Хоакин Флорес: Путинова стратешка победа - Оланд и Меркел опет подржавају Путинов план и Минск II

Фото: АП (архива)

Оланд и Меркелова су дали званичну изјаву којом подржавају данашњи Путинов предлог - враћање споразуму Минск II од 1. септембра, следећег уторка. О европској преданости спасавању Минска II известили су Ројтерс, АП, ТАСС и друге светске новинске агенције.

Изјава је уследила после хитне телефонске конференције троје лидера одржане данас, у уботу 29. августа, и састанка де факто европских лидера са Порошенком 24. августа.

Извештаји после састанка са Порошенком су били контрадикторни.

Један број америчких медија је цитирао Порошенкову изјаву на Дан независности Украјине, да су "времена пацифизма прошла", а ово су пратиле изјаве других украјинских функционера да ће "Немачка подржати напоре Украјине".

Све заједно, стварала се слика да су САД успеле у намери да прекину Минск II и да се став Немачке променио.

Међутим, сама Меркел је 24. августа рекла нешто супротно:

"Први и најважнији услов је да се све уради да споразум о прекиду ватре постане стварност. Значи, непосредан задатак је да оно што смо се договорили у Минску мора да се поштује."

Од сада до 1. септембра, зараћене стране у Доњецкој области ће покушати да заврше операције које су започеле пре неколико недеља.

Значајан фактор који је допринео оваквом исходу је неуспех УОС да протеклих недеља остваре предност. УОС су дуж линије контакта разместиле нових 90,000 војника, а ОЕБС је документовао довлачење и гомилање оружја дугог домета забрањеног Минском II. Неколико покушаја Кијева да се "размахне" је пропало.

Скоро сви окршаји и покушаји да се пробију линије НОС су показали да су новоруске снаге веома спремне. Сваки већи окршај се завршио поразом Украјинских оружаних снага, Очигледан је и пад морала војника УОС.

Редовна украјинска војска је слабо опремљена, има вести да јој штошта недостаје. Поред тога, сви су сагласни да је кијевска влада или неспособна или незаинтересована за адекватно разрешење садашње кризе.

Што је довело до тога да војници УОС у већој мери подржавају екстремистичке "добровољачке батаљоне", али и да у већем броју дезертирају.

Један од највећих проблема Украјинских оружаних снага је што не могу да остваре своје циљеве код мобилизације. Зато се регрутима често говори да неће учествовати у борбама.

У вези с тим су и бројни извештаји да су у већини операција УОС учествовали белосветски плаћеници, пре свега из земаља  НАТО-а. Аналитичари кажу да је додатан разлог за њихово ангажовање жеља да се изазове што јача реакција Новоруских оружаних снага.

Тиме се могу објаснити мање размере операција у протеклим недељама, а показује и да су војници УОС држани подаље од борбе.

Обновљена склоност Меркелове и Оланда Минску II је Путинова дипломатска и стратешка победа.

Такође, споразум Минск II је је једногласно подржао Савет безбедности УН са резолуцијом 2202 (2015).

Што може да значи да чланица Савета безбедности има легална овлашћења за предузимање робустније акције, можда и уз употребу војске, против сваке стране којa објави своју намеру да прекрши Минск II.

Таква акција би била у складу са кампањом бомбардовања Ирака 1988. године америчког председника Клинтона. Тада је Ирак био оптужен да се не придржава резолуције Савета безбедности о инцпекцији наоружања.

Медији код Минска II углавном извештавају о уклањању тешког наоружања са линије контакта. Али Минск II захтева много више од тога, и могао би довести до великих промена ако би га Кијев једном у потпуности спровео.

Споразум Минск II захтева политички процес којим ће се променити украјински устав. Њиме би се децентрализовала власт, гарантовао посебан статус Луганској и Доњецкој области, а устав би морао имати сагласност представника ДНР и ЛНР који су били у саставу Контакт групе.

То значи да Кијев не би могао да именује руководства Луганска и Доњецка, нити да одржи нове изборе у спорним областима да би дошли други лидери.

Нови украјински устав би вероватно тражио нове изборе у Кијеву, нове изборе који би водили новој влади.

Када би Луганск и Доњецк учествовали на таквим кијевским изборима, нова влада би могла имати много другачији став од Порошенковог блока. Сетимо се да је народ у Луганску и Доњецку бојкотовао изборе маја 2014. године и да је тада изабран Порошенко.


Аутор: Хоакин Флорес
Извор: Fort Russ
Избор и превод: Ћирилизовано за СРБИН.ИНФО