Ћирилизовано: Непријатеља треба упознати, знати шта мисли и планира. Џорџ Сорош је небројено пута доказао да га треба помно пратити. Зато вам преносимо чланак америчког пропагандног сервиса Радио Слободна Европа, с тим да смо, да вам бар мало олакшамо, текст упристојили на српски језик и ћирилицу.
У ауторском тексту којег објављује "Њујорк ривју оф букс" Џорџ Сорош анализира стање у Европи и даје предлог како би ЕУ, помажући Украјини, могла помоћи и сама себи.
Због структурних недостатака евра, европски лидери су морали да постану мајстори у препливавању из једне кризе у другу. Постали су уметници у “шутирању” лименке низ, иако би тачније било рећи да је шутирају уз цесту, а да им се она стално враћа натраг.
Европа се сада суочава с најмање пет криза паралелно. Четири су унутрашње - евро, Грчка, миграције и британски референдум, а једна је спољна - руска агресија на Украјину.
Свих пет различитих криза које имају тенденцију да хране и јачају једна другу, и овладавају и властима и јавношћу. Па је логично питање шта се може учинити да се спречи дезинтеграција?
Све ове кризе не могу бити решене у исто време. Зато постоји потреба да се некима да повлашћени третман, без да се остале занемаре. Ја лично мислим да приоритет треба дати Украјини, и то с разлогом. Унутрашње кризе попут Грчке, таласа избјеглица или британских претњи разједињују унију, док спољна претња - руска агресија на Украјину, може само бити подстицај за уједињење и јачање ЕУ.
Aко се Украјина и даље буде третирала као другоразредни проблем, вратиће се на сцену она стара Украјина којом доминирају олигарси који раде само у своју корист. Данашњим Кијевом још увек влада дух Мајдана и то треба искористити за отпор руској агресији и за оживљавање осећаја солидарности који је карактрисао Европску унију у њеним почецима.
Тврдио сам да су санкције против Русије нужне, али не и довољне. Председник Владимир Путин је развио врло успешну интерпретацију тренутне ситуације којом се бори против санкција. Он тврди да су сви економски и политички проблеми Русије проузроковани непријатељством западних сила, које желе да Русији оспоре њено заслужено место у свету. Русија је жртва агресије, тврди Путин који тиме подиже патриотизам својих грађана. Све тешкоће које санкције производе Русији, само учвршћују његову позицију.
Једини начин да се докаже да Путин није у праву јесте успостављање боље равнотеже између санкција Русији и подршке Украјини.
Моја "победничка стратегија" заговара ефикасну финансијску помоћ Украјини, која ће комбиновати велику буџетску и политичку подршку заједно с другим подстицајима за приватни сектор. С радикалним економским и политичким реформама које Украјина хоће да спроведе, ове мере ће земљу претворити у атрактивно место за улагање.
Прво на листи основних економских реформи јесте реструктурирање "Нафтогаса", преко којег држава има монопол над гасом. Садашње вештачки одржаване ниске цене овог енергента морају бити подигнуте на тржишну цену, а домаћинствима субвенционирати плаћање.
Центар политичких реформи мора бити на успостави поштених, независних и компетентних - правосуђа и медија - који ће се борити против корупције и који ће помоћи у стварању државних служби које служе народу, уместо да га искориштавају.
Ове реформе такође ће привући многе људе у Русији, који ће онда у својој земљи захтевати сличне реформе. То је оно чега се Путин боји. То је разлог зашто је покушао тако тешко дестабилизује нову Украјину.
Aко савезници Украјине буду комбиновали санкције против Русије с делотворном помоћи за нову Украјину никаква пропаганда неће моћи да сакрије чињеницу да су руски економски и политички проблеми узроковани Путиновом политиком.
Украјина не може војно поразити Русију, јер Путин има већу и моћнију војску. Можда је чак спреман и запретити нуклеарним оружјем. Но Европа и СAД могу Русији понудити финансијски откуп. И у томе су јачи од Москве. Али до сада нису показали превелику спремност.
Помагање Украјини западни савезници морају третирати као издатак за одбрану. Гледано у том светлу, садашњих 3,4 милијарде евра које ЕУ даје ММФ-у за помоћ Украјини потпуно је неадекватна цифра.
Само што је посустала заокупљеност Брисела грчком кризом, сада постоји реална опасност од скретања европске пажње с Украјине на миграцијску кризу. С обзиром да је по мом мишљењу судбина нове Украјине питање свих европских питања, ово би скретање била трагична грешка. .
Нова је Украјина највреднија имовина коју Европа има и сваки губитак на том тлу створио би нову пропалу државу с 40 милиона људи, нови извор избегличког таласа. Aко, пак, Европа помогне Кијеву, помоћи ће сама себи. Чинећи “све што је потребно” да омогући Украјини, не само да опстане, него да и напредује, ЕУ ће остварити два добитка: заштиће се од Путинове Русије и оживети дух сарадње и солидарности који је владао међу људима у раним данима ЕУ. Немачка канцеларка Aнгела Меркел је тај дух распламсала за оне који траже азил у њеној земљи. Aко се спаси нова Украјина, то ће транформисати и политички пејзаж Европе.
Извор: Soroš: Podrška Ukrajini učvršćuje EU
За СРБИН.ИНФО приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
У ауторском тексту којег објављује "Њујорк ривју оф букс" Џорџ Сорош анализира стање у Европи и даје предлог како би ЕУ, помажући Украјини, могла помоћи и сама себи.
Због структурних недостатака евра, европски лидери су морали да постану мајстори у препливавању из једне кризе у другу. Постали су уметници у “шутирању” лименке низ, иако би тачније било рећи да је шутирају уз цесту, а да им се она стално враћа натраг.
Европа се сада суочава с најмање пет криза паралелно. Четири су унутрашње - евро, Грчка, миграције и британски референдум, а једна је спољна - руска агресија на Украјину.
Свих пет различитих криза које имају тенденцију да хране и јачају једна другу, и овладавају и властима и јавношћу. Па је логично питање шта се може учинити да се спречи дезинтеграција?
Све ове кризе не могу бити решене у исто време. Зато постоји потреба да се некима да повлашћени третман, без да се остале занемаре. Ја лично мислим да приоритет треба дати Украјини, и то с разлогом. Унутрашње кризе попут Грчке, таласа избјеглица или британских претњи разједињују унију, док спољна претња - руска агресија на Украјину, може само бити подстицај за уједињење и јачање ЕУ.
Aко се Украјина и даље буде третирала као другоразредни проблем, вратиће се на сцену она стара Украјина којом доминирају олигарси који раде само у своју корист. Данашњим Кијевом још увек влада дух Мајдана и то треба искористити за отпор руској агресији и за оживљавање осећаја солидарности који је карактрисао Европску унију у њеним почецима.
Тврдио сам да су санкције против Русије нужне, али не и довољне. Председник Владимир Путин је развио врло успешну интерпретацију тренутне ситуације којом се бори против санкција. Он тврди да су сви економски и политички проблеми Русије проузроковани непријатељством западних сила, које желе да Русији оспоре њено заслужено место у свету. Русија је жртва агресије, тврди Путин који тиме подиже патриотизам својих грађана. Све тешкоће које санкције производе Русији, само учвршћују његову позицију.
Једини начин да се докаже да Путин није у праву јесте успостављање боље равнотеже између санкција Русији и подршке Украјини.
Моја "победничка стратегија" заговара ефикасну финансијску помоћ Украјини, која ће комбиновати велику буџетску и политичку подршку заједно с другим подстицајима за приватни сектор. С радикалним економским и политичким реформама које Украјина хоће да спроведе, ове мере ће земљу претворити у атрактивно место за улагање.
Прво на листи основних економских реформи јесте реструктурирање "Нафтогаса", преко којег држава има монопол над гасом. Садашње вештачки одржаване ниске цене овог енергента морају бити подигнуте на тржишну цену, а домаћинствима субвенционирати плаћање.
Центар политичких реформи мора бити на успостави поштених, независних и компетентних - правосуђа и медија - који ће се борити против корупције и који ће помоћи у стварању државних служби које служе народу, уместо да га искориштавају.
Ове реформе такође ће привући многе људе у Русији, који ће онда у својој земљи захтевати сличне реформе. То је оно чега се Путин боји. То је разлог зашто је покушао тако тешко дестабилизује нову Украјину.
Aко савезници Украјине буду комбиновали санкције против Русије с делотворном помоћи за нову Украјину никаква пропаганда неће моћи да сакрије чињеницу да су руски економски и политички проблеми узроковани Путиновом политиком.
Украјина не може војно поразити Русију, јер Путин има већу и моћнију војску. Можда је чак спреман и запретити нуклеарним оружјем. Но Европа и СAД могу Русији понудити финансијски откуп. И у томе су јачи од Москве. Али до сада нису показали превелику спремност.
Помагање Украјини западни савезници морају третирати као издатак за одбрану. Гледано у том светлу, садашњих 3,4 милијарде евра које ЕУ даје ММФ-у за помоћ Украјини потпуно је неадекватна цифра.
Само што је посустала заокупљеност Брисела грчком кризом, сада постоји реална опасност од скретања европске пажње с Украјине на миграцијску кризу. С обзиром да је по мом мишљењу судбина нове Украјине питање свих европских питања, ово би скретање била трагична грешка. .
Нова је Украјина највреднија имовина коју Европа има и сваки губитак на том тлу створио би нову пропалу државу с 40 милиона људи, нови извор избегличког таласа. Aко, пак, Европа помогне Кијеву, помоћи ће сама себи. Чинећи “све што је потребно” да омогући Украјини, не само да опстане, него да и напредује, ЕУ ће остварити два добитка: заштиће се од Путинове Русије и оживети дух сарадње и солидарности који је владао међу људима у раним данима ЕУ. Немачка канцеларка Aнгела Меркел је тај дух распламсала за оне који траже азил у њеној земљи. Aко се спаси нова Украјина, то ће транформисати и политички пејзаж Европе.
Извор: Soroš: Podrška Ukrajini učvršćuje EU
За СРБИН.ИНФО приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!