Као и за Минск 1, америчка дипломатија вешто оркестрира и контролише садашње преговоре у Минску, вукући конце иза сцене.
Ел Мурид је у праву када, као и остали, и он наглашава политичку и геополитичку чињеницу да ни кијевски режим ни народне републике Донбаса нису заиста суверене и независне, што "нормандијски формат" преговора, који званично искључује народне републике, такође показује и потврђује. Чињеница да је Москва пристала или на то морала да пристане, и тиме чињеницу непостојања суверенитета направила свакаквом само не очигледном, такође много говори о карактеру минског процеса и постигнутих договора. С тим у вези, и како Ел Мурид (опет) наглашава , интересантно је да је прави газда и сила иза кијевског режима (и иза ЕУ вазала, Немачке и Француске) такође званично присутан у Минску. Али за привидно одсуство САД разлози су другачији од презрења и деградирања народних република Донбаса, које су за кијевски бандеритски режим "терористички ентитети". А привидно одсуство САД допушта:
1. Западу да кући шири причу да је заиста у питању сукоб само између Украјине и Русије, а да Немачка и Француска једино покушавају да буду добри, забринути медијатори, и;
2. да САД себи омогуће слободу акције, за разлику од Русије која је потписник минских споразума и тиме обавезна да их испуни, и да их не обавезује ништа што су урадили или раде вазали, Немачка и Француска, колонија Украјина, што је потписала Русија и што јој је наметнуто, и што је, преко Русије, наметнуто републикама Донбаса.
Америчка дипломатија је била и остала најбоља империјална дипломатија која се данас може купити.
Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: As in Minsk 1.0, US diplomacy is skilfully orchestrating and controlling the Minsk talks by leading and pulling the strings from behind
Превод: Ћирилизовано
Ел Мурид је у праву када, као и остали, и он наглашава политичку и геополитичку чињеницу да ни кијевски режим ни народне републике Донбаса нису заиста суверене и независне, што "нормандијски формат" преговора, који званично искључује народне републике, такође показује и потврђује. Чињеница да је Москва пристала или на то морала да пристане, и тиме чињеницу непостојања суверенитета направила свакаквом само не очигледном, такође много говори о карактеру минског процеса и постигнутих договора. С тим у вези, и како Ел Мурид (опет) наглашава , интересантно је да је прави газда и сила иза кијевског режима (и иза ЕУ вазала, Немачке и Француске) такође званично присутан у Минску. Али за привидно одсуство САД разлози су другачији од презрења и деградирања народних република Донбаса, које су за кијевски бандеритски режим "терористички ентитети". А привидно одсуство САД допушта:
1. Западу да кући шири причу да је заиста у питању сукоб само између Украјине и Русије, а да Немачка и Француска једино покушавају да буду добри, забринути медијатори, и;
2. да САД себи омогуће слободу акције, за разлику од Русије која је потписник минских споразума и тиме обавезна да их испуни, и да их не обавезује ништа што су урадили или раде вазали, Немачка и Француска, колонија Украјина, што је потписала Русија и што јој је наметнуто, и што је, преко Русије, наметнуто републикама Донбаса.
Америчка дипломатија је била и остала најбоља империјална дипломатија која се данас може купити.
Аутор: Владимир Сучан
Извор: Vladimir Suchan: Logos politikos: As in Minsk 1.0, US diplomacy is skilfully orchestrating and controlling the Minsk talks by leading and pulling the strings from behind
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!