Данас сам имао контакт са особом која је била укључена у сахрањивање хунтиних војника и ексхумацију припадника милиције и цивила које су убили "пунитивци". Много је лешева у дебаљцевском џепу, погребни тимови ће имати још пуно посла. Није као у Иловајску или Амвросијевки, али много "хероја" лежи на периферији Дебаљцева. Они који имају посла са уклањањем лешева и прикупљањем бројних трофеја се обично шале - црнохуморно, када чују бајке о "организованом повлачењу".
Показан ми је орден (медаља) пронађен на напуштеном положају на који су уклањали лешеве погинулих у акцији. Нису могли да утврде ко је власник ордена, али га је вероватно неки ветеран тзв Антитерористичке операције (АТО) изгубио у бегу, ако сад не лежи на неком логвиновском пољу. Чак се не може ставити у гроб са телом, ко зна где је носилац ордена. С друге стране, после сајентолошких библија које су просмрделе из спаљених тела људи из Новосветловке, ордење чак ни не изненађује. Али делује депресивно, има отисак нечије смрти. Да ли такве играчке вреде проласка кроз донбаску машину за месо...
Аутор: Борис Александрович Рожин
Извор: Colonel Cssad (in English)
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!