Али, ми ћемо сада говорити о најновијим достигнућима Кремља и како се њима мења глобална равнотежа моћи.
1. У Уфи, Путин је успео да Индију и Пакистан укључи у интеграционе процесе Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Заједно, земље организације сада броје више од три милијарде људи, а ШОС има више нуклеарних сила него НАТО.
Осим тога, Русија је деловала као миротворац, зато што је инсистирала на билатералном састанку између Индије и Пакистана, који су замрзли међусобне дипломатске контакте пре годину дана, после граничног сукоба.
2. Русија такође делује и као посредник између Ирана и "Шесторке", што ће Ирану смањити терет санкција и дати му више слободе у спровођењу своје политике.
Неке брине што би Иран могао да знатно повећа извоз и тиме проузрокује даљи пад цене нафте. Пре свега, Иран нема техничких могућности за тако нешто, а развијање нових депозита захтева доста времена и улагања. Друго, сам Иран није заинтересован за дампинг ове врсте.
Поред тога, користи за Русију су јасно видљиве - Иран ће моћи да активније помаже Сирију (обе земље су руски савезници у овој фази), а САД неће моћи више да лажу како АБМ систем подижу против Ирана, што агресивност америчке политике чини још очигледнијом.
3. Русија је преполовила удео америчких државних обвезница у својим златним и девизним резервама.
4. 4. Русија је значајно смањила спољни дуг. Такође, смањује дугове својих државних предузећа и то чини са 10% попуста.
5. Русија је повећала свој контролни удео у стратешким државним предузећима.
6. Кримска група оружаних снага је ојачана.
7. Скоро све војне јединице су имале проверу борбене готовости.
8. Наоружавање војске се наставља брзим темпом.
9. ЛНР и ДНР сада су де факто део зоне рубље. Иако су формално двовалутна зона, 84% свих трансакција се обавља у рубљама.
10. ЛНР и ДНР развијају свој банкарски систем под заједничким надзором и у сарадњи са Јужном Осетијом. Када се процес заврши, нико неће морати да Кијеву плаћа било какав порез.
11. ДНП и ЛНР су успоставиле централизовану војну командну линију. Анархија је смањена, све војне јединице су сада под чврстом контролом.
12. Индустрије ЛНР и ДНР се интегришу са руском привредом, десетине фирми већ ради по руским поруџбинама.
13. Многе европске корпорације (посебно немачке и италијанске) отворено игноришу санкције своје владе и настављају да раде са својим руским партнерима.
14. Русија је или потисала уговоре или наставља с преговорима са неколико земаља о спровођењу размене валута ради трговања у националним валутама без коришћења долара.
15. Само са Кином, обим нових уговора премашује трилион долара.
16. Русија је један од оснивача Азијске инфраструктурне инвестиционе банке, која је еквивалентна, и требало би да замени, ММФ и Светску банку.
17. Имплементација алтернативног руско-кинеског система плаћања.
18. Банкрот Украјине због прекидања билатералне индустријске и економске сарадње са Русијом сада је евидентан. Украјина упада у све већи хаос и опстанак кијевског режима на власти је све тежи и тежи. Евроинтеграцијска пропаганда је била дискредитујућа, у њу још верују једино ментално болесни.
Ова листа је далеко од комплетне, постоје многе друге ствари које сам једноставно заборавио, или је о њима прерано говорити јавно.
Све у свему, Русија и Кина граде алтернативни систем међународних односа који многи прерано назваше "алтернативном глобализацијом". Његов мото је "Другачији свет јесте могућ".
У борби два система победиће боље структурирани. Зато Москва и Пекинг успостављају јаче и независније еквиваленте скоро свим западним институцијама, сопствену верзију ММФ-а, Светске банке, НАТО-а, ОЕБС-а, и многих других.
Следећи корак, у идеалном случају, требало би да буде интеграција закона и правосудних система, и стварање међународних и арбитражних судова као алтернативе Европском суду правде, Лондонској арбитражи и Хашком суду.
Схватам да би стручњаци фотељаши волели да све буде сада и одмах, и да се извојује брза и безболна победа, али не бива, никада није тако. Свака промена тражи времена, глобална промена још више. Посебно што руководства Кине и Русије желе да ублаже последице америчког губљења хегемоније над светом и вероватног економског слома - последице још једне, озбиљније, кризе.
Текући процеси су енормних размера, у њихово унапређивање улаже се огроман труд, па ако их неко не успева да примети, биће да не види и не чује.
Аутор: Александр Роджерс (стварно се тако потисује - прим. прев.)
Изворни текст на руском: Журналистская правда
Превод на енглески: Џ. Хоук
Извор: Fort Russ
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!