Читати књиге, прочитати човека

Илустрација Срђан Печеничић

Када неки писац ствара књижевно дело, он заправо осмишљава више различитих ликова које доводи у међусобну везу према замишљеном току радње. Он не представља ликове само кроз то како изгледају, шта говоре и како се понашају, већи нас уводи у њихов унутрашњи, емотивни свет, показујући нам збивања у њиховим душама.

Читајући о неком лику, откривамо његове унутрашње пориве и жеље, скривене емоције, интимна размишљања, тајне планове за остварење личних циљева. Сваки од ових ликова има неку своју психологију, унутрашњу логику. Сваки би могао да буде литерарно представљање неког стварног човека.

Читање подстиче бројне менталне функције, пре свега замишљање. Када читамо неко литерарно дело, речи и реченице у нашој свести претварамо у одговарајуће менталне слике, представе.

Задовољство читања и јесте у тој интеракцији пишчевог текста и побуђивања наших менталних представа. Некада се тај интерактивни процес назива кооперативна имагинација.

За разлику од читаоца књиге, којег прочитано побуђује да створи одређени ток менталних представа, ментални процеси гледаоца филма или телевизије много су пасивнији. Гледалац свим чулима упија унапред задате стимулусе.

Нема много разлике између онога што гледа и што себи представља у свести. Код гледања филма кооперативна имагинација је минимална, померена на ниво гледаочевих брзих асоцијација и несвесних реакција.

Још важније је то што је филму много теже да гледаоцу представи унутрашњи свет, психологију одређеног лика, него што прочитано то може читаоцу. Гледаоцу остаје да растумачи одређени лик на нивоу површног, видљивог и изговореног.

Измиче му размишљање, унутрашњи говор, интимна дилема и унутрашња борба датог лика. Зато је читање веома важно за развијање разумевања доживљавања других људи – емпатије.

Одрасли читач у прочитаном тежи да препозна оне ситуације које је доживео у властитом животу, да у другима нађе себе. А млади читач, дете или млада особа која још нема довољно личног животног искуства, кроз прочитано учи о људима, о њиховој унутрашњој психологији.

Он учи да се људи разликују и од њега и међусобно, као и да ће се боље сналазити међу људима уколико разуме те различитости.

Веома је важно да млади људи читају јер, упознајући се са ликовима, они упознају „људе” изнутра. Зато можемо да кажемо да је читање литературе веома важно за развијање емоционалне и социјалне писмености младих људи.

Нажалост данас је у генерацији младих гледање у великој мери истиснуло читање. Како ће се то одразити на способност нових генерација да се уживе у друге – време ће показати. Они родитељи који не желе да ризикују, наћи ће начина да код деце развију љубав према књигама.


Аутор: Срђан Печеничић
Извор: Политика