(И још једна ствар, а да се не јављам поново: корисницима Линукс Минта који би да уштеде нешто вертикалног простора или им просто смета насловна трака на располагању стоји Фајефоксов додатак Hide Caption Titlebar Plus.)
Веб прегледач Фајерфокс (Firefox)
Почињемо од овог текста да описујемо корисничке програме (апликације)
које долазе подразумевано инсталиране са оперативним системом Линукс
Минт. Оперативни систем Линукс Минт долази са великим бројем корисничких
програма и алата за свакодневну употребу тако да је просечном кориснику
углавном непотребно да додаје - инсталира нове програме. Пре него што
кренемо са описивањем корисничких програма корисно би било да стекнемо
општи увид у то какав све софтвер имамо на свом рачунару и каква је
његова намена.
Према намени софтвер на рачунару можемо поделити на:
Први програм који ћемо представити је програм намењен прегледању интернет сајтова или једноставно интернета. Одмах да скренемо пажњу да има више програма предвиђених за ову намену, а на оперативном систему Линукс Минт подразумевано се користи програм под називом Firefox (Ватрена лисица). Често се овај програм међу корисницима зове и Мозила према непрофитној организацији Mozilla Corporation која је творац овог програма.
Како би намена овог програма корисницима била јаснија, мада верујем да се многи свакодневно већ сусрећу са овим програмом, објаснићемо укратко шта је то интернет, како и где је настао, који су то сервиси доступни на интернету и слично.
Интернет - појам
Према намени софтвер на рачунару можемо поделити на:
- оперативни систем са системским алатима чији је задатак да управља радом хардвера и представља везу између рачунара и корисника и
- апликативни софтвер који чине програми намењени обављању конкретних послова које корисник очекује од рачунарског система, нпр: писање текста, прављење табела, цртање, гледање видеа, слушање музике, интернет ...
Први програм који ћемо представити је програм намењен прегледању интернет сајтова или једноставно интернета. Одмах да скренемо пажњу да има више програма предвиђених за ову намену, а на оперативном систему Линукс Минт подразумевано се користи програм под називом Firefox (Ватрена лисица). Често се овај програм међу корисницима зове и Мозила према непрофитној организацији Mozilla Corporation која је творац овог програма.
Како би намена овог програма корисницима била јаснија, мада верујем да се многи свакодневно већ сусрећу са овим програмом, објаснићемо укратко шта је то интернет, како и где је настао, који су то сервиси доступни на интернету и слично.
Интернет - појам
Интернет је светска рачунарска (компјутерска) мрежа или како се често жаргонски назива и "мрежа свих мрежа". Најчешћи облик повезивања на интернет је повезивање појединачних (личних, кућних) рачунара када сваки корисник то ради самостално са својим рачунаром. Такође, на интернет се могу повезати и друге обично мање локалне мреже, као што су мреже у предузећима, установама и томе слично. Такве мање мреже се називају етернет мреже. Данашњи трендови развоја рачунарских мрежа подразумевају да се на мрежу повезују не само рачунари већ да то могу бити и други уређаји: преносни уређаји - таблети, телефони; аудио-видео рисивери, телевизори ...
Историја интернета
Године 1965. у Сједињеним Америчким Државама први пут су повезана два рачунара и то један у Масачусетсу, а други се налазио у Калифорнији. Тада је то било преко споре телефонске линије која се показала као потпуно неодговарајућа за ту намену, али то је био и подстрек стварању инфраструктуре за настанак глобалне рачунарске мреже. Тако је прва интернет мрежа створена 1. јануара 1983. године када је америчка National Science Fondation створила прву универзитетску мрежу, те се овај датум и званично узима као датум стварања интернета. Прво представљање јавности, у облику каквог га ми данас познајемо, интернет је доживео 90-их година двадесетог века.
Не могу а да овде не цитирам великог научника и визионара Николу Теслу: "Ускоро ће бити могуће, на пример, да пословни човек у Њујорку диктира упутства која ће се истог трена откуцана појавити у Лондону или негде другде... Моћи ће да се слуша или шаље говор или песма у најудаљеније крајеве света. На исти начин било која врста слике, цртежа или штампане ствари моћи ће да буде трансферована са једног на друго место." - тако је Никола Тесла у чланку "Wireless of the future" описао оно што се данас зове Интернет, описујући свој пројекат "Светски систем" из 1900. Извор: Теслина визија интернета.
Интернет сервиси
Лаички речено, интернет сервисе можемо превести као радње које корисник може да обави када је његов рачунар прикључен на интернет мрежу. Најчешће коришћени интернет сервиси су:
- Електронска пошта (e-mail) - веровали или не, овај сервис је и дан данас најраспрострањенији на интернету. Замишљен као сервис помоћу кога би људи из академског окружења размењивали поруке, а прва је послата 1972.године, данас се овај сервис развио као поуздан начин преноса текстуалних и мултимедијалних (слике, музика, видео ...) порука.
- WWW (акроним од World Wide Web - или скраћено само Web) је интернет сервис каквог ми данас познајемо тј. сервис који нам омогућава да проналазимо и читамо интернет сајтове намењене широком кругу корисника. Можемо у ову групу сврстати многобројне сервисе као што су електронске огласне табле, дискусионе групе, форуми, блогови, друштвене мреже и слично.
- Пренос датотека FTP (акроним од File Transfer Protocol) је сервис који кориснику омогућава пренос садржаја нпр. интернет сајта/презентације према серверима (upload) или преузимање датотека са сервера (download).
- Телнет - је интернет сервис који омогућава повезивање два удаљена рачунара путем интернет везе, са циљем да се на једном рачунару изврше команде задате са другог удаљеног рачунара. Ове команде су искључиво текстуалне и овај интернет сервис није намењен почетницима.
- Интерактивни сервиси интернета односно сервиси намењени интерактивном комуницирању путем интернета (IRC Internet relay chat). Најчешће коришћени програми за ову намену су: mIRC, Yahoo Messenger, ICQ, Skype ...
Пошто смо стекли увид у основне појмове можемо сада почети и са представљањем програма Firefox.
Web Browser - Firefox Web Browser
(Интернет прегледач - Ватрена лисица веб прегледач)
Програм Firefox покрећемо једним кликом левим тастером миша на иконицу Мени аплета, а потом у његовом прикључку Програми једним кликом левим тастером миша на иконицу програма Firefox.
Врх прозора резервисан је за насловну траку програма која је углавном идентичне садржине за све програме. На левој страни насловне траке налази се дугме у облику троугла са врхом окренутим на доле које служи за манипулацију са прозором, промену величине, премештање на друге радне просторе, давање приоритета приказа прозору у односу на друге прозоре и слично. Више о овим функцијама биће речи у даљим текстовима. Средина насловне траке је предвиђена за исписивање назива документа односно интернет странице која је отворена, сада је то блог страна Линукс Минта као стартна страна која се отвара сваки пут када покренемо програм Firefox, а стартну страну је наравно могуће мењати. Отварањем странице неког другог интернет сајта мења се и овај натпис и исписује се назив тога сајта чију смо страницу посетили. Скроз десно на насловној траци налазе се команде за спуштање прозора, увећавање или смањивање прозора и затварање.
Програм Firefox може истовремено да отвори више интернет страница захваљујући тзв. језичцима (картицама или табовима) који се налазе у траци језичака одмах испод насловне траке. Примећујете да је и у језичку исписан назив странице интернет сајта који је тренутно отворен. Десно од овог језичка налази се дугме "+" које омогућава отварање новог празног језичка. Десни клик на простор траке језичака даје кориснику могућност да у прозору програма Firefox прикаже и траку са менијем и траку са забелешкама које се приказују изнад и испод траке са језичцима. Такође, избором функције Подешавања можемо да отворимо и мени са подешавањима програма Firefox. Подешавања се своде на промену распореда и избор иконица команди које ће се приказивати у алатној траци и менију за подешавање са десне стране. Ова опција колико год изгледала безазлена може корисницима да буде изузетно корисна.
Испод траке језичака налази се поље за унос интернет адресе сајта који желимо да посетимо тзв. адресно поље. На левој страни поља су иконице - стрелице за кретање на претходну односно скедећу страницу као и иконице које означавају да ли је интернет страница коју смо посетили безбедна. На десној страни поља је иконица у облику троугла окренутог врхом на доле за приказ историјата прегледа, иконица за промену режима прегледа у режим читања и иконица за заустављање односно обнављање учитавања странице интернет сајта. Десно од адресног поља налази се поље за претрагу у које можемо унети жељени појам и одабиром претраживача претражити интернет у потрази за траженим појмом. Могуће је наравно и променити подразумевани претраживач тако да уместо DuckDuckGo претраживача користимо на пример Google. Закључили сте већ да је претраживање интернета могуће вршити уносом тачне адресе у адресно поље (у току куцања адресе програм сам претражује и нуди избор интернет страница које смо већ посетили), или уносом адресе интернет претраживача у адресно поље (нпр. Google) па на страници претраживача унети жељени појам или једноставно у пољу за претрагу унети жељени појам који желимо да пронађемо.
Алатна трака налази се десно од поља за претрагу. Прве две иконице, звездица и иконица десно од ње су резервисане за памћење посећених страница (енглески: bookmarks). Иконица стрелица на доле приказује напредак преузимања (download) датотека са интернета и помоћу ње можемо и да пронађемо на којој је локацији на нашем рачунару преузети материјал снимљен. Кућица је пречица до почетне стране која се иначе отвара сваки пут када покренемо програм Firefox, а већ смо рекли да почетну страну програма можемо мењати. Смајли иконица омогућава дељење интернет садржаја са пријатељима, али искрено никада нисам користио ову функцију па Вам не бих могао нешто више о њој ни рећи. Скроз десно иконица са стрелицом на доле (немојте бркати ову иконицу са иконицом за преузимање са интернета) служи за снимање тренутне интернет странице у Pocket ради накнадног прегледања странице када кориснику одговара. Подразумева се да за ову радњу морате бити регистровани и пријављени на сајт Pocket.
Три водоравне црте су прекидач дугме за отварање менија са додатним функцијама које можемо условно да схватимо као продужетак алатне траке. Мени садржи команде за исецање, копирање и налепљивање садржаја странице, опције за подешавање величине приказа у централном делу прозора, отварање новог прозора, укључивање приватне претраге када програм Firefox не памти историјат посећених страница, чување странице, покретање штампе, подешавање историјата, укључивање прегледа преко целог екрана, покретање претраге, подешавање поставки, проналажење и додавање додатака и друге.
Детаљније описивање свих могућности програма, као и опција за подешавање, захтевало би много дужи текст од овог написаног, али зато можете погледати кратке видео снимке који приказују покретање и основни опис програма Firefox, кретање између отворених страница и промену подразумеваног претраживача, затим употребу забелешки, поступак преузимања и промену почетне стране, и на крају могућности подешавања програма Firefox.
Такође, корисницима на располагању стоји и званичан интернет сајт програма Firefox на коме се поред текстуалних могу наћи и видео упутства (на енглеском језику) за употребу програма.
Врх прозора резервисан је за насловну траку програма која је углавном идентичне садржине за све програме. На левој страни насловне траке налази се дугме у облику троугла са врхом окренутим на доле које служи за манипулацију са прозором, промену величине, премештање на друге радне просторе, давање приоритета приказа прозору у односу на друге прозоре и слично. Више о овим функцијама биће речи у даљим текстовима. Средина насловне траке је предвиђена за исписивање назива документа односно интернет странице која је отворена, сада је то блог страна Линукс Минта као стартна страна која се отвара сваки пут када покренемо програм Firefox, а стартну страну је наравно могуће мењати. Отварањем странице неког другог интернет сајта мења се и овај натпис и исписује се назив тога сајта чију смо страницу посетили. Скроз десно на насловној траци налазе се команде за спуштање прозора, увећавање или смањивање прозора и затварање.
Програм Firefox може истовремено да отвори више интернет страница захваљујући тзв. језичцима (картицама или табовима) који се налазе у траци језичака одмах испод насловне траке. Примећујете да је и у језичку исписан назив странице интернет сајта који је тренутно отворен. Десно од овог језичка налази се дугме "+" које омогућава отварање новог празног језичка. Десни клик на простор траке језичака даје кориснику могућност да у прозору програма Firefox прикаже и траку са менијем и траку са забелешкама које се приказују изнад и испод траке са језичцима. Такође, избором функције Подешавања можемо да отворимо и мени са подешавањима програма Firefox. Подешавања се своде на промену распореда и избор иконица команди које ће се приказивати у алатној траци и менију за подешавање са десне стране. Ова опција колико год изгледала безазлена може корисницима да буде изузетно корисна.
Испод траке језичака налази се поље за унос интернет адресе сајта који желимо да посетимо тзв. адресно поље. На левој страни поља су иконице - стрелице за кретање на претходну односно скедећу страницу као и иконице које означавају да ли је интернет страница коју смо посетили безбедна. На десној страни поља је иконица у облику троугла окренутог врхом на доле за приказ историјата прегледа, иконица за промену режима прегледа у режим читања и иконица за заустављање односно обнављање учитавања странице интернет сајта. Десно од адресног поља налази се поље за претрагу у које можемо унети жељени појам и одабиром претраживача претражити интернет у потрази за траженим појмом. Могуће је наравно и променити подразумевани претраживач тако да уместо DuckDuckGo претраживача користимо на пример Google. Закључили сте већ да је претраживање интернета могуће вршити уносом тачне адресе у адресно поље (у току куцања адресе програм сам претражује и нуди избор интернет страница које смо већ посетили), или уносом адресе интернет претраживача у адресно поље (нпр. Google) па на страници претраживача унети жељени појам или једноставно у пољу за претрагу унети жељени појам који желимо да пронађемо.
Алатна трака налази се десно од поља за претрагу. Прве две иконице, звездица и иконица десно од ње су резервисане за памћење посећених страница (енглески: bookmarks). Иконица стрелица на доле приказује напредак преузимања (download) датотека са интернета и помоћу ње можемо и да пронађемо на којој је локацији на нашем рачунару преузети материјал снимљен. Кућица је пречица до почетне стране која се иначе отвара сваки пут када покренемо програм Firefox, а већ смо рекли да почетну страну програма можемо мењати. Смајли иконица омогућава дељење интернет садржаја са пријатељима, али искрено никада нисам користио ову функцију па Вам не бих могао нешто више о њој ни рећи. Скроз десно иконица са стрелицом на доле (немојте бркати ову иконицу са иконицом за преузимање са интернета) служи за снимање тренутне интернет странице у Pocket ради накнадног прегледања странице када кориснику одговара. Подразумева се да за ову радњу морате бити регистровани и пријављени на сајт Pocket.
Три водоравне црте су прекидач дугме за отварање менија са додатним функцијама које можемо условно да схватимо као продужетак алатне траке. Мени садржи команде за исецање, копирање и налепљивање садржаја странице, опције за подешавање величине приказа у централном делу прозора, отварање новог прозора, укључивање приватне претраге када програм Firefox не памти историјат посећених страница, чување странице, покретање штампе, подешавање историјата, укључивање прегледа преко целог екрана, покретање претраге, подешавање поставки, проналажење и додавање додатака и друге.
Детаљније описивање свих могућности програма, као и опција за подешавање, захтевало би много дужи текст од овог написаног, али зато можете погледати кратке видео снимке који приказују покретање и основни опис програма Firefox, кретање између отворених страница и промену подразумеваног претраживача, затим употребу забелешки, поступак преузимања и промену почетне стране, и на крају могућности подешавања програма Firefox.
Такође, корисницима на располагању стоји и званичан интернет сајт програма Firefox на коме се поред текстуалних могу наћи и видео упутства (на енглеском језику) за употребу програма.
 |
| На кинеском, "ватрена лисица" је други назив за црвену лисицу, врсту - панде: What Animal Is Used on the Mozilla Firefox Logo? - ChurchMag. Мали допринос Мозиле свеопштој збрци у линуксашкој терминологији. |
Аутор: Милан Танић
Нема коментара:
Постави коментар
Пишите српски, ћирилицом!