Милан Миленковић: Утицај пуча на српску политичку аналитику

Да је војска у Турској имала пучиста колико Србија политичких аналитичара синоћ, Ердоган би већ био прошлост. Нет се усијао и општи суд је био да су Амери напаковали пуч, као казну за Ердоганово поновно зближавање са Русима.

Присталицама ове теорије је промакло неколико важних момената.

Прво, да су Амери паковали пуч, војска би нашла Ердогана у првих пет минута, јер би им нека америчка обавештајна служба објаснила где је он и то у три метра лево-десно. Чим сам синоћ чуо да нису ухватили Ердогана, знао сам да су пропали и да је пуч дело неколико мањих јединица, те да у њему не учествује војни врх, нити војно-обавештајне структуре, јер Ердоган од њих не би могао да се сакрије.

Друго Си-Ен-Ен је био потопуно затечен, што ће рећи да је извештавао без навијања. Где год су Амери нешто прчмољили, ова глобална мрежа нам је објашњавала шта о томе треба да мислимо и ко су добри, а ко лоши момци. Амери никад не би направили грешку да изведу неку акцију, а забораве да обавесте медије. То не ради ни Вучић, камо ли ЦИА. Пракса је да, кад Амери хоће нечију главу, данима пред неки догађај, Си-Ен-Ен појачава своју екипу на терену и почиње да загрева причу. Овај догађај, у Турској, је потпуно затекао новинаре. Уобичајена америчка субверзивна акција изгледа овако: Холивуд сним филм о рушењу Ердогана, затим глобалне мреже данима пумпају јавност да је Ердоган лош момак, саопшти се колико је хиљада беба због њега умрло и колико политичких противника држи у фрижидеру, па војска изађе на улице и, коначно камере усликавају лепог и енергичног генерала, који је извео пуч у име правде, истине и демократије. На генереалу се пресијава шминка коју су му шминкери Си-Ен-Ена набацили 15 минута пре почетка пуча.

Трећи, не мањи разлог да се одбаци претпоставка о америчком инспирисању пуче је и то што Америка подржава исламистичке, а не секуларне режиме. Турска војска је озбиљна институција са изузетном традицијом и ниским прагом толеранције према корупцији, а владавина професионалне и патриотске екипе у Турској, или ма где широм глобуса, је последње што Амери желе да виде. На концу, и Башар ел Асад плаћа цех зато што није корумпирани исламиста, већ секуларни чувар обичаја и традиције Сиријаца. Америка подгрева исламистичка расположења где год има муслимана, чак и када су мањина у некој земљи. БиХ и Санџак су пример како се секуларизовани муслимани загревају и како им се подиже верска температура.

Проблем са нашим политичким аналитичарима је следећи: све што се деси, мора некако да буде уклопљено у њихове матрице и идеологије. Матрице размишљања је веома једноставна: Русија је центар света и све што се у свету дешава, од пучева, до климактеријума код бубашваба, окренуто је против ње. То, што тај клише пали једном у двадесет пута, не колеба праве патриоте који, кад се деси цунами на Мадагаскару, одмах заузму проруско становиште према овом природном феномену. Управо се, због наведене матрице, превиђа све оно што у њу не стаје.


Аутор: Милан Миленковић
Извор: Утицај пуча на српску политичку аналитику | Милан Миленковић