Ћирилизовано: Не вреди, да се разоткрију лаж и лицемерје у доба интернета тражи времена колико да се скува јаје. Па чак ни толико. Данас је објављена вест да је
Papa Franjo osudio vojnu industriju: “Proizvođači oružja ne mogu se nazivati kršćanima”
- што је учинио у недељу, а истог дана је изашао и текст који вам преносимо. Приметно је да је сачињен на брзу руку и да је незаокружен, али не смета, довољно говори.
Вероватно мало људи зна да је фабрика оружја "Пјетро Берета" (највећа индустрија оружја на свету) под контролом Holding SpA Beretta, чији је највећи деоничар, после Ђузепеа Уга Берете, Институт за послове религије (IOR) - познатији као Ватиканска банка, приватна установа основана 1942. године од стране папе Пија XII, са седиштем у Ватикану.
Али та прича има предисторију.
Рим није изграђен за један дан, није ни Ватикан, још мање његово садашње богатство, које своје корене вуче из четвртог века хришћанске ере. када је цар Константин прешао у хришћанство и папи Силвестеру I ставио на располагање огромно богатство, начинивши га првим у низу папа - богаташа.
Католичка црква је једина верска организација у свету која за седиште има независну државу: Ватикан. Ватикан је са своја два квадратна километра површине мањи од многих голф терена у свету, и проћи га без журбе не тражи много више од једног сата - за разлику од набрајања његовог блага, што би трајало много, много дуже.
Садашње богатство Ватикана засновано је на великодушности Бенита Мусолинија, који је, потписивањем Латеранских уговора између своје владе и Ватикана, Католичкој цркви пружио низ заштитних и безбедносних мера. "Света столица" је призната као суверена држава, и ослобођена пореза на имовину - на добробит својих грађана, који су морали да плаћају и царину за увоз из иностранства. Мусолини је одобрио и дипломатски имунитет, па су ватиканске дипломате почеле да уживају привилегије професије, као и стране дипломате акредитоване при Светој Столици. Дуче је обећао да ће увести наставу католичке вере у свим школама у земљи, и да ће допустити институцију брака по законику канонског права, које не признаје развод.
Ватикан је 1933. године опет показао спремност да се укључи у уносне послове са фашистичким властима. После Лутеранских уговора потписаних 1929. године, тада је потисан и пакт између Свете столице и Трећег рајха Адолфа Хитлера. Менаџер Франческо Пачели је био једна од кључних особа за пакт са Мусолинијем, а његов брат Еугенио Пачели, будући папа Пије XII, као државни секретар Ватикана, задужен за преговоре, а касније је и потписао пакт са Хитлеровом Немачком. Пије XII је познавао Немачку. Био је нунције у Берлину за време Првог светског рата, и као државни секретар безброј пута демонстрирао своју пронемачку политику. Тако је, на пример, одлучно интервенисао код енциклике Пија XI, познате као “Mit brennender Sorge” ("Са пламтећом забринутошћу" - прим. прев.), за коју иницијатива, супротно увреженом мишљењу, није потекла од немачких бискупа, већ је први нацрт сачињен у Риму, урадио га је кардинал Фаулхабер. Онда јој је кардинал Пачели, који је говорио немачки, дао дефинитивни облик, показао Пију XI који ју је потписао, а затим је издата. И поред сталног притиска из света, папа Пије XII је упорно одбијао да екскомуницира Хитлера и Мусолинија - његов понтификат је био обележен лажном неутралношћу. Када су нацисти напали Пољску, Пије XII је одбио да инвазију осуди, и тако обезбедио веома лукративан споразум са Хитлером - Kirchensteuer, црквени порез који и данас морају да плаћају немачки верници, а могу му избећи само ако се одрекну вере, што ипак врло мали број Немаца чини. Kirchensteuer даје између 8 и 10% укупних прихода од пореза немачке владе.
Извор: USA Hitman
Избор и превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!