Турско, ничим изазвано, обарање руског војног авиона изнад Сирије изазива нека занимљива питања. Прилично је невероватно да би турска влада урадила тако нешто много јачем суседу, осим ако Вашингтон није одобрио напад. Турска влада није баш некомпетентна, али чак и таква, неспособна, не би се довела у ситуацију да се сама суочи са Русијом.
Ако је Вашингтон одобрио напад, да ли су конзервативци, који и иначе контролишу владу, заобишли Обаму, или је Обама у томе саучествовао? Јасно је да су неоконзервативци узнемирени због апела француског председника на јединство с Русијом у борби против Исламске државе, па је врло могуће да су искористили своје турске везе за организовање догађаја који би Вашингтон могао искористити за спречавање сарадње с Русијом.
За саучесништво Вашингтона свакако има индиција, али не треба одбацити ни могућност да су се утицајни Турци, они који од Исламске државе купују нафту, светили Русији за уништавање својих инвестиција и профитабилног посла. Али да је напад изведен због приватних или полуприватних разлога и сарадње гангстераја и војске, да ли би председник Турске обарање руског авиона превдао на тако климавој основи, као "националну одбрану"? Нема тога ко ће поверовати да је један руски авион претња безбедности Турске.
Не очекујте да ће се преститутке бавити оваквим питањима. Преститутке типа Би-Би-Сијевог дописника из Москве Саре Реинсфорд спинују причу да губитак војног и, претходно, путничког авиона, доказује да се Путинова политика ваздушних напада на Исламску државу свети Русији, јер Руси не постадоше безбеднији.
Занимљиве су и појединачне реакције. Како чух са Обамине конференције за новинаре, његова дефиниција "умерених сиријских побуњеника" обухвата све џихадистичке групе - од Ал нусре до Исламске државе, све што је на мети руских нападе. Једино је Асад екстремиста. Обама, следећи линију неоконзервативаца, каже да су Асаду руке превише крваве да би му се могло дозволити да остане председник Сирије.
Обама није рекао шта подразумева под крви на Асадовим рукама, али можемо ми. Крв на Асадовим рукама је крв припадника Исламске државе који се боре против сиријске војске. Обама не мисли на крваве руке главосеча Исламске државе, али су чак и преститутке умеле да испричају покоју језиву причу о крвавим рукама Исламске државе, с којом нас Обама утера у савезништво.
А крв на рукама Обаме? Ту се већ ради о огромним количинама, крви читавих земаља - Либије, Авганистана, Јемена, Сирије, крви што су је Обамине кијевске марионете пролиле Русима из Украјине, и палестинској крви што је Израел пролива користећи оружје којим га снабдевају Сједињене Америчке Државе.
Ако крв на рукама Асада дисквалификује Асада као председника, онда неизмерно крвавије руке Обаме дискфлификују председника Обаму. Исто важи за Камерона. И Оланда. И Меркелку. И Нетањахуа.
За сво време сукоба које је Вашингтон оркестрирао на Блиском истоку, по Африци и у Украјини, руска влада се понашала и говорила разумно, и на безбројне провокације одговарала на дипломатски начин. Руска влада се надала да ће европске владе схватити да Европа нема користи од сукоба које изазива Вашингтон, и да ће се једном оградити од политике супротне европским интересима. Али ништа од тога. Европа је показала да је скуп америчких вазала, да је не чине независне државе способне да воде независну спољну политику.
У својој кампањи против Исламске државе, руска влада се ослањала на договоре са земљама НАТО-а да се избегавају међусобни ваздушни сукоби. Турска је сада такав договор прекршила.
Врло бих се изненадио ако би се руска влада и надаље уздала у речи Запада и дипломатију у односима са Западом. Руска влада и руски народ су схватили да Волфовицева доктрина значи тачно оно што каже и да је усмерена против Русије.
Руска влада је из украјинских напада на далеководе и пресецања струје Криму схватила да марионетска кијевска влада Вашингтона планира да настави сукоб са Русијом.
Вашингтон је од самог почетка био јасан: мета Вашингтона је Асад, а не Исламска држава. И поред недавног напада Исламске државе на Француску, портпарол америчког Стејт департмента, адмирал Џон Кирби, рече да Русија не може бити у коалицији против Исламске државе све док подупире Асада.
Но у сваком злу има и добра. Обарање авиона је вероватно руску владу избавило од коалиције у којој би Русија изгубила контролу над својим ратом против Исламске државе, и пораза, какав би био Асадово уклањање.
Руска влада је сво време држала адуте у својим рукама - али их није одиграла, уздала се у дипломатију. Сада се показало да је дипломатија слепа улица. Ако Русија не заигра праву игру и одигра адуте, биће поражена.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Turkey Has Destroyed Russia’s Hope Of Western Cooperation -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Ако је Вашингтон одобрио напад, да ли су конзервативци, који и иначе контролишу владу, заобишли Обаму, или је Обама у томе саучествовао? Јасно је да су неоконзервативци узнемирени због апела француског председника на јединство с Русијом у борби против Исламске државе, па је врло могуће да су искористили своје турске везе за организовање догађаја који би Вашингтон могао искористити за спречавање сарадње с Русијом.
За саучесништво Вашингтона свакако има индиција, али не треба одбацити ни могућност да су се утицајни Турци, они који од Исламске државе купују нафту, светили Русији за уништавање својих инвестиција и профитабилног посла. Али да је напад изведен због приватних или полуприватних разлога и сарадње гангстераја и војске, да ли би председник Турске обарање руског авиона превдао на тако климавој основи, као "националну одбрану"? Нема тога ко ће поверовати да је један руски авион претња безбедности Турске.
Не очекујте да ће се преститутке бавити оваквим питањима. Преститутке типа Би-Би-Сијевог дописника из Москве Саре Реинсфорд спинују причу да губитак војног и, претходно, путничког авиона, доказује да се Путинова политика ваздушних напада на Исламску државу свети Русији, јер Руси не постадоше безбеднији.
Занимљиве су и појединачне реакције. Како чух са Обамине конференције за новинаре, његова дефиниција "умерених сиријских побуњеника" обухвата све џихадистичке групе - од Ал нусре до Исламске државе, све што је на мети руских нападе. Једино је Асад екстремиста. Обама, следећи линију неоконзервативаца, каже да су Асаду руке превише крваве да би му се могло дозволити да остане председник Сирије.
Обама није рекао шта подразумева под крви на Асадовим рукама, али можемо ми. Крв на Асадовим рукама је крв припадника Исламске државе који се боре против сиријске војске. Обама не мисли на крваве руке главосеча Исламске државе, али су чак и преститутке умеле да испричају покоју језиву причу о крвавим рукама Исламске државе, с којом нас Обама утера у савезништво.
А крв на рукама Обаме? Ту се већ ради о огромним количинама, крви читавих земаља - Либије, Авганистана, Јемена, Сирије, крви што су је Обамине кијевске марионете пролиле Русима из Украјине, и палестинској крви што је Израел пролива користећи оружје којим га снабдевају Сједињене Америчке Државе.
Ако крв на рукама Асада дисквалификује Асада као председника, онда неизмерно крвавије руке Обаме дискфлификују председника Обаму. Исто важи за Камерона. И Оланда. И Меркелку. И Нетањахуа.
За сво време сукоба које је Вашингтон оркестрирао на Блиском истоку, по Африци и у Украјини, руска влада се понашала и говорила разумно, и на безбројне провокације одговарала на дипломатски начин. Руска влада се надала да ће европске владе схватити да Европа нема користи од сукоба које изазива Вашингтон, и да ће се једном оградити од политике супротне европским интересима. Али ништа од тога. Европа је показала да је скуп америчких вазала, да је не чине независне државе способне да воде независну спољну политику.
У својој кампањи против Исламске државе, руска влада се ослањала на договоре са земљама НАТО-а да се избегавају међусобни ваздушни сукоби. Турска је сада такав договор прекршила.
Врло бих се изненадио ако би се руска влада и надаље уздала у речи Запада и дипломатију у односима са Западом. Руска влада и руски народ су схватили да Волфовицева доктрина значи тачно оно што каже и да је усмерена против Русије.
Руска влада је из украјинских напада на далеководе и пресецања струје Криму схватила да марионетска кијевска влада Вашингтона планира да настави сукоб са Русијом.
Вашингтон је од самог почетка био јасан: мета Вашингтона је Асад, а не Исламска држава. И поред недавног напада Исламске државе на Француску, портпарол америчког Стејт департмента, адмирал Џон Кирби, рече да Русија не може бити у коалицији против Исламске државе све док подупире Асада.
Но у сваком злу има и добра. Обарање авиона је вероватно руску владу избавило од коалиције у којој би Русија изгубила контролу над својим ратом против Исламске државе, и пораза, какав би био Асадово уклањање.
Руска влада је сво време држала адуте у својим рукама - али их није одиграла, уздала се у дипломатију. Сада се показало да је дипломатија слепа улица. Ако Русија не заигра праву игру и одигра адуте, биће поражена.
Аутор: Пол Крејг Робертс
Извор: Turkey Has Destroyed Russia’s Hope Of Western Cooperation -- Paul Craig Roberts - PaulCraigRoberts.org
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано за СРБски ФБРепортер
Покровитељ преводилачке делатности блога "Ћирилизовано": Јелички дукат
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!