари десити је отказ уговора о кредиту, а на основу међународног закона (Бечке конвенције о уговорном праву), који у члановима 48 до 51 4: 50 предвиђа случајеве у којима је међународни уговор ништаван. То урадите, задржите 26 милијарди евра које траже и, ако тако наставите са опоравком, и још национализујете Грчку банку, имате средства. Дакле, тако бисмо прегурали годину, то је један од начина самофинансирања у прелазном периоду - ако крене по лошем како је кренуло, рекао је Хрисантопулос.
Провладини демонстранти са атинског Трга Синтагма су пред састанак министара финансија еврозоне захтевали да се више не праве никакви уступци - напомиње Арис Хацистефану, новинар и филмски стваралац.
"Исту поруку је и господин премијер Ципрас упутио у петак вече, када је сазвао хитну седницу са многим министрима-левичарима, и рекао да смо већ направили довољно уступака у овим преговорима и да треба да останемо при нашим ставовима, или ће, у супротном, то бити сматрано за потпуну издају онога што смо обећали бирачком телу пре избора. А када се ради о концесијама, углавном су то три ствари. Прва, да они више не говоре о отказивању дуга, које је било једно од обећања које је ова партија дала изборном телу. Друга је да су се сложили да прихвате 70% меморандума који је Грчкој наметнуо пакет мера штедње ММФ-а, ЕЦБ и Европске комисије. Трећа је да имамо примарни суфицит. То практично значи неку врсту настављања штедње..."
"... Само ове године морамо да отплатимо нешто око 22 милијарди евра, а од тога су скоро 6-7 милијарди евра камате.. Па правећи барем меморандум о враћању дуга, ту би било довољно новца да се привреда одржи у животу још неколико месеци, док се не нађе право решење Немојте заборавити да су исту политику применили Аргентина, Исланд, Еквадор, чак и Русија, и увек је то било добро за привреду. С друге стране, не заборавите да поред западних финансијских центара, који Грчкој прете заустављањем ликвидности њеног банкарског сектора, постоје и други финансијски центри којима се може веровати", рекао је Хацистефану, додајући да је главна садашња брига Берлина какве ће бити последице бриселских разговора о "бејлауту" (спасавању) Грчке.
"Може се појавити домино ефекат ако људи у другим европским земљама схвате да драконска штедња коју намећу Брисел и Берлин није једини пут изласка из кризе... Мислим да је за Берлин то у овом тренутку велики проблем. Не боје се они финансијских последица. Грчка привреда је мала, 2% привреде еурозоне. Политичке последице су оно чега се боје", рекао је Хацистефану за РТ.
Извор: ‘Greek ‘revolution’ woke up Europeans, spreads like wildfire’ — RT Op-Edge
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!