Израел у страху од самог себе

Бивши премијер и доскорашњи министар одбране упозоравају на растући екстремизам, који заменика начелника генералштаба подсећа на Немачку из времена фашизма

Фестивал хране у Тел Авиву (Фото Ројтерс)

Не памти се да су генерали на челу владе и Министарства одбране или шефови обавештајне службе икад били толико забринути за будућност Израела. Али, за разлику од времена када се ратовало с Арапима, сада тврде да опасност долази изнутра, од екстремних десничара који предводе земљу.

Лабуриста Ехуд Барак, бивши премијер, некадашњи министар одбране и један од најодликованијих војника у историји земље, упозорава да су „опасни елементи” преузели израелску владу и да су у налету екстремно десничарски политичари.

Који дан раније, министар одбране Моше Јалон, члан десног Ликуда, поднео је оставку у знак протеста због „екстремизма” који захвата земљу и „губитка моралног компаса” око кључних питања израелског друштва.

Оставку је поднео и у знак солидарности са генерал-мајором Јаиром Голаном, замеником начелника генералштаба, који је изјавио да у Израелу 2016. „открива исте знакове” какви су постојали у Немачкој тридесетих година прошлог века – и то управо на Дан сећања на шест милиона јеврејских жртава холокауста.

Овакве сасвим ретке критике активних генерала и више него осетљиво поређење с временима фашизма наговештавају дубоке поделе у израелском друштву, које премијер Бенјамин Нетанијаху упорно води све више удесно, док његов однос према Палестинцима уводи друштво којим управља од 2009. године у моралну кризу.

Нетанијаху одговара очекивано. Како би учврстио петочлану коалицију окупљену око свог Ликуда, премијер спрема владу која ће по својој оријентацији превазићи све десничарске владе у историји Израела. У замену за шест посланика које му доноси, ресор одбране понудио је лидеру екстремно националистичке странке јеврејских насељеника Западне обале Јисраел беитеину (Израел наша кућа) Авигдору Либерману.

Либерман, бивши шеф дипломатије, јесте, по свим оценама, Нетанијахуов највећи ривал. Само премијер зна зашто је од пријатеља Јалона направио непријатеља и зашто сада узима осведоченог непријатеља, који се сигурно неће устручавати да му забоде нож у леђа првом приликом.

Оно што је опасније јесте да ће Либерман у новом кабинету руководити најексплозивнијим ресором на Блиском истоку и управљати цивилним пословима на Западној обали. Овај Јеврејин пореклом из Молдавије несумњиво је живописна фигура, а многи страхују и – опасно поларизујућа. Либерман пркосно живи у илегалном јеврејском насељу на Западној обали.

Предлагао је да се Палестинцима забрани комеморација „накбе” – катастрофе – када су 1948. изгубили своју земљу и познат је као заклети противник било каквог преговарања са Палестинцима.

Критикују га због дискриминаторског, чак „расистичког” односа према израелским Арапима, од којих је захтевао да потпишу заклетву верности Израелу или да изгубе право гласа. Када је марта 2015. јавно тражио да се одсече глава „нелојалним” палестинским држављанима Израела, поредили су га с Исламском државом.

Јувал Дискин, бивши шеф израелске агенције за унутрашњу безбедност Шин бет, у листу „Једиот ахаронот” пише да Либерманово именовање може да означи „почетак краја” државе Израел јер ће охрабрити јеврејске фундаменталисте, а одбрану земље поверити „несигурном премијеру и неискусном министру одбране”.

Како би смирио страсти, Нетанијаху је изјавио да ће и нов кабинет „тежити политичком решењу” са Палестинцима, али тиме није отклонио страховања да ће Израел бити још екстремнији, удаљенији од демократије, либерализма, људских права и споразумевања са Палестинцима који желе државу на окупираној територији. „Ову владу треба срушити пре него што она не обори све нас. Нема озбиљних лидера на свету који верују израелској влади”, каже Барак, откривајући дубоке раселине израелске политике, друштва, а сада и незадовољства врхова армије. „Манифестације екстремизма, насиља и расизма у израелском друштву прете његовој снази и убацују се у израелску армију”, рекао је Јалон, подносећи оставку. „Нажалост, важни политичари у земљи одабрали су да то подстичу и да деле израелско друштво, уместо да га уједињују.”

Јалон је – не помињући Нетанијахуово име – оптужио премијера да је омогућио да се „зли духови” шире земљом, да својом запаљивом политиком подстиче унутрашње поделе и да по свету разара имиџ Израела као демократске државе.

Неминован разлаз био је најављен још код случаја наредника израелске војске који је мирно упуцао у главу рањеног Палестинца који је пред њим лежао. Јалон је био згрожен. Нетанијаху је у знак солидарности позвао наредниковог оца.

Потом је уследио нов сукоб премијера и министра одбране поводом изјаве генерала Голана. Нетанијаху је рекао да је поређење са временима нацизма „срамно”. Јалон је стао на страну свог генерала, изражавајући „потпуно поверење” у официре који нуде „морални компас” друштву.

Упозорења Ехуда Барака, Моше Јалона, Јаира Голана или Јувала Дискина последња су у низу која потврђују све већу забринутост демократске јавности Израела. „Чак је и Рамбо уплашен од тога где Нетанијаху иде”, коментарише либерални „Харец”.

Извесно је да долазак Либермана не само да наговештава заоштравање унутрашње борбе за „душу Израела” већ додатно прети да уништи израелско-палестински „мировни процес” у временима када нема ни мира ни процеса.

Бошко Јакшић / Политика

Александар Јовановић / Ћирилизовано

Овај чланак преносим из два разлога:

- садржајан је и добро написан, јер ма каква била опредељења Б. Јакшића, он познаје материју и уме да пише;

- да скренем пажњу на Авигдора Либермана и да га треба пратити.

Јер:

- ЛИБЕРМАН: РЕПУБЛИКА СРПСКА - РАЈ НА ЗЕМЉИ | СРНА (13.09.2012.)

- Либерман против Републике Српске (02.04.2015.):

" ...Током расправе у Кнесету, Лиеберман је узвратио на критике Схаса, казавши, између осталог, да "нити ја, нити моја странка не стојимо иза Срба у Србији или у Босни и Херцеговини, нити планирамо имати било какав однос са Србима, поготово оним у Босни и Херцеговини. Моја странка и ја одбацујемо српску државу у БиХ, а и противимо се даљој пођели БиХ као државе"..."

- Либерман честитао предсједнику Српске Дан Републике (06.01.2016.):

 "... Либерман наглашава да је ово и час за одлучно одбијање покушаја ревизије историје.

Либерманов стручни сарадник Александар Николић наводи да су релевантни фактори у Израелу свјесни да је Српска исконски и јединствен израз воље српског народа у БиХ, као и низа наметнутих одлука и прегласавања који су у годинама послије Дејтонског споразума урушавали њене надлежности.
Он каже да се то односи и на питање симбола, као посљедице одлуке о конститутивности народа и на нивоу ентитета.

- Нажалост, један од ријетких фактора на међународној сцени који је спреман да пружи отворену подршку у осјетљивим тренуцима изазваним примјеном двоструких аршина је претходни министар иностраних послова Државе Израел Авигдор Либерман, одлични познавалац прилика на Балкану. Либерман је и поштовалац књижевног рада Иве Андрића и љубитељ дјела Емира Кустурице - додао је Николић..."

Мутан тип.