Ћирилизовано: Путин пропалу привреду Запада не угрожава само систематским радом на избацивању долара из трговине, већ и багателисањем дугогодишњег, али не баш успешног труда, да се читавом човечанству наметне такозвани карбонски порез, због климатских промена тобоже изазваних деловањем човека. "Њујорк тајмс" више не може да подноси неодговорност руског председника, али ту су и мањи медији да разраде задатак. Ево примера како то изгледа...
Руски председник Владимир Путин сматра да је глобално загревање "превара" - завера да би се Русија спречила да користи своје огромне резерве нафте и природног гаса.
Путин сматра да "нема глобалног загревања, да је то превара да би се зауздао индустријски развој неколико земаља, међу њима и Русије" - каже за "Њујорк тајмс" Станислав Белковски, политички аналитичар и Путинов стални критичар.
"Зато ова тема није актуелна за већину руских масовних медија и друштво у целини", сматра Белковски.
Путин изражава сумњу у глобално загревање кривицом човека још од раних 2000-их - према "Њујорк тајмсу". Путин је 2003. године на једној међународној конференцији о климатском загревању рекао ће оно Русима омогућити да "троше мање на бунде", и додао да "пољопривредни стручњаци кажу да ће се наша производња житарица повећати, и хвала Богу на томе".
Путин је ове коментаре вероватно изнео пошто је његов штаб "урадио веома, веома обиман посао покушавајући да разуме све стране у расправи о климатским променама" - сматра Андреј Иларионов, бивши Путинов виши економски саветник, а сада виши сарадник либертаријанског Катоновог института.
"Утврдили смо да климатске промене заиста постоје, али да су цикличне природе и да је у њиховом настајању антропогени фактор веома ограничен", каже Иларионов. "Постало је јасно да је клима компликован систем и да су до сада изнети докази за неопходност "борбе" против глобалног отопљавања прилично неутемељени."
"Њујорк тајмс" је објавио чланак о томе како скептицизам руских медија у погледу глобалног загревања има извор у Путиновом "лесе фер" (laissez-faire) ставу по том питању. Тајмс осуђује руског аутократу због давања "само нејасних и скромних обећања у погледу смањење емисије угљен-диоксида уочи самита УН о климатским променама децембра месеца у Паризу."
Углавном државни, руски медији или мало или уопште не покривају глобално загревање, иако су по читавом Сибиру беснели велики пожари. Уместо да за пожар окривљују загревање, руски медији имају тенденцију да се фокусирају на "мештане који рутински, али немарно сваке године пале нараслу траву, а понекад и некомпетентност екипа које се боре да сузбију ватру".
Такво образложење за "Њујорк тајмс" није довољно добро, лист тврди да "руски медији и даље обраћају мало пажње на питање које анимира толико света."
Руски медијски руководиоци, пак, тврде да тон не одређује само Путин, већ и слаба привреда и незапосленост - највећа брига руске јавности која не мари много за време.
"Тешко је трошити уређивачке ресурсе на ствари које су сада, због економске кризе, ниско на листи приоритета", каже за "Њујорк тајмс" Галина Тимченко, која води један информативни сајт. "Нажалост, климатске промене јавност много не интересују."
Ниске цене нафте ометају економски раст Русије и Путинову администрацију подстичу да у иностранству буде активнија, да распирује сукоб у Украјини и подржава Асадов режим у Сирији. Али код куће, Руси осећају ујед јефтине нафте и западних санкција.
Више на тему "климатских промена": Ћирилизовано: Клима (6)
Аутор: Мајкл Басташ
Извор: The Daily Caller
За СРБИН.ИНФО изабрао, превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
 |
| Брига њега... (Фото: Ројтерс) |
Путин сматра да "нема глобалног загревања, да је то превара да би се зауздао индустријски развој неколико земаља, међу њима и Русије" - каже за "Њујорк тајмс" Станислав Белковски, политички аналитичар и Путинов стални критичар.
"Зато ова тема није актуелна за већину руских масовних медија и друштво у целини", сматра Белковски.
Путин изражава сумњу у глобално загревање кривицом човека још од раних 2000-их - према "Њујорк тајмсу". Путин је 2003. године на једној међународној конференцији о климатском загревању рекао ће оно Русима омогућити да "троше мање на бунде", и додао да "пољопривредни стручњаци кажу да ће се наша производња житарица повећати, и хвала Богу на томе".
Путин је ове коментаре вероватно изнео пошто је његов штаб "урадио веома, веома обиман посао покушавајући да разуме све стране у расправи о климатским променама" - сматра Андреј Иларионов, бивши Путинов виши економски саветник, а сада виши сарадник либертаријанског Катоновог института.
"Утврдили смо да климатске промене заиста постоје, али да су цикличне природе и да је у њиховом настајању антропогени фактор веома ограничен", каже Иларионов. "Постало је јасно да је клима компликован систем и да су до сада изнети докази за неопходност "борбе" против глобалног отопљавања прилично неутемељени."
"Њујорк тајмс" је објавио чланак о томе како скептицизам руских медија у погледу глобалног загревања има извор у Путиновом "лесе фер" (laissez-faire) ставу по том питању. Тајмс осуђује руског аутократу због давања "само нејасних и скромних обећања у погледу смањење емисије угљен-диоксида уочи самита УН о климатским променама децембра месеца у Паризу."
Углавном државни, руски медији или мало или уопште не покривају глобално загревање, иако су по читавом Сибиру беснели велики пожари. Уместо да за пожар окривљују загревање, руски медији имају тенденцију да се фокусирају на "мештане који рутински, али немарно сваке године пале нараслу траву, а понекад и некомпетентност екипа које се боре да сузбију ватру".
Такво образложење за "Њујорк тајмс" није довољно добро, лист тврди да "руски медији и даље обраћају мало пажње на питање које анимира толико света."
Руски медијски руководиоци, пак, тврде да тон не одређује само Путин, већ и слаба привреда и незапосленост - највећа брига руске јавности која не мари много за време.
"Тешко је трошити уређивачке ресурсе на ствари које су сада, због економске кризе, ниско на листи приоритета", каже за "Њујорк тајмс" Галина Тимченко, која води један информативни сајт. "Нажалост, климатске промене јавност много не интересују."
Ниске цене нафте ометају економски раст Русије и Путинову администрацију подстичу да у иностранству буде активнија, да распирује сукоб у Украјини и подржава Асадов режим у Сирији. Али код куће, Руси осећају ујед јефтине нафте и западних санкција.
Више на тему "климатских промена": Ћирилизовано: Клима (6)
Аутор: Мајкл Басташ
Извор: The Daily Caller
За СРБИН.ИНФО изабрао, превео и приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!