Такође, више наших аутора редовно учествује у дискусијама.
Могућност коментарисања чланака је изузетно важна у подстицању отворене и слободне расправе. На крају крајева, медији су ту да постављају питања, презентују одговоре, образују и, изнад свега, подстичу ширу расправу, у којој је свима слободно учествовати.
То је процес који треба да иде у оба правца, али мејнстрим медији очигледно нису таквог мишљења.
Доле су два сјајна коментара наших читалаца, о триковима којим се масмедији служе да "подшишају" дискусију. Дати су поводом чланка: Excellent Discussion of the Russia Debate in the US on RT's Leading Talk Show (Crosstalk)
"Бернд" објашњава како стоје ствари са немачким сајтовима:
"Уредник или новинар објави неки чланак, углавном чињенично погрешан и са антируским ставовима које треба да подрже танки и фалш аргументи.
Следе коментари. Прва два или три су екстремно позитивна према чланку. Онда следи према чланку десетак-двадесет презривих и крајње критичних коментара. После њих два-три позитивна. Е, онда се секција за коментаре затвара (уз фразу: “Der Artikel kann nicht mehr kommentiert werden” is the phrase used:").
То вам је научни приступ. Много софистикованије него закључати секцију за коментаре. Људи управо тако читају коментаре: првих пар и последња два-три. Оне у средини игноришу. Није могуће да једино ја то примећујем?!"
"Макиарубра" додаје:
"Добро позната техника "сендвич". Нисам приметио да се толико примењује код коментара у онлајн новинама, не да ми се да читам коментаре на масмедијима.
Али на ТВ је то нормално: вест из владиног извора + опозиционо/супротно мишљење + коментар на њега од владиног посланика или "независног" ал' провладиног појединца. На крају, обавезно, о томе ко "мора да..."
Приметићете да се "сендвич" користи и у самом чланку, посебно ако је на климавим ногама.
- Велики наслов и сажетак - "то је тако, доказана ствар", или интеррогативни навод који чланак анализира/истражује.
- Онда тело чланка пуно "наводно", "могуће"и "условно" типа чињеница, или чињеница стварно доказаних, али које немају везе са тезом из наслова.
- И, на крају, два-три реда у којима се наслов понавља, као доказан и "објашњен". Читалац овај последњи део прима као "ајд' да ти скратим причу", рекапитулацију аутора лично њему упућену.
У добром новинарству, сврха:
- наслова је да привуче пажњу;
- садржаја да изложи "досадне" ствари типа чињеница, учесника, веза и објашњења;
- закључка да пружи "укратко" и (уз звучан наслов) оно што ће се памтити о теми чланка, бриљантно сажетог захваљујући професионалности и мајсторству новинара.
Често је за закључак потребно више времена него што је тражило да се напише све што му претходи. Обично, пар рефлексија на стварни . садржај.
Навикнути смо да верујемо духовитости новинара. Али ако он "усендвичи" сажетак и тело чланка између афирмативног наслова и закључка, склони смо да не приметимо колико је танак садржај и да здраво за готово узимамо оно што памтимо као позитивно доказано."
Извор: Russia Insider
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!