Шведски поглед на битку код Полтаве

Краља Шведске изули. Тако је Карла XII и хетмана Ивана Мазепу оваплотио уметник после бике код Полтаве

Напомена преводиоца, Мирослава Младеновића:

Ово је симпатичан текст објављен 24. јуна 2009. у украјинском листу Сјеводња поводом 300-годишњице бике код Полтаве - четири године пре Мајдана, док су још били Украјинци а не Укри и говорили руским а не украјинским језиком. Начин размишљања Швеђана објашњава садашње „нежне“ покушаје да се Шведска угура у НАТО. У тексту не хвале Мазепу нити помињу да је прво издао краља Пољске, па цара Русије, на крају и краља Шведске. Обећао је пољацима Кијев, Чернигов и Смоленск ако добије титулу кнеза и власт у Витебску и Полоцку, који је, успут буди речено, један од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Не помињу да га је одликовао цар Петар „Орденом Јуде“, а подсмевају се незнању Швеђана. У суботу 07.05. се Потрошенко налупетао док је откривао споменик Мазепи на Саборном тргу у Полтави, мада је хетмана мало помињао иако им је он велики херој јер се за Украјину борио против - Руса. Већи део говора је опет био о Русији него о Украјини.

Битка код Полтаве (рус. Полтавская битва, швед. Slaget vid Poltava) одиграла се 28. јуна 1709. године (8. јула по грегоријанском календару). Била је то преломна битка Великог северног рата између Русије под царом Петром Великим и Шведске предвођене краљем Карлом XII.

На почетку битке руска царска војска је бројала 45,000 војника и 72 артиљеријска оруђа. Њихов противник су били 25,000 шведских војника са само 4 исправна оруђа. Руску војску су предводили: Петар Велики, Александар Меншиков и Борис Шереметјев. Шведску војску су предводили: краљ Карл XII, Карл Густав Ренскјолд, Адам Лудвиг Левенхаупт и Адам Фридрих фон Штакелберг. Хетман Иван Мазепа се са својим козацима сврстао на страну Швеђана.

Битка се одиграла код Полтаве у данашњој Украјини.

Битка је окончана потпуним уништењем шведске војске. Овим поразом је Шведска трајно изгубила статус велике европске силе, док је Русија заузела њено место. Краљ Карл и Иван Мазепа су избегли са 1500 војника у турску Молдавију, где је краљ провео 5 година у егзилу пре повратка у Шведску.

Иван Мазепа је анатемисан због кршења заклетве цару и умро у изгнанству три месеца после битке код Полтаве.

Шведски поглед на битку код Полтаве: "Мазепа - руски цар, а Швеђани су ратовали за Украјину"

300-та годишњица битке код Полтаве скромно ће се прославити ових дана у Полтави. Швеђани, за које ова изгубљена битка представља почетак краја њихове моћи, организују бројне изложбе и семинаре о узроцима пораза свог великог краља. Шведски историчари и обични грађани су нам рекли шта мисле о битки код Полтаве.

У време битке код Полтаве Шведска је била европска суперсила са јаком војском. Швеђани контролишу балтичке државе, приобално подручје Пољске, Немачке, Данске и Русије. На крају су Швеђани повратили и област Кексхолм (од 1944. - руски град Приозерск) и Ингемарландију (подручје на обалама Финског залива и Неве, која је омогућавала приступ Балтичком мору). Под контролом Шведске је била и Финска. Швеђани су у периоду 1660-166. учврстили своју владавину, потписавши мировни споразум са Пољском, Данском и Русијом. Међутим ниједна од ових земаља није се помирила са губитком земље и 1700. године Данска, Саксонија и Русија се уједињују против Шведске. "Они су желели да искористе моменат када је 1697. на шведски трон дошао 14-годишњи Карл XII. Ове три земље су објавиле рат Шведској" - каже историчар Дејвид Ален. Зато Северни рат којем припада и битка код Полтаве, Швеђани сматрају одбрамбеним.

"Смисао свих акција шведског краља је био да сачува Шведску у облику у којем је наследио од свог оца. Иако је, наравно, тешко објаснити како се Шведска брани у Полтави. Али то је типично за шведску политику. Пре свега избећи рат на својој територији" - каже за Сјеводња (Сегодня) професор историје Универзитета у Хелсинкију Мати Клинге.

Већина Швеђана, како историчари тако и обични грађани, су збуњени када чују да се многи Украјинци према њиховом походу у Полтави односе као према агресији. По њиховом мишљењу, то је наопако: они су бранили интересе не само Шведске него и Украјине, борећи се против Петра I, а тобоже Мазепа се "успут" придружио, јер је био незадовољан савезом са Русијом.

"Неразумљиво је зашто многи у Украјини виде Мазепу као издајника – зар је шведски краљ као савезник био гори од руског цара?" - каже за Сјеводња студенткиња Петра Ериксон, студент историје на Универзитету у Стокхолму.

Истина, ни у време Карла нису сви Швеђани подржали савез са Мазепом. "Карла XII у Европи су сматрали браниоцем лутеранске вере. Наравно, многи од његових подређених нису били задовољни чињеницом да је лутерански краљ у савезу са православним Мазепом и његовим козацима, али нико није смео да се супротстави. Одлуке је лично доносио сам Карл ..." - рекао нам је професор славистике на Лунд Универзитету, историчар Љубомир Ђуровић.

Северни Ахил је добио метак у пету

Карл XI и данска принцеза Улрика Елеонора-старија су добили будућег шведског краља Карла XII 17. јуна 1682. Имао је шесторо браће и сестара, али су преживели, осим њега, двоје - старија сестра Хедвиг Софија и Улрика-Елеонора млађа. Као дете, одушевљавао се ловом и убио медведа са 11 година.

Његов отац је умро на Ускрс 1697. године од рака желуца, и Карл XII, који је у то време још није напунио 15 година, морао је да заузме његово место. Миран живот није дуго трајао, већ са 18 година је напустио Шведску и отишао у рат. Шведски архиви чувају његову дирљиву преписку са својом старијом сестром Хедвиг Софијом са којом се често дописивао. Петар Енглунд пише да је, по сведочењу Карлових савременика, он био јако суров и хладнокрван и да су емоције на његовом лицу видели само у данима када је оплакивао Хедвигину смрт (умрла је годину дана пре битке код Полтаве).

Карл је био велики изузетак за своје време: није пио алкохол и није набављао романе. "Лутерански свештеник Данијел Крман, који је пратио Карлову војску на Северном походу, оставио је веома позитивне коментаре у свом дневнику. Према његовим речима, Карл је био веома скроман човек, јео је брзо, једноставно, није се облачио раскошно. Ни пиво није пио ..." - каже професор славистике на Лунд Универзитету, историчар Љубомир Ђуровић. Према мемоарима савременика, Карл је био веома отпоран на физичку бол, практично је није осећао.

Он се никада није оженио, а једном је рекао да је ожењен за војску. "Карл је био легендарни краљ кога сада обожавају шведски националисти. Лако је комуницирао са својим војницима. Био је са својом војском у свему, чак и већини мањих битака и увек био на коњу на бојном пољу. На путу до Полтаве, био је обучен у веома једноставну зимску одећу од једноставне тканине" - каже за Сјеводња професор историје на Универзитету Упсала Петер Ериксон.

Карла су сматрали скоро нерањивим. По легенди, веома популарној у војсци, у младости га је зачарала вештица тако да га није хтео ни метак ни мач. Дакле, Карл је био нека врста фетиша за војнике, а када је тешко рањен у ногу у Северном рату, војници су били шокирани. "Метак је прошао кроз чизму, ударио у пету, прошао кроз стопало, разбио кости и изашао код палца" – пишу наши историчари. Многи су у томе видели мистични смисао зато што су Карла звали Северни Ахил, а као што је познато, и митски син земље је умро због ране на пети. После пораза код Полтаве, сујеверни Швеђани су почели да причају да је рана нерањивог краља била лош предзнак.

Храна од Мазепе. Неки шведски историчари тврде да се Карл дописивао са Мазепом од 1706. преко свог штићеника, пољског краља Станислав Лешинског. Тобоже, било је чак и позива у Украјину од Мазепе, али други научници се не слажу са тим. Према професору словенских језика на универзитету Лунд Љубомиру Ђуровићу, Мазепа је сазнавши да Карл потискује Петрову војску од запада према истоку само понудио да му помогне са храном и смештајем војске у Украјини.

Браниоци Полтаве бацали мачке на Швеђане 

Слика Маренса Дениса млађег. Битка код Полтаве. Швеђани планирали изненадни напад ноћу, али су залутали и изгубили

 Карл је освојио Гродно 28. јануара 1708., 4. јула заузео Головчин - пут до Дњепра је био отворен, и ту, у близини Могилева, војска је поставила логор да остане месец дана. Према шведским историчарима, Руси су изабрали тактику малих битака – мале јединице су изненада нападале шведске истурене одреде и кидале им нерве. Војска је дошла до Батурина, међутим, Руси су дошли ту први, опљачкали га и побили већину становника главног града хетмана Мазепе. Причало се да је Петар сазнао за договор хетмана који је наводно обећао зимовање Швеђанима у Батурину. Коначни споразум са шведским краљем догодио се после овог масакра. "Резултат је био подела и грађански рат између козака. Неки су остали на страни руског цара, а други чин Мазепе нису сматрали издајом", пише историчар и секретар Шведске академије, аутор књиге "Полтава" Петер Енглунд.

Понуда помоћи од Мазепе је Швеђанима дошла баш на време. Ево шта у свом дневнику пише свештеник Крман који је пратио шведског краља: "... дошао је светли господар (рус. ясновельможный рус-епитет поштовања пољских панова и козачких Хетмана - прим. прев.), кнез козака Иван Мазепа са малим бројем својих лаких јединица. Одвели су га краљу Карлу где је у његовој путној резиденцији одржан пријем и ручак. Било је то 8. новембра ... Човек има више од 70 година, има мужевно лице ... говори латински, пољски и руски ... сазвао је око 30 својих поузданих пуковника и питао их коме желе да се придруже? Цар, тобоже, крши њихова права: шаље у козачке тврђаве московску војску, сваке године тражи више коња, одбија да козацима да обећану плату ... од шведског краља, који борави веома далеко, њихове слободе нису у опасности ... После тога сви су се приклонили свом војводи, положили заклетву ћутања и отишли. "

Швеђани су јуна 1709.дошли до Полтаве, где су Руси на брзину ојачали градску тврђаву. "Швеђани су држали тврђаву под опсадом, а живот у граду је погоршан - због недостатка муниције, Руси су користили комаде гвожђа и камење ... Бацали су их са бедема као и комаде дрвета, па чак и мртве мачке. Једном су Руси бацили мртву мачку на краљево раме! Швеђани су на ову невиђену увреду засули Русе ручним бомбама, и тих неколико дана, нису се усудили да понове такав безобразлук"- пише Енглунд.

Шведска војна униформа (лево) и униформа војника војске Петра I

Према "Историји Шведске" Арвида Гурна, шведска војска је била психички уморна - већина војника и официра се борила у Европи већ девет година и исто толико нису били код куће. Поред тога, Швеђани нису имали довољно хране. Међутим, овде им је добру услугу учинио православни пост. "Козаци су били православни и били дужни да имају дуги пост најмање четири пута годишње. Сада је други такав пост, и то је мало помогло војсци, остало је више хране за Швеђане" - пише Енглунд.

Швеђани су морали да што је пре могуће намаме Русе у битку. Међутим, до 27. јуна, Карл је лежао у врућици због запаљења ране на нози. Ниједан од његових генерала није желео да преузме одговорност за битку док је краљ без свести. У недељу 27. јуна му је било боље и одлучено је да се Петрова војска изненада нападне. После поноћи, Швеђани су се распоредили а рањенике и тешко оружје сместили у најближем селу Пушкаревка. У два сата ујутру шведска пешадија је лежала испод, неколико стотина метара од руских одбрамбених зидова, али нису могли да нападну до зоре: коњица којом је командовао генерал Хамилтон је залутала. Када је коначно стигла већ је свитало и Руси су спазили непријатеља. Тренутак изненађења је изгубљен, али су Швеђани ипак жестоко напали и заузели два руска рова. Швеђани нису узимали заробљенике и по записима поручника Андерса Пилстрема, који се налазе у шведском војном музеју, "поломили су кости Русима који су били унутра."

У девет сати ујутро ток битке се прелама у корист руских трупа - Петар је имао четири пута више војника од Швеђана. Битка се претворила у масакр. Шведски губици су били критични. Према шведском 26-годишњег капетану Георгу Плантингу који је рањен и заробљен, а потом се вратио у Шведску, током битке, "цео пук је погинуо до последњег подофицира, музичара, каплара и војника." Од Упландског пука, који је бројао 700 људи, остало је 14 преживелих. Шведски историчари пишу да су заробљенике скинули до гола и одузели им униформу. Шведски краљ и део његове војске се спасао бегством. Током потере, од 24 телохранитеља и краљевих сарадника преживело је четворо. Карлова армија је једва прешла преко Дњепра - бродова и сплавова је било врло мало и многи су се удавили.

Полтава - почетак краја Шведске

 

На бојном пољу. На месту битке изграђена је црква св. Сампсонија

Главни разлози за пораз, према шведској историји, су шведско потцењивање артиљерије (топови Швеђана су били много мањи, а Петар је своје енергично користио), и рањавање краља Карла, због чега није могао да командује војском. Шведски историчари указују на погрешне процене својих команданата. Између осталог, да после освајања непријатељских ровова, Швеђани нису оставили тамо своје војнике и уништили топове. Руси су неколико сати касније поново освојили ровове и њима пуцали по Швеђанима.

"Одмах након борбе, Швеђани су пораз код Полтаве објаснили као Божију казну. О погрешним проценама шведске војске се није расправљало у то време" – каже за "Сјеводња" професор Петер Ериксон. Већина историчара се слаже да је Полтава била почетак краја Шведске као "суперсиле". "Швеђани су изгубили Карелију и балтичке земље, али још увек не и Финску, па је стога немогуће рећи да је битка код Полтаве ставила тачку на моћ Шведске. Ипак је то је био почетак краја ..." - пише историчар Мати Клинге.

Већина шведских научника се пита зашто Петар није пратио Карлову војску и није покушао да је докрајчи. Закључили су да су Руси били шокирани својом неочекиваном победом и погубили се. Карлове трупе су скоро без борбе дошле до Дњепра, и одлучено је да преко Крима оду у Швеђанима пријатељску Турску. А Руси су прослављали победу. "Након што су шведски заробљени команданти предали оружје, Петар их је позвао на банкет ... Цар је сипао вотку. Швеђани и Руси су водили љубазне разговоре и размењивали комплименте" - пише Петер Енглунд. Губици на обе стране су били већи од 8,300 људи, а према проценама Швеђана, око четвртина војника је убијена од својих - због густог дима, стубова прашине и нереда било је тешко разлучити где је непријатељ. Битка код Полтаве је била највећа војна катастрофа у шведској историји. Око 23,000 Швеђана је остало у Русији као ратни заробљеници. Вратило их се кући само око 4,000. Последњи Швеђанин - гардиста, Ханс Апелман дошао је кући 1745. године, 36 година после битке.

"Мазепа - руски краљ, а Украјину су основали Швеђани"

Швеђани воле да се сете да су некада били велика земља, која је држала у страху пола Европе, као и ми – да су у Паризу још сипали кроз прозор нечистоће, када је господар наше Кијевске Русије већ изградио цркву Десетине ( Десяти́нная це́рковь...црква Успења Пресвете Богородице у Кијеву — прва црква изграђена од камена у староруској држави). Зато је Карл XII у Шведској један од најпопуларнијих краљева, али не и највољенији. Неки га криве за пад велике државе. Више поштован у народу је Густав I Васа (водио побуну и ослободио земљу од данске доминације). По њему називају улице и насеља у сваком граду, подижу му споменике. Он је овековечен по именима, као што је у Украјини - Тарас Шевченко. Карл се по популарности може упоредити са нашим Свјатославом, сином принцезе Олге. Споменици су му постављени на неким местима, али посебних почасти за овог ратоборног кнеза у Украјини нема. О Полтави Швеђани знају много мање него ми. За њих, то је само један од многих похода једног од краљева.

Осамдесетих година, велики интерес за догађаје код Полтаве је изазвала књига Петера Енглунда "Полтава", која је постала бестселер. Само у Шведској је продато 250,000 примерака! Генерација осамдесетих о Полтави зна из ове књиге. "У Полтави смо покушали да истргнемо Украјину из руку Русије. И уопште, то је позната чињеница да су Украјину основали Швеђани, чак имамо и заставе исте боје!" – каже за "Сјеводња" бивши радијски новинар а сада пензионер Јан Улоф Јакелсен. За Мазепу Швеђани скоро нису ни чули - у најбољем случају, да је био сарадник шведског краља и "неуспешно се борио за независност Украјине", како је рекао директор из Стокхолма Јоана Хегстрем за Сјеводња. "О Полтави и Мазепи смо учили у школи. То је нешто у вези рата. Много је тих ратова било..." - каже 28-годишњи програмер компјутерских игрица из Гебеторга Џонатан Јансон. "Мазепа је руски краљ, он је ратовао против шведског (краља)" - мисли студент историје из Фалуна Хенрик Окегрен.

Извор: СЕГОДНЯ.ua / Шведский взгляд на Полтавскую битву: "Мазепа — русский царь, а шведы бились за Украину"

За Ћирилизовано превео: Мирослав Младеновић