Ћирилизовано : ЛиБРЕ! часопис: Сербиан ГНУ/Линукс

ЛиБРЕ! часопис: Сербиан ГНУ/Линукс - две године после

Текст је објављен у ЛиБРЕ! часопису број 44.
Аутор је Дејан Маглов.

Сећате ли се мини-серијала текстова о нашој првој линукс дистрибуцији? Серијал смо почели у двадесет трећем броју часописа, у марту 2014. године, и тада су неки од нас почели да користе ову дистрибуцију. Период од две године је сасвим довољан да можемо поново да „бацимо поглед” на овај пројекат и да видимо шта се остварило од започетог.

Лична искуства

Подсећамо вас да Сербиан 2014 није имао активирану опцију живог диска, па је аутор овог текста и рецензије од пре две године био приморан да инсталира Сербиан како би га тестирао и писао о њему. Од тада до данас, Сербиан је стални становник тврдог диска на ауторовом рачунару. Првих пола године је био само оперативни систем за тестирање, па је, пошто је „издржао цело малтретирање”, добио је и специјалног брата.

Ништа вам није јасно? Објаснићемо вам. Пошто се оригинални Сербиан показао одлично, редакција ЛиБРЕ! часописа је замолила аутора Сербиана да искомпонује верзију Сербиана само за редакцију. За верзију коју смо назвали ЛиБРЕ! Сербиан, сами смо изабрали апликативни софтвер који ће бити прединсталиран и променили смо му графички дизајн да се на први поглед види да је то прилагођена дистрибуција за нас. ЛиБРЕ! Сербиан је „живи” Гну-Линукс са графичким окружењем Опенбокс. Требало је да буде објављен на нашем сајту. Типланови се нису остварили због проблема са хостингом, али ко зна, још није касно.

ЛиБРЕ! Сербиан је спасио један број часописа. Наиме, у време припреме за објављивање једног броја часописа прошле године, главном графичару је тврди диск престао да ради. Био је викенд и није било шансе да купи нови. Добар део припреме тог броја одрадио је уз помоћ живог ЛиБРЕ! Сербиана подигнутог са УСБ стика. Чак и кад је купио нови тврди диск, најбржи начин да се оспособи за продуктиван рад била је инсталација ЛиБРЕ! Сербиана који има сав потребан прединсталирани апликативни софтвер, па је читав процес прилагођавања система за рад у пројекту трајао мање од пола сата. Од тада ова верзија Сербиана је постала главни оперативни систем продуктивне машине главног графичара.

Сербиан некад и сад

Ако питате за мишљење аутора овог текста, Сербиан је издржао пробу времена. И поред свих малтретирања остао је стабилан баш као што се очекује од једног Дебијана. Оно што је најважније за аутора је да се за ове две године није десило ниједном да систем погуби неки урађени рад због својих „мушица”. Ако се то некада и десило, била је искључива кривица корисника који је игнорисао упозорења.

За ове две године Сербиан је имао три главне верзије. Нова верзија, по обичају, објављује се крајем јануара (КДЕ) и почетком фебруара (Опенбокс) и носи у називу поред имена и годину (Сербиан 2014, 2015. и 2016). Поред освеженог софтвера, нове верзије краси и нови графички дизајн који је по правилу инспирисан српским обележјима, традицијом и уметношћу. О укусима не треба расправљати, али наше лично мишљење је да је и у погледу дизајна Сербиан напредовао из верзије у верзију. Од релативно простог дизајна из 2014. године који краси двоглави орао који настаје из ватре као феникс, преко средњовековног мрачног српског ритера, верзију Сербиан 2016 инспирише годишњица доласка прве штампарске пресе у Србију.

По потреби, односно условљено развојем стабилног дебијана и апликативног софтвера, Сербиан је издавао и неколико подверзија попут Сербиана 2015.1 (прелазак са стабилног Визија на нову стабилну Џеси). Све време свог постојања Сербиан је сјајно одржаван и потпуно актуелан и то не само оперативни систем, него и прединсталирани апликативни софтвер. Актуелни Сербиан 2016 базиран је на стабилном Дебијану 8.3 Џеси са верзијом 3.16.0 кернела Линукс, са актуелним пакетом најпопуларнијег слободног апликативног софтвера. Пакет прединсталираног софтвера се није суштински мењао од прве верзије, само се редовно освежава.

Фаме и предрасуде које су пратиле Сербиан

Појава Сербиана је подигла много прашине. О томе смо писали пре две године. Шта се променило у међувремену? Углавном, став према овом пројекту. Више скоро никоме не смета што је то уствари Дебијан. Сад већина схвата да стабилност Дебијана представља плус за овај пројекат, чак већи него што би то био неки оригинални експеримент. Сама чињеница да пројекат већ живи две године је срушила скептицизам свих који су помислили да ће ово бити само краткотрајни експеримент. Сербиан је дуговечнији од cp6 линукса, који је био први сличан пројекат који је покренут са великим очекивањима, чиме се већ сад квалификује да буде бољи пројекат од поменутог.

Одабир верзија са КДЕ-ом и Опенбоксом се показао као добар. За ауторе Сербиана ово је био изнуђен избор због познавања управо ових графичких окружења, а за кориснике се то испоставило као добар избор између најлепшег и најлакшег, а самим тим и најбржег графичког окружења. Локализација и њена стандардизација су и даље основни пројектни задатак Сербиана. У овом тренутку још није све идеално, али и на том пољу овај систем напредује. Смер којим је кренуо ЛиБРЕ! часопис важи и за Сербиан у овој области. Све што се може лако превести на српски, треба превести, а оно што не може, треба транскрибовати. Мислимо да и корисници све више прихватају овакав концепт локализације у сектору информационих технологија.

У потпуности су нестале критике усмерене према дизајну Сербиана. Иако су симболи и даље национални, сада сви схватају да нису злонамерни, него да су једноставно у служби обележавања националне дистрибуције. Овоме доприноси и унапређење дизајна из верзије у верзију.

За крај

Шта на крају рећи? Осећамо задовољство због тога што смо одмах на почетку препознали да је овај пројекат добар, што смо га подржали као часопис и што је само време показало да смо били у праву. Драго нам је и да је заједница прихватила пројекат на прави начин и да га више не саплиће ако не може да помогне. За крај можемо само да пожелимо да се пројекат даље развија и да буде дуговечан. Пуно среће и успеха у даљем раду желимо Дебијан Србији.