Пројекат Сербиан ГНУ/Линукс је настао са основним циљем да омогући
корисницима управљање оперативним системом на српском језику и писму.
Ради се о општенјаменској дистрибуцији која представља потпуно функционалан, слободан и бесплатан оперативни систем са комплетом програма који ће одговарати најширем кругу корисника. У многим земљама постоје слични оперативни системи са локализацијом као главним пројектним задатком јер националне дистрибуције популаришу слободан софтвер и чувају посебност једне нације. Познато је да ГНУ/Линукс није само оперативни систем, већ представља дух заједништва, слободе, дијељења и креативности, а прије свега могућност избора. Пројекат Сербиан je недавно објавио доступност свог најновијег издања, трећег по реду, са бројчаном ознаком 2016.
Као основу за образовање дистрибуције коришћен је Дебиан у својој стабилној верзији, а пошто Сербиан има два издања, за графичка окружења одабрани су КДЕ и Опенбокс. Дебиан годинама важи као најстабилнија дистрибуција, а заједно са својих неколико најпознатијих деривата, заузима највећи проценат заступљености међу Линукс корисницима. Исто тако, највећи број упутстава који се могу пронаћи на интернету, примјенљив је за најважније дистрибуције које користе .деб пакете (Минт, Убунту, Дебиан). КДЕ се наметнуо као избор јер посљедњих година важи као најкомплетније окружење, а и из разлога што би могао да омогући лагану транзицију корисницима власничких оперативних система. Опенбокс је одабран као друга крајност у односу на КДЕ, јер захтијева минималну потрошњу ресурса, па се може користити и на рачунарима старијим од десет година.
Најважнији критеријум да би одређена апликација била постављена у колекцију програма који долазе заједно са инсталацијом, јесте стање превода. Захваљујући активном раду преводилачких тимова за Гноме и КДЕ, преведена су главна графичка окружења и њихови пратећи програми. Такође, потпуно је преведено и управљање кроз инсталациони поступак. Поред тога, за актуелно издање 2016 било је потребно, дјелимично или у цјелости, превести 28 апликација. Ако је некада инсталација било ког оперативног система била посао за стручњака, на данашњем савременом Линуксу могао би да се снађе било који просјечни корисник. Не треба заборавити ни практичне могућности ткз. живог диска, који дозвољава да испробате оперативни систем без инсталације на хард диск.
Ако национално писмо и језик нису довољан мотив да би неко прешао на Линукс, могу се навести још неки разлози због којих би корисници могли да га пробају. Као најважнији, сигурност система и личних података. За најзаступљенији оперативни систем годишње се региструје више хиљада нових вируса, док се на Линуксу ради о пар десетина који доносе знатно мању опасност по кориснике. Битан разлог би могла да буде и цијена. Оперативни систем је бесплатан, а уз њега и хиљаде програма за разне намјене, међу којима је и квалитетан канцеларијски пакет. За већину стандардних задатака који се врше на рачунару неће бити потребе за куповином комерцијалних програма. Вриједи поменути да данас није ријетка појава да корисници прелазе на слободни софтвер из идеолошких разлога, јер не желе да буду зависни од одлука једне или двије компаније.
Извор: Фронтал
Ради се о општенјаменској дистрибуцији која представља потпуно функционалан, слободан и бесплатан оперативни систем са комплетом програма који ће одговарати најширем кругу корисника. У многим земљама постоје слични оперативни системи са локализацијом као главним пројектним задатком јер националне дистрибуције популаришу слободан софтвер и чувају посебност једне нације. Познато је да ГНУ/Линукс није само оперативни систем, већ представља дух заједништва, слободе, дијељења и креативности, а прије свега могућност избора. Пројекат Сербиан je недавно објавио доступност свог најновијег издања, трећег по реду, са бројчаном ознаком 2016.
Као основу за образовање дистрибуције коришћен је Дебиан у својој стабилној верзији, а пошто Сербиан има два издања, за графичка окружења одабрани су КДЕ и Опенбокс. Дебиан годинама важи као најстабилнија дистрибуција, а заједно са својих неколико најпознатијих деривата, заузима највећи проценат заступљености међу Линукс корисницима. Исто тако, највећи број упутстава који се могу пронаћи на интернету, примјенљив је за најважније дистрибуције које користе .деб пакете (Минт, Убунту, Дебиан). КДЕ се наметнуо као избор јер посљедњих година важи као најкомплетније окружење, а и из разлога што би могао да омогући лагану транзицију корисницима власничких оперативних система. Опенбокс је одабран као друга крајност у односу на КДЕ, јер захтијева минималну потрошњу ресурса, па се може користити и на рачунарима старијим од десет година.
Најважнији критеријум да би одређена апликација била постављена у колекцију програма који долазе заједно са инсталацијом, јесте стање превода. Захваљујући активном раду преводилачких тимова за Гноме и КДЕ, преведена су главна графичка окружења и њихови пратећи програми. Такође, потпуно је преведено и управљање кроз инсталациони поступак. Поред тога, за актуелно издање 2016 било је потребно, дјелимично или у цјелости, превести 28 апликација. Ако је некада инсталација било ког оперативног система била посао за стручњака, на данашњем савременом Линуксу могао би да се снађе било који просјечни корисник. Не треба заборавити ни практичне могућности ткз. живог диска, који дозвољава да испробате оперативни систем без инсталације на хард диск.
Ако национално писмо и језик нису довољан мотив да би неко прешао на Линукс, могу се навести још неки разлози због којих би корисници могли да га пробају. Као најважнији, сигурност система и личних података. За најзаступљенији оперативни систем годишње се региструје више хиљада нових вируса, док се на Линуксу ради о пар десетина који доносе знатно мању опасност по кориснике. Битан разлог би могла да буде и цијена. Оперативни систем је бесплатан, а уз њега и хиљаде програма за разне намјене, међу којима је и квалитетан канцеларијски пакет. За већину стандардних задатака који се врше на рачунару неће бити потребе за куповином комерцијалних програма. Вриједи поменути да данас није ријетка појава да корисници прелазе на слободни софтвер из идеолошких разлога, јер не желе да буду зависни од одлука једне или двије компаније.
Извор: Фронтал
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!