Тврђава Пиленај - када су Литванци бирали смрт уместо ропства

Крсташки ратови су најпознатији као низ војних похода држава Западне Европе уз благослов Римокатоличке цркве, чији је циљ био да се Света земља поврати из руку муслимана. Можда су мање познати други ратови које је благословило папство, попут шпанске Реконкисте, Катарског крсташког рата и Северног крсташког рата. У Северном крсташком рату збио се један ужасан догађај у Литванији - масовно самоубиство у тврђави Пиленај, највеће масовно самоубиство у историји.

Тачна локација тврђаве Пиленај је непозната. Једна од многих предложених локација тврђаве на брду је у Пунији и дато јој је име Маргирис. Wikimedia Commons

Северни крсташки ратови (балтички крсташки ратови) су вођени од 11. до 15 века. На једној страни су биле хришћанске силе: Данска, Пољска, Шведска, Ливонско братство мача и Тевтонски ред. На другој пагани Северне Европе: Ливонци, Естонци, Венди, Литванци и Самогити.

Муслимани су од 13. века побеђивали у Светој земљи, па је германски Тевтонски ред одлучио да врати крсташке ратове кући, у Северну Европу, где је још било паганског становништва у знатнијем броју. Тевтонци су 1230 кренули у освајање паганске Старе Пруске и створили Монашку државу Тевтонских витезова.

Када је 1309. године изгубљен и последњи трачак наде у наставак крсташких ратова у Светој земљи, седиште великог мајстора Тевтонског реда је из Венеције премештено у тврђаву реда у Маријенбургу (замак у Малборку) у садашњој Пољској, одакле су Тевтонски витезови планирали покоравање својих паганских суседа.

Распрострањеност Тевтонског реда 1300. године. Wikimedia Commons

Године 1336. су бацили око на тврђаву Пиленај у садашњој Литванији и 25. фебруара започели опсаду тврђаве. Одбрану Пиленаја је водио Маргирис, војвода од Самогитије.

Када су браниоци и становници схватили да су бројчано слаби и да немају никакве шансе да победе, одлучили су се на драстичан чин. Уместо предаје витезовима, становништво Пиленаја је извршило масовно самоубиство. После спаљивања своје имовине и тврђаве, мушкарци, жене и деца су се убили. Грађани Пиленаја су тиме хтели да спрече да витезови добију било шта од победе.

Према писаним изворима, мушкараца је, дакле без жена и деце, у тврђави било 4000. Ако су наводи извора тачни, онда је то највеће познато масовно самоубиство у историји, далеко веће од масовног самоубиства 960 јеврејских бранилаца Масаде 73. и 1000 становника Демина у Немачкој, пред крај Другог светског рата 1945. године.

Литванци овај догађај сматрају херојством, јер народ Пиленаја је изабрао да уништи имовину и жртвује животе, а не да се преда непријатељу. Догађај је чак и романтизован, поемом Владислава Сирокомле "Маргиер" и опером Витаутаса Клове "Пиленај".

Иако је масовно самоубиство у Пиленају познат догађај из историје Литваније, па чак и слављен у поезији и опери, нико не зна тачно место тврђаве. Неколико локација у Литванији се наводи као место тврђаве, мада питање остаје нерешено.

Али за то се археолошка истраживања могу показати као ефикасан метод: рушевине спаљених објеката и и људске кости погинулих често имају посебне трагове.

Тевтонски витезови су после масовног самоубиства бранилаца и становника Пиленаја наставили са походом на Литванију. Иако су Литванци под великим војводом Јогаилом 1387. године прешли у хришћанство, Тевтонски ред је и даље наставио да ратује против њих. Тек после склапања савеза између Литваније и Пољске, и пораза Тевтонских витезова од коалиције Литванаца, Руса, Пољака, Татара и Чеха у Бици код Жалгириса 1410. године, дошао је крај тевтонској претњи у овој европској области.

Маргирисова хумка у Пунији. Натпис је из Маиронисове поеме “Ant Punios kalno” и каже:

"Ово је гроб Маргирисових дивова!
Иако мину шест векова,
Као и они! - тек шачица пепела!
Говори више од живих."

Насловна слика: Владислав Мајерановски: Војвода Маргирис брани пиленај од Тевтонских витезова, слика из 19. века

Референце аутора:

Williamson, R., 2015. The Baltic Crusade. [Online]
Available at: http://www.conflicts.rem33.com/images/deut/drang.htm
Woodhouse, F. C., 2015. Teutonic Knights: Their Organization And History. [Online]
Available at: http://history-world.org/teutonic_knights.htm
World Heritage Encyclopedia, 2015. Mass Suicide. [Online]
Available at: http://self.gutenberg.org/articles/Mass_suicide
www.lietuva.lt, 2015. About Lithuania: History. [Online]
Available at: https://www.lietuva.lt/en/about_lithuania/history
Zarzeczny, D., 2015. February 25, 1336: Largest Mass Suicide in Human History (Pilénai). [Online]
Available at: http://www.historyandheadlines.com/largest-mass-suicide-in-human-history-pilenai/
Žemaitis, A., 2015. History of Lithuania: Introduction. [Online]
Available at: http://www.truelithuania.com/topics/history-and-politics-of-lithuania/history-of-lithuania

Референце преводиоца:

Катарски крсташки рат — Википедија
Реконкиста — Википедија
Pilėnai
Литванија — Википедија
Ливонија — Википедија
Samogitija | Hrvatska enciklopedija
Baltički narodi - Wikipedija
Пруси — Википедија
Монашка држава Тевтонских витезова — Википедија
Замак у Малборку — Википедија
Тевтонски ред — Википедија
Mass suicide in Demmin
Władysław Syrokomla

Аутор: dhwty
Извор:Mass suicide at Pilenai: Lithuanian Defenders Choose Death over Enslavement | Ancient Origins
Превео за Ћирилизовано и ЕВРОАЗИЈА.ИНФО: Александар Јовановић