Царев човек у Техерану

Александар Грибоједов (насликао Иван Крамској)
Трагична и прерана смрт руског песника, драмског писца и дипломате Александра Сергејевича Грибоједова (1795-1828) у Техерану је била само једна епизода у геополитичком дуелу, Великој игри, Русије и Велике Британије, њиховом маневрисању за позиционирање у Централној Азији током 19. века. Овај званични извештај руске Спољне обавештајне службе (СВР), који је поднео А.Н. Ицков, истовремено је прича о дипломатији, шпијунажи и убиству у Персији.

Русија је у првој трећини 19. века водила крваве ратове са Персијом (1804 - 1813 и 1826 - 1828) и из њих изашла као победник, а Персија је морала да призна руску анексију Грузије, Дагестана, Северног Азербејџана, и Јереванског и Нахчиванског каната. У разради услова Туркманчајског мировног споразума, који је правно формализовао резултате два рата и био основа односа две земље све до октобра 1917., најактивнији учесник је био дипломатски саветник команданта Руске војске на Кавказу Ивана Паскевича, Александар Сергејевич Грибоједов. Грибоједов је између два рата већ радио у руској амбасади у Персији и добро знао језик и ситуацију у земљи, па када је отишао у табор Абаса Мирзе, шаховог сина и команданта персијске војске, да реши нека политичка питања, уједно је проучавао у каквом је стању војска и закључио да је слабог морала. Грибоједов је такође "испипавао" могућност да ађутанта Абаса Мирзе, Хаџи Махмуда-агу, касније користи као агента, за шта је добио његов пристанак (1).


Туркманчајски споразум: Грибоједов је пети с лева у белим панталонама и с наочарима.

Грибоједовљев успешан рад у склапању мира је био пресудан за његову даљу дипломатску каријеру - именован је за амбасадора у Техерану. У директиви за Грибоједова, коју је саставио министар спољних послова Неселроде и потврдио цар Николај Први 25. априла 1828., међу детаљним налозима у вези са политичким циљевима за његов рад у Персији (као што су стабилизација мирних односе између две земље, неутралност Персије у руско-турским пословима, развој узајамно корисне трговине, итд), велики део се односио на ствари као што су заштита Персијанаца који су пружали услуге руским снагама током Руско-персијског рата, а које су персијске власти почеле да прогањају после његовог завршетка (ово је посебно истакнуто у Туркменчајском споразуму):

- Прикупљање статистичких и политичких информација о Персији, њеној историји, стању економије и трговине.
- Прикупљање информација о суседима Персије и њиховим међусобним односима, трговини, њиховим "пријатељским и не-пријатељским" односима са другим земљама.
- Посебно се издваја задатак прикупљања елаборираних информација "у правом светлу" о Бухари, њеној трговини, односима са Хивом, Персијом, Авганистаном и Отоманским царством.
- Не мање важан је задатак прикупљања обавештајних података о древним и савременим караванским превцима од Каспијског мора до Индије и земаља у њеном суседству.
- "Али највише од свега", каже се у директиви, "Министарству спољних послова су потребне информације из поузданих извора о односу Персије према Туркменима и Хиванцима, степену непријатељства према њима и утицај њене моћи на та номадска племена - и с друге стране, у случајевима за знак опасности - подаци о међусобним непријатељствима и способности персије да одбија њихове упаде".

Персијска караванска постаја Аг-Баба.Слика Павела Пјасецког.

Велики део директиве је посвећен "хитним издацима":
"За извршавање свих додељених Вам задатака и везе у региону у којем ћете бити стално присутни, неопходна Вам је помоћ енергичних људи. Самим племићима па чак и синовима шаха понекад је потребна незнатна помоћ у новцу, којим ће се њихов утицај одједном обновити, а и спас им од њега често зависи. Такве услуге из ваше резиденције, благовремено учињене, могу Вам обезбедити захвалност употребљивих особа и учинити их искреним. Стога одлуке по овом питању зависе од Ваше процене. Међутим, многе локалне околности су нам потпуно непознате, па стога себе ограничавам на досадашња разрађена упутства одређена Вам са највишег места. Ипак, сматрам да ми је дужност да Вас обавестим да Његово Царско Величанство остаје у пријатној уверености да ћете у свим случајевима и сваком поступању имати у виду част, интерес и славу Русије."(2)
У то време је слава Русије у доброј мери зависила од успешног супротстављања експанзионистичким аспирацијама Енглеске дуж читаве руске границе на истоку и југу. У Азији су већ у првој половини 19. века две значајне тенденције искључивале могућност било каквог компромиса: надирање Енглеза ка северу Индије и наступање Русије ка југу, у правцу "драгуља Британске Круне". Енглеска је свим средствима будно пазила чак и на најудаљеније прилазе Индији, и настојала да појача своје присуство и утицај у земљама које се са њом граниче. За реализацију ових циљева, британска влада је користила најразличитије методе, од пропагандне денунцијације "агресивног курса" Русије спрам њених јужних суседа, до истинских претњи отвореним сукобом уз примену "уједињених напора земаља из страха од напада од стране њиховог северног суседа". За најважније међу тим земљама сматране су Отоманско царство и Персија, које су сумњичаво гледале на маневре цареве војске у непосредној близини својих граница, и трудиле се да повећају своју војну моћ кроз велике куповине модерног наоружања и позивајући квалификоване енглеске саветнике у своју службу.

Саветнике је интересовало да њихово присуство буде на трајној основи. А за то је била потребна стална претња или њено стварање.

Грибоједов по доласку у Техеран практично није ни могао да изврши задатке који су стављени пред њега. У децембру 1828. је дошло до судбоносног инцидента који је дао основу за распиривање непријатељства према Русији. Чувши запомагање евнуха из шаховог харема, неког Јерменина по имену Мирза Јакуб, и две јерменске девојчице које су биле заробљене за време рата и бежале од прогонитеља, Грибоједов им је дао уточиште у згради дипломатског представништва. Персијским властима је ово послужило као изговор да потпире верски фанатизам једног дела локалног становништва и покрену антируске демонстрације у Техерану. Многи мисле да се то није десило без помоћи Енглеза.

Рушевине бивше руске амбасаде у Техерану. Тридесет пет козака је такође погинуло бранећи мисију од фанатизоване руље. Фото С.Н. Дмитријев.
Дана 30. јануара, 1829. године на територију руске амбасаде је провалила руља разјарених Персијанаца. Побили су све који су се тамо затекли и попљачкали сву имовину. Међу убијенима био је и Грибоједов.Директиве Неселродеа је морао да спроведе његов наследник, генерал-мајор Иван Осипович, који је заузео место палог дипломате. Представник Николаја Првог, генерал-мајор Николај Долгоруков, стиже у Техеран да изглади инцидент упада у руску мисију и проводи прилично времена у персијској престоници, па своја запажања и мишљење о будућој организацији обавештајног рада у Персији излаже начелнику Одељења за азијске послове Министарства спољних послова К.К. Родофинкину:

"У Азији није као у Европи. Овде сваки дан доноси промене у мишљењу често и у деловању. Да би спречили да нам послови иду лоше, и понекад да спречимо свако деловање, морамо бити брзо и поуздано обавештавани. Успех у нашем раду од тога зависи. Да остваримо одређен циљ, морамо имати људе, а немогуће је набавити људе без новца и поклона ... ја сам апсолутно уверен да не треба да дозвољавамо велике и ванредне издатке, али је исто тако неопходно одредити извесну суму за једног или двојицу персијских званичника који би могли да испоруче тачну вест ... По доласку, нисам могао наћи ма и једног човека који би подржао нашу мисију - у време када све клечи пред оним Енглезима.(3)

Неће проћи пуно времена и особе о којима је говорио Долгоруков ће се наћи у мрежи руске агентуре. У 1870-им, када је руска политика у централној Азији постала приметно активна и када су се навелико водиле борбе против енглеских интрига у региону, руски амбасадор у Техерану је добио детаљне обавештајне податке о тајним плановима и акцијама Енглеза, и то не само од својих конзула, који су имали бројне агенте код туркменских племена, које је Енглеска стално нахушкавала на Русију, већ и директно од министра спољних послова Персије.

----------------------

1. Archive for Foreign Policy of the Russian Empire, “Griboyedov A.S.,” Matter No. 76
2. Ibid, Matter No. 16
3. Ibid, Matter No. 21. Work Translated: Очерки истории российской внешней разведки: В 6-ти тт. 0-95 — Т.1: От древнейших времен до 1917 года. — М.:Между- нар. отношения, 1995.


Извор: The Tsar’s Man in Tehran | The Soul of the East
Превод: Ћирилизовано за Правду

Коментари