Српска култура, ћирилица и избори 2016.

 

Пред нама су избори које треба да искористе сви они које интересује српска култура, српска културна баштина и употреба ћирилице као службеног писма да би смо добили важне одговоре од оних који хоће наш глас.

 

Политичка елита је прилично незаинтересована за питања из домена културе, посебно српске, национални идентитет им је споредно питање а ћирилица им је последње питање о коме ће покренути дискусију у току предизборне кампање.

 

Ако су они незаинтересовани ми, грађани Србије,  смо и те како заинтересовани и сматрамо да предизборна кампања заслужује да се искористи да политичка елита да одговор на нека питања из домена очувања српске културе, очувања културне баштине и употребе ћирилице и да се изађе из шаблона да је српска култура, српска културна баштина и коришћење ћирилице маргинално и неважно предизборно питање.

 

Питања су бројна и овде ће се навести само нека:

• Зашто политичка елита Србије целом свету демонстрира своју недоследност и своју неискреност у вези примене службеног језика и писма, односно своју неспремност да се поштују и Устав и закони Републике Србије. Хоћемо у Европу а држава Србија није у могућности да средствима државне принуде обезбеди доследно поштовање уставне и законске норме о употреби службеног језика и писма а то је ћирилица?

• У Србији поприличан број установа културе које имају законску обавезу да доследно поштују законе има сајтове и друга документа на латиници. Да ли то значи да су се управни одбори и директори тих установа (а тиме и политичке странке из чијих су редова) одрекли државе Србије и сматрају да је целисходно и пожељно понижавање ћирилице и непоштовање закона?

• У Србији велики број домова здравља и поприличан број болница има сајтове, натписе и друга документа  на српском који су на латиници. Да ли то значи да су поносни на непоштовање уставног поретка Републике Србије и да је то њихово понашање целисходно и пожељно са становишта Министарства здравља и других органа који о томе треба да воде рачуна?

• Има и образовних установа (факултета и средњих и основних школа) које не поштују Устав Републике Србије и којима је латиница доминантна у примени (сајтови, уџбеници, натписи у установама и други документи). У научно-истраживачким институтима и заводима ситуација је катастрофална. У већини њих је ћирилица протерана као да није ни постојала и као да је највећа имена српске науке никада нису користила.  А јесу.

• Бројне туристичке организације своје сајтове имају искључиво на латиници а слична је ситуација са пропагандним материјалом. Као да нису чули да су у Србији, да их финансирају порески обвезници Републике Србије, и да су у обавези да поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. Слична је ситуација и са локалним самоуправама где неке остављају утисак да нису ни чуле за Србију а камоли за ћирилицу.

• Ситуација је са становишта коришћења ћирилице катастрофална у привреди а посебно у банкарском сектору где раде доказани мрзитељи ћирилице. То им не смета да остварују масне зараде вероватно да би надокнадили душевну бол што раде у Србији у којој се користи омражена ћирилица.
• Ситуација, нажалост, није боља ни у другим областима.

Из тих разлога редакција блога "Нећу да потпишем уговор на латиници" предлаже свима којима је стало до српске културе, очувања српске културне баштине а посебно до ћирилице да искористе предизборну кампању за наметање питања положаја српске културе, очувања српске културне баштине а посебно коришћења ћирилице.

 

Одмах се поставља питање како то урадити? 

 

Треба користити све могуће прилике и сва могућа средства да се чује глас поштоваоца српске културе, српске  културне баштине и корисника ћирилице. Данас у свету Интернета то не би требало да буде проблем. Разумемо се.

 

Наиме:

• Пожељно је свим политичким странкама које се боре за наш глас упутити јавни позив да се изјасне о начинима како ће да заштите српску културу, српску културну баштину и како ће да обезбеде да се ћирилица доследно користи  у свим сферама друштвеног и привредног живота. А ако у примереном року не одговоре ставити их на стуб срама преко јавних комуникационих канала.

• На сваком јавном наступу, где је то могуће, поставити питање заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

• Медијским кућама упутити допис са захтевом да представницима политичких странака поставе питање како ће се односити према питањима заштите српске културе, српске културне баштине а посебно ћирилице.

• На друштвеним мрежама истицати незаконито понашање установа и институција са становишта коришћења ћирилице. Пошто грађани треба да инвестирају свој глас нека пре бирања буде јасно ко је вера а ко је невера. Ко лепо збори а у пракси се руга Уставном поретку Републике Србије, Закону о употреби службеног језика и писма и прецима који нам Србију оставише. А понајвише се руга бирачу који ће му дати глас јер га је елегантно, са стилом, преварио. После избора нема кајања.

• Такође је пожељно интензивирати активности везане за  слање дописа институцијама и установама које не поштују Устав Републике Србије и Закон о употреби службеног језика и писма. На сајту Нећу на латиници - Ресурси има више модела које можете искористити.

• Ово је само оквирни предлог који може да се допуни осталим алатима грађанског активизма (плакати, леци, стикери, билборди, дописи кандидатима за народне посланике, итд.). Ограничење је наша машта и жеља да нешто урадимо.

• Пошто је Сретење значајан датум за историју Србије и Дан државности целисходно је симболично искористити тај дан за општенародону кампању за заштиту српске културе, заштиту српске културне баштине и враћање ћирилице у јавни простор како и заслужује.

Што више захтева то боље.
Нема ограничења у грађанским иницијативама.
Нека се чује глас народа.

Ћирилизовано: Ставови аутора нису обавезно и ставови које заступа овај блог.

Аутор: Милан Милошевић

Извор: Нећу да потпишем уговор на латиници