Са спремљеном причом, постало је непотребно објашњавати мистериозно "самоубиство" једног од главних полицијских иследника "Шарли ебдоа". Са спремљеном причом, непотребно је било објашњавати зашто је неопходно побити а не похапсити наводне починиоце, или објаснити како су француске власти могле да погреше код одбеглог возача, али не и са двојицом нападача. Није било ни објашњења зашто су власти мислиле да постоји одбегли возач, а да такав није ни ухваћен, ни убијен. У ствари, много је питања за које код медија нема интереса, осим код интернет медија.
САД и Француска су из операције "Шарли ебдо" и скептицизма на интернету научиле да прича треба да се развија. У "Шарли ебдоу" је било две сцене насиља, и веза између њих није баш била јасна. Овога пута је било више и боље повезаних сцена.
Још важније, прича је сваким часом постајала све драматичнија: било је ту потере за осумњиченим у Белгији, француског бомбардовања Исламске државе, слања француског носача авиона на Блиски исток, објаве рата француског председника Исламској држави, и спекулација да ће се Оланд, под притиском Вашингтона, позвати на члан 5 Повеље НАТО-а, чиме би НАТО био увучен у рат против Исламске државе. Због брзог следа догађаја, пажња јавности је одвраћена од самог напада и интереса којима је послужио. Напад је постао стара вест, пажња јавности је усмерена на другу страну: хоћемо ли већ једном видети НАТО-ове "чизме на терену"?
Западни медији избегавају многе занимљиве аспекте париског напада. На пример, о чему су разговарали директор ЦИА-е и шеф француске обавештајне службе на састанку који су имали неколико дана пре напада у Паризу? Зашто су за идентификовање нападача искоришћени лажни пасоши? Зашто су се напади десили истог дана када и вежба (на више места) у којој су учествовале све хитне и интервентне службе? Зашто у медијима нема "истраживачког новинарства" о извештају да је француска полиција била "ослепљена" софистификованим информатичким нападом, да јој је систем за праћење мобилне мреже био онеспособљен? Да ли има икога ко ће поверовати да је Исламска држава способна за такав напад?
Једина сврха западних медија је да буду појачало владине пропаганде. Али, чак и незападни медији следе овај образац, због "голицавости". Прича је интересантна, биће читана, а труда не тражи.
У почетку су чак и руски медији послужили да се раструби припремљена прича, прича која западни политички естаблишмент спашава од политичког пораза код куће, а од Руса у Сирији. Али су се неки руски медији убрзо сетили свих оних силних лажи о руској инвазији Украјине, Асадовом коришћењу хемијског оружја, америчком противракетном штиту на руским границама да се Европа заштити од непостојећег иранског нуклеарног оружја...
Руски медији су почели да постављају питања, и од Героида О'Колмејна добили неке праве одговоре: Political author Gearoid O Colmain discusses the Paris attacks with RT International - YouTube
Да би се схватило шта је "Париски напад", добро је почети с питањем "шта је Исламска држава?". Очигледно, Исламска држава је креација ЦИА-е или неке друге организације "државе у држави" (deep state) под плаштом оперативног одељења ЦИА-е. Исламска држава је искоришћена за збацивање Гадафија у Либији, а затим у Сирију послата да уклони Асада. Зато би човек помислио да су се у Исламску државу темељно инфилтрирали агенти ЦИА-е, Мосада, британских и француских служби. Опет, можда је Исламска држава постала самосвесна и независна сила, и својим плановима заменила план Вашингтона, мада изгледа да и даље, барем делимично, зависи од активне или пасивне подршке Вашингтона.
Исламска држава је новитет, група која се појавила изненада. Исламску државу описују као средњовековне варваре и главосече. Како су такви примитивци упели да брзо стекну тако екстензиван глобални капацитет да могу да на египатском небу разнесу руски авион, врше бомбашке нападе у Либану и Турској, и надмудре француску обавештајну службу и спроведу више успешних напада у Паризу? Како то да Исламска држава никада не напада Израел?
Даље: какву корист Исламска држава има од напада у Паризу? Да ли Исламској држави иде у прилог да се позатварају европске границе и да њени припадници више не могу да се инфилтрирају у Европу као избеглице? Да ли Исламској држави користи да је Француска бомбардује и нападне НАТО?
Коме користи? Очигледно и на много начина - европском и америчком политичком естаблишменту. Политичке странке естаблишмента у Француској, Немачкој и Великој Британији су у проблему, јер су омогућиле блискоисточне ратове Вашингтона који су изазвали поплаву избеглица у Европи. Пегида јача у Немачкој, Фаражова Странка за независност у Великој Британији, Национални фронт Марин Ле Пен у Француској. Шта више, недавна анкета је показала да је Марин Ле Пен најозбиљнији кандидат за следећег председника Француске.
Париским нападима су од дисидентских партија одузети и програм и иницијатива. Прве речи француског председника после напада су биле да ће се затворити границе Француске. И политички савезници Ангеле Меркел су одмах почели да је гурају у том правцу. "Париз мења све", како рекоше. Париски напади свакако јесу спасли европски политички естаблишмент да не претрпи пораз и изгуби власт.
Исти резултат су остварили и у Сједињеним Америчким Државама. Пре тога, аутсајдери Доналд Трамп и Берни Сандерс су маст вадили председничким кандидатима естаблишмента. Били у замаху. Али, "Париз мења све". Трамп и Сандерс су сада избачени из седла, нема их у вестима. Импулс је нестао. Прича се променила. "Париски напади су постали фокус председничке трке" - прогласи Си-Ен-Ен: 2016 election: Foreign policy focus after Paris attacks - CNNPolitics.com
Међу првим речима француског председника, без икаквог доказа који би им ишао у прилог, био је проглас да је Исламска држава напала француску државу - очигледна припрема да се Оланд позове на НАТО-ов члан 5 и потом инвазионе снаге НАТО-а пошаљу на Сирију, што би био одговор Вашингтона на руску иницијативу која је Асадову владу спасла од пораза од Исламске државе, јер би у инвазији Асад био оборен, у оквиру рата против Исламске државе.
Руска влада није одмах препознала ову претњу. Руска влада је у париским нападима видела прилику да задобије сарадњу Запада у борби против ИД. Русија је ишла линијом да се против зла морамо борити сви заједно.
Присуство Русије у Сирији, иако веома ефикасно, мало је. Шта да ради руска влада сад кад њену политику у Сирији поткопава инвазија НАТО-а?
Не, напади у Паризу једино иду у корист западног политичког естаблишмента и циља Вашингтона да збаци Асадову владу. Париским нападима је од политичког естаблишмента Француске, Немачке и Велике Британије отклоњена опасност од Националног фронта, Пегиде и Странке за независност Уједињеног Краљевства. Због париских напада, ни америчком политичком естаблишменту више не прети опасност од Трампа и Сандерса. И са њима је ближи остварењу циљ Вашингтона да с власти збаци Асада.
Може ли јаснији бити одговор на староримско “cui bono”?
Али не очекујте да ћете га чути од западних медија.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Washington Refines Its False Flag Operations -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!