Koliko ljudi planeta Zemlja može da prehrani i da li je sadašnji broj
stanovnika možda prevelik za resurse kojima raspolaže? Na to pitanje
nekoliko naučnika pokušalo je da da odgovor.
-
Nije problem broj stanovnika koji naseljava Zemlju, već broj potrošača i
način i priroda trošenja resursa. Svet ima dovoljno resursa za svačije
potrebe, ali ne i za svačije pohlepe– kaže Dejvid Satrevajt, saradnik
Instituta za životnu okolinu i razvoj iz Londona.
Do nedavno broj ljudi na planeti bio je relativno mali. Do pre 10.000 godina broj ljudi na Zemlji verovatno nije prelazio nekoliko miliona, milijardu tek oko 1800, a dve milijarde tek oko 1920.
Trenutno na svetu živi populacija od 7,3 milijarde ljudi. Prema procenama Ujedinjenih nacija do 2050. godine broj stanovnika na planeti mogao bi da se popne na 9,7 milijardi, a do 2100 čak 11 milijardi. Da li su to brojke koje treba da nas zabrinu?
Porast stanovnika tako je veliki za tako kratak vremenski priod da je gotovo nemoguće predvideti posledice. Iako se predviđa da će broj ljudi preći 11 milijardi do kraja veka niko ne zna da li je to održivo za sve nas.
Satervajt kaže da se najveći porast očekuje u veliki gradovima i urbanim centrima trenutno siromašnih ili zemalja iz kategorije srednje bogatih, ali da to neće značajno uticati na potrošnju resursa, jer tradicionalno, ove sredine i nisu veliki potrošači.
- Znamo da zemlje sa malim prihodima emituju manje ugljen dioksida po osobi na godišnjem nivou. Bogati gradovi emituju i do 30 tona ugljen dioksida po osobi godišnje - kaže Satrevajt.
Jedna od gradova koji je izuzetak od ovog pravila je Kopenhagen koji iako spada u red razvijenih gradova emituje daleko manju količinu ugljen dioksida.
Naveća opasnost ukoliko bi se broj stanovnika zaista povećao na 11 milijardi je ukoliko bi oni zadržali sadašnje navike u potrošnji. U tom slučaju porast broja stanovnika mogao bi značajno da smanji resurse kojima planeta raspolaže.
Dijana Ivanova sa Norveškog fakulteta nauke kaže da iako svi najčešće upiremo prst u industriju kada je globalno zagrevanje u pitanju, najveći uticaj na efekat staklene bašte imaju domaćinstva, čak 60 odsto. Upravo zbog toga, ova naučnica upozorava da moramo da menjamo navike.
Ako je populacija od 11 milijardi ljudi neodrživa, koliko stanovnika bi planeta trebalo da ima da bi to bilo održivo?
Kori Bredšo sa Univerziteta Adelaida u Australiji kaže da je nemoguće odrediti tačnu cifru jer to zavisi od proizvodnje hrane, poljoprivrede, saobraćaja i proizvodnje električne energije.
Да ли су зато TRIPUT VEĆE KAZNE ZA RODITELJE Ko neće da vakciniše dete plaća 150.000 ?
Стога, да подсетимо: Како се борити против присилне вакцинације (ПДФ)
Извор: Da li na svetu ima PREVIŠE LJUDI?
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
 |
Do nedavno broj ljudi na planeti bio je relativno mali. Do pre 10.000 godina broj ljudi na Zemlji verovatno nije prelazio nekoliko miliona, milijardu tek oko 1800, a dve milijarde tek oko 1920.
Trenutno na svetu živi populacija od 7,3 milijarde ljudi. Prema procenama Ujedinjenih nacija do 2050. godine broj stanovnika na planeti mogao bi da se popne na 9,7 milijardi, a do 2100 čak 11 milijardi. Da li su to brojke koje treba da nas zabrinu?
Porast stanovnika tako je veliki za tako kratak vremenski priod da je gotovo nemoguće predvideti posledice. Iako se predviđa da će broj ljudi preći 11 milijardi do kraja veka niko ne zna da li je to održivo za sve nas.
Satervajt kaže da se najveći porast očekuje u veliki gradovima i urbanim centrima trenutno siromašnih ili zemalja iz kategorije srednje bogatih, ali da to neće značajno uticati na potrošnju resursa, jer tradicionalno, ove sredine i nisu veliki potrošači.
- Znamo da zemlje sa malim prihodima emituju manje ugljen dioksida po osobi na godišnjem nivou. Bogati gradovi emituju i do 30 tona ugljen dioksida po osobi godišnje - kaže Satrevajt.
Jedna od gradova koji je izuzetak od ovog pravila je Kopenhagen koji iako spada u red razvijenih gradova emituje daleko manju količinu ugljen dioksida.
Naveća opasnost ukoliko bi se broj stanovnika zaista povećao na 11 milijardi je ukoliko bi oni zadržali sadašnje navike u potrošnji. U tom slučaju porast broja stanovnika mogao bi značajno da smanji resurse kojima planeta raspolaže.
Dijana Ivanova sa Norveškog fakulteta nauke kaže da iako svi najčešće upiremo prst u industriju kada je globalno zagrevanje u pitanju, najveći uticaj na efekat staklene bašte imaju domaćinstva, čak 60 odsto. Upravo zbog toga, ova naučnica upozorava da moramo da menjamo navike.
Ako je populacija od 11 milijardi ljudi neodrživa, koliko stanovnika bi planeta trebalo da ima da bi to bilo održivo?
Kori Bredšo sa Univerziteta Adelaida u Australiji kaže da je nemoguće odrediti tačnu cifru jer to zavisi od proizvodnje hrane, poljoprivrede, saobraćaja i proizvodnje električne energije.
Да ли су зато TRIPUT VEĆE KAZNE ZA RODITELJE Ko neće da vakciniše dete plaća 150.000 ?
Стога, да подсетимо: Како се борити против присилне вакцинације (ПДФ)
Извор: Da li na svetu ima PREVIŠE LJUDI?
Приредио: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!