Председник
Белорусије је
учинио неочекивани
трговачки
корак: за
продају
фабрике тегљача са точковима Русији,
он заузврат
тражи нафтно
поље.
"И не
треба нас критиковати због тога"
- додао је он. Иако су ови тегљачи
изузетно важни
– на њима
се на пример превозе
балистичке ракете "Топољ", изгледа
да Русија већ има своје алтернативе.
Белорусија је спремна да изађе у сусрет Русији и прода Мински завод тегљача са точковима (МЗКТ- Минский завод колесных тягачей), изјавио је председник Белорусије Александр Лукашенко. Међутим, заузврат, тражи ништа мање него нафтно поље које даје 10 милиона тона нафте. То је половина од 22 милиона тона годишње колико данас Белорусија купује од Русије по сниженој цени.
"На
крају крајева, у совјетско доба много
тога смо изградили код вас
(на територији РСФСР). Лангепас
(град у западном Сибиру прим. прев.)
на пример и
друга места где смо
градили, вадили
нафту у Русији, као
у домовини"- рекао је Лукашенко.
Белорусија
прагматично гради односе, "и не треба
нас критиковати
због тога", додао је он.
Очигледно,
то је био одговор белоруског
Батка
на недавне изјаве руског премијера
Дмитрија Медведева да пренесе
производњу камионских
шасија са
МЗКТ на КамАЗ (Камский
автомобильный завод – Камска фабрика
аутомобила), јер је
Белорусија одбила
да прода фабрику
Русији.
Судећи
по свему, Лукашенко
је и сам увидео бесмисленост постављене
цене своје фабрике,
а и да
му нико неће продати
нафтно поље. Русија то
не практикује из разумљивих
разлога. "Дајте
да се договоримо:
да нам помогнете у том смислу
а ми ћемо изаћи
у сусрет по том (продаја
МЗКТ). Зашто нема одговора? Претпоставите
сами"- рекао је
шеф белоруске државе.
Интерес
Русије за
ову
фабрику
је тешко проценити. Минска
фабрика тегљача
производи за
Русију шасије за ракетне
системе
"Искандер",
системе
вишецевних лансера ракета "Ураган",
"Смерч",
"Град", "Торнадо" све верзије,
противавионске ракетне системе
противваздушне одбране "Тор" и
"Бук",
ПВО системе С-300 и С-400. На шасији МЗКТ
такође базирају
мобилни
ракетни
комплекси
"Топољ",
"Топољ-М",
"Јарс"
и "Рубеж".
Према различитим подацима, 60
до 90% производње
МЗКТ зависи од наруџби
државне одбране Руске Федерације.
Међутим,
у Русији се последњи пут о продаји фабрике
у Минску
јавно расправљало
2011. године. Тада
је Минск одбио да
прода Москви
контролни пакет МЗКТ. Да ли се
сада воде преговори
о продаји,
није званично објављено.
Али повремене информације о
активностима
око овог питања указују да преговарачки
процес и даље траје,
каже први потпредседник
руског
Савеза инжењера Иван Андријевски.
У том
случају, такве изјаве са
обе стране могу
бити елемент преговора.
Лукашенко је увек активно штитио
своју имовину, галамећи
да он никада не би продавао за ситне
паре (исто
је било при продаји,
на пример, белоруског
гасног
транспортног
система,
који је на крају ипак отишао у "Гаспром").
Русија покушава да смањи
надменост комшије,
подсећајући га да већ има своје шасије
сличне белоруским
и да
тврдоглавост Минска ништа добро неће
донети
фабрици.
У Минску
су скептични да
је Русија у стању
да развије своју врсту тегљача
и шасија
и одустане
од белоруских. Па
и 2011. године је такође
било
таквих
разговора,
али Москва и даље купује опрему у фабрици
у Минску.
Поред тога, белоруска
опрема је јефтинија и у њен
развој не
треба инвестирати
огромне своте новца.
Међутим,
за пет година, Русија би могла да произведе
пристојне
замене. Руска
Федерација је
већ почела
замену
платформи са
точковима МЗКТ још
2010. године. При
том су војни
извори незванично
рекли
да домаће шасије боље испуњавају услове
стратешких ракетних
снага.
Руска
платформа је
боља
у односу на производе фабрике
у Минску по
носивости и проходности.
Тако је код
"белоруса"
носивост 80 тона, док је руског
- 85 т.
Брзина ван
путева 35-40 км/ч односу
на 30 км/ч
код
"белоруса".
Савладава
дубину
газа од 1,5 м,
а "белорус"
- 1,1 м.
Русија
производи три типа
машина: 16-осовински
тегљач
носивости преко 85
тона ће бити главна платформа
за лансирне
системе; 12-осовински
тегљач
носивости преко 50
тона ће се користити као мобилни
објекат за смештај посада, комуникациони
центар,
командно место,
штаб, центар
за обезбеђење борбеног дежурства.
Трећи камион
из породице је
тегљач са
точковима са
погоном по систему
осам пута
осам, без каросерије са
рудом за
качење приколица.
На
приколици, он је у стању да носи тежину
од 90-165 тона.
Информације
о тегљачима
су тајна. Међутим,
прошле године у јавности
су почеле да се
појављују фотографије
и видео снимци
руских
нових производа
- директног конкурента
белоруских производа произведених у КамАЗ-у. Јављено
је да је на
форуму
"Армија
2015" одржана
затворена
презентација сва три прототипа поменуте
породице.
Тегљаче
сличне белоруским
развијају не само у "Камазу",
већ
и у
Брјанској
фабрици аутомобила.
У марту ове године концерн "Алмаз -
Антеј" - произвођач ПВО
система С-400 "Тријумф" – изјавио
је да је спреман да
потпуно одустане од куповине производа
МЗКТ у корист сличне
технике из
Брјанске
фабрике аутомобила. Саопштили
су да је БАЗ-6909 тегљач
са
точковима са
погоном по
систему осам пута
осам изабран да носи
главне елементе С-400
на шасији са
точковима, а у
перспективи и С-500
"Прометеј". "Алмаз
- Антеј"
се пожалио да
у Минску
траже потпуно плаћање унапред а притом
не гарантују
рок
извршења наруџбе.
КамАЗ
први
пут
показао нови тегљач
за
ракете...
Тако,
судећи по свему,
Русија ако не ове године, онда
врло брзо
може заменити
белоруске тегљаче.
Зашто онда Москва наставља да преговара
о куповини фабрике у Минску? Разлога
заправо има.
"Ако
реално
проценимо
ситуацију, сада
је МЗКТ у стању да
потпуно задовољи
потребу руске одбрамбене индустрије у
платформама
са точковима за
тешко наоружање. Док руске компаније
могу понудити сличне
само за одређене врсте оружја ", - каже
Иван Андријевски.
Према његовим речима, Русија може
произвести
комплет сличних
производа
онима из
Минске фабрике
за
три или четири
године, под условом
доброг
финансирања.
"При
том,
није тако лако
развити
замену
за
научни потенцијал
који је прикупљен
у
МЗКТ– треба
као минимум надмашити белоруске
стручњаке.
Поред тога у
оваквим пројекатима
увек постоје ризици: производи
МЗКТ су
већ испробани, а какви
ће бити руски аналози
је непредвидиво.
Такође, неопходно је реално проценити
и финансијске могућности Русије, које
су сада знатно смањене" - објашњава
Андријевски.
Због тога
је сасвим јасан
интерес Русије за
МЗКТ. Али и
за белоруску
фабрику интеграција
са Русијом није ништа мање важна, јер
је у супротном чека
тужна судбина. "Руско тржиште је
кључно
за МЗКТ - појављивање руских
сличних производа
би довело
до пропадања
фабрике. Такође је
потребно улагање у даљи развој предузећа,
које може дати Руска Федерација. Извоз
МЗКТ на европско и друга тржишта
је проблематичан"- каже Андријевски.
Заменик
директора Центра
за анализу стратегија
и технологија Константин Макијенко
не искључује могућност да све ове изјаве
око
МКЗТ могу бити предмет трговине између
две земље. Међутим, он сматра да је Русија
сада више него икада спремна
да одустане
од белоруских
тегљача.
"Стратегија
замене
увоза се односи не само на западну
и украјинску
технику,
то јест, производа земаља које су увеле
санкције Русији.
То је глобални концепт. Русија се
опекла у Украјини
и Европи и
има циљ да
изврши замену
увоза
у целом
спектру" - каже стручњак. "После 2014. године, све
се радикално
променило. Ми сада живимо у потпуно
другачијој ситуацији – спољнополитичкој,
технолошкој,
економској.
То што
је било 2011. године, данас нема никакво
значење" - каже
Макијенко.
Посебно
што од
Белорусије, упркос чињеници да је
најближи савезник Русије и која је део Евроазијске економске уније, можете
очекивати свашта.
"Александр
Григорјевич
(Лукашенко) се
не понаша као
савезник. Он
је савезник какав је Николај Чаушеску
(румунски председник) био Совјетском
Савезу. Русија
је научила лекцију
па замена
увоза укључује и белоруску робу" - каже Макијенко.
"Лукашенко
може да прода свој МЗКТ коме
хоће. Али коме
ова фабрика заиста
треба? Кинези сами могу да ураде све,
зашто би
развијали
белоруско?
Русији такође
ова фабрика
није интересантна.
Ми смо спремни да у потпуности напустимо
белоруску
производњу.
Алтернативе,
барем за стратешке системе, имамо
спремне,
или ће ускоро
бити спремне", - каже војни стручњак.
Лукашенко у
последње време заиста кокетира са Западом.
Крајем
марта ове године у Белорусију је дошао
помоћник секретара одбране САД за
Русију, Украјину и Евроазију Мајкл
Карпентер,
који је водио
преговоре са министром
одбране Белорусије
Андрејем
Равковим
о
активном зближавању
између две земље. Пре тога, директор
Националне обавештајне агенције
САД Џејмс
Клепер
је рекао да Сједињене Америчке Државе намеравају
да привуку
белоруски режим на Запад.
Аутор:
Олга Самофалова
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!