 |
| Бејаше: Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган (тада премијер) у Истанбулу 3. Децембра 2012. (Извор: Kremlin.ru) |
* Вашингтон би требало добро да поразмисли пре него што својим сунитским савезницима Турској и Саудијској Арабији одобри поход на њихове непријатеље шиите у Сирији. Одобрење сунитским расистима да још дубље утону у секташки рат није рациналан начин блокирања руске експанзије по источном Средоземљу. И сигурно неће послужити остваривању америчких интереса.
* Турска и Саудијска Арабија су преслабе да војно науде интересима Русије. То је руска замка - управо оно што се Русија нада да ће њени непријатељи покушати.
Руско све снажније војно ангажовање у ратом разореној Сирији у корист председника Башара Ал Асада и шиитског блока је регионалне суперсиле - Турску и њеног савезника Саудијску Арабију - начинило нервозним и немоћним да у сиријском грађанском рату учествују на начин који би дао значајну предност многобројним исламистичким групама које се боре против Асадових снага.
Турци и Саудијци су недавно, после вишенедељних преговора, одлучили да покажу мишиће и удруженим снагама уђу у рат високог интензитета на сиријском попришту. Са становишта Запада - опасно, јер се тиме ризикује изазивање још снажнијег руског и иранског учешћа у сиријском сукобу, и иницирање сукоба НАТО-а и Русије.
Пошто је Турска, позивајући се на повреду свог ваздушног простора, 24. новембра оборила руски Су-24, Русија је тај инцидент употребила као изговор за појачавање свог војног присуства у Сирији и бомбардовање "умерених исламиста" - оних који се боре против Асадових снага уз подршку Турске, Саудијске Арабије и Катара. Русија је при томе инсталирала и С-400, напредне системе противваздушне и противракетне одбране.
У страху да ће нови играч витално наудити њиховим плановима за инсталирање сунитског режима у Дамаску, Турска и Саудијска Арабија сада изјављују да су спремне да се непосредно супротставе блоку састављеном од Асадових и руских снага, и шиитских екстремиста из Ирана и Либана.
Турски премијер Ахмет Давутоглу је то 9. фебруара изнео на већ нам познато и пословично "Турска лаје али не уједа".
"Нико не сме да заборави како су совјетске снаге, снаге једне хладноратовске суперсиле, ушле у Авганистан и из њега изашле понижене. И они који су упали у Сирију ће изаћи понижени."
Другим речима, Давутоглу је Русима поручио да се носе из Сирије јер Турци долазе. Руси се нису потрудили ни да одговоре, само су наставили с бомбардовањем.
Турска стално прети да ће повећати своје војно присуство у Сирији. Потпредседник турске владе Јалчин Акдоган је обећао да Турска више неће бити у "дефанзиви" у заштити својих државно-безбедносних интереса због дешавања у Сирији: "Може ли неки тим да све време игра дефанзивно а опет да добије утакмицу? ... Дефанзивом ништа не можете освојити - само ћете изгубити и оно што имате. У региону је ситуација веома сложена и на њу се мора одговорити адекватно, а не допустити да се све заврши повлачењем због бриге и страха."
Да ли чланица НАТО-а Турска хоће рат зарад својих секташких сунитских циљева? Да ли ће јој се у томе придружити Саудијска Арабија? Ако није блеф, сунитски савезници сигналишу још једно крваво поглавље секташког прокси рата у Сирији.
Прво, Саудијска Арабија је најавила да ће послати ратне авионе у ваздухопловну базу Инџирлик у јужној Турској, одакле амерички и други савезнички авиони крећу у бомбардовање сиријских упоришта Исламске државе. Представници саудијске војске тврде да ће њихови авиони интензивирати ваздушне операције у Сирији.
Друго, а што више забрињава, турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу је рекао да би Турска и Саудијска Арабија могле да се укључе у копнене операције на тлу Сирије. Такође је признао да две земље одавно изводе прекограничну операцију у Сирији - али је то, наравно, све под изговором борбе против Исламске државе, док се уствари помажу сунитске групе које се боре против шиитског блока. Међутим, Турска се још није одлучила на војну интервенцију.
За коју су Саудијци изгледа спремнији. Саудијски бригадни генерал је рекао да већ постоје планови за здружену турско-саудијску копнену операција у Сирији. Он је чак додао да ће се турски и саудијски војни стручњаци срести у наредним данима да утаначе "детаље, задатке јединица и улогу сваке земље".
Сиријски режим је на то узвратио саопштењем у којем се каже да би свака копнена операција унутар суверених граница Сирије била "агресија којој се мора одупрети"
Запад би требало да буде забринут ако се два битна америчка савезника - Турска и Саудијска Арабија одлуче на рат против чудног бућкуриша од непријатеља који се боре на тлу Сирије - Арапске војске Сирије, џихадиста, разних шиитских снага и, најважнијег, Русије - а све због подршке "умереним" исламистима. Такав потез би могао да изазове још гору катастрофу која би Сирију тресла можда и 10-15 година.
Нова сунитска авантура вероватно ће приморати Иран да повећа своје војно ангажовање у Сирији. То ће створити напетост између савезника, Турске и Саудијске Арабије, и Ирака у чијој влади доминирају шиити. Такође, сукоб се може проширити и дестабилизовати друге делове Блиског истока, где би сунитски блок, којег чине Турска, Саудијска Арабија и Катар, можда морао да се укључи у нове прокси ратове против шиитског блока и Русије.
А Турска и Саудијска Арабија су преслабе да војно науде интересима Русије. То је руска замка - управо оно што се Русија нада да ће њени непријатељи покушати.
О аутору: Бурак Бекдил је новинар турског дневника "Хуријет" из Анкаре и сарадник Блискоисточног форума
Извор: Gatestone Institute (погледати About Gatestone Institute)
Превод: Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!