Слободан Милић: Лажни валоризери и квазимаштарије Филипа Давида

Телевизија Црне Горе у последње време има обичај да из западних држава и из земаља чланица некадашње СФРЈ (Словеније, Хрватске, БиХ) доводи „експерте“ који ће потврдити задате теме или тезе које је прокламовао црногорски стаблишмент, било да се ради о политици, економији, науци или култури. Пронађу понеког и из Србије, најчешће ислужене политикологе, тобожње аналитичаре, трећеразредне писце и сл., па се послије њихови закључци и мишљења данима „врте“ на званичној ТВ, као потврда задатих теза.

Најновији пример реченог су наступи и интервјуи београдског драматурга и писца треће поставе Филипа Давида у Црној Гори којо се осврнуо на српске писце и српску политику. Најпре је говорио о својим књигама, којих са 76 година живота има пет, не либећи се да призна да своје инспирације налази у кабалистичким докртинама које означавају мистичну струју често наслоњену на магијске радње јеврејске традиције.

Не би било у томе никаквог греха, пошто сваки стваралац има право на своје истине и заблуде, да се овај стваралац не либи да преузима улогу оцењивача, па ће устврдити да у Србији влада паланачки популизам, а у литератури културни модел митологизације, да су се млађи српски писци заглибили у националним водама 18. и 19. века, а да, насупрот њима, млади дукљански писци у Црној Гори представљају авангарду и да су бескомпромисни борци који дају лекцију писцима из Србије и сл. Пропагира црногорски језик, као да је он за то меродаван. При том признаје да му је сва родбина страдала у логору Јасеновац.

Но, по Давиду, за све балканске несреће криви су Срби (можда и за фашистичке злочине II светском рату), чиме се сврстава на страну непријатеља српског народа – Медлин Олбрајт, Ричарда Холбрука, Веслија Кларка и других, а не на страну знаменитих Јевреја – Ноама Чомског, генија шаха Бобија Фишера, великог српског композитора Енрика Јосифа, Оскара Давича који је испевао најлепшу песму Србији. Има право Давид на јеврејски мит и Кабалу, али нема право да пљује на оне који му дају хлеб. А колико ми је познато, он има веома добре позиције и ухлебљење.

За нашу званичну политику, чије ставове тумачи и подржава Државна телевизија, проблематично је што, као валоризере, позивају лажне ствараоце којима су политички, идеолошки или неки лични циљеви, примарни.

Наступ Филипа Давида, који се „храни“ тематиком туђих простора, имао је за циљ да афирмише дукљанску литературу и непризнате или мало познате писце.


Аутор: Слободан Милић
Извор: ИН4С